“Дерт и севдах су, милорде, настави Исак, иста ствар, а опет нису. То је чежња, то стрепња, то је љубав, то је жудња, то је помама, то је страст, то је занос, то је уздах, то је жар. Дерт је црвен као крв, а севдах црн као жуч. Дерт је рањени вук, севдах цвијет што вене. И дерт и севдах су пјесма. Дерт пјева гласно, а севдах потихо. Јер не могу Босанци ни без пјесме. А пјесма је за њих, милорде, говорио је Исак, оно што је некад и свугдје била: ријечи и музика. Не знају Босанци за сонете и поеме, пјесма је оно што се пјева, а пјева се о љепоти.”