Nenad Gajić

“Zmaj u tebi budi se samo kada je potrebno – u nekom mirnijem vremenu mogla si provesti i ceo život, a da on nikada ne bude probuđen. Ali, nažalost, ne živimo u takvom vremenu…”
― Nenad Gajić, Bajka nad bajkama – Senka u tami

“Bio sam hroničar, lako, jer kada se dovoljno izmakne neko ko je čuo, sakupio i pročitao mnoštvo fragmenata, odjednom se pred njim ukaže oblik, ne nejasan i maglovit, već sasvim jasan i određen, kao što se iza putnika prikaže šuma tek kada izađe iz nje i popne se na brdo. I mada hroničar, baš kao ni putnik, ne poznaje svako drvo ni svaku stazu, ipak zna kako je prošao kroz tu šumu, te ume da je opiše onima koji još nisu prošli kroz nju. Osetio je, poput putnika, strah od nepoznatog tokom brojnih noći provedenih u šumskom mraku, čuo čudne zvuke, video oči nepoznatih bića… iako možda ponešto preuveliča ili izmeni, bilo iz namere, ili nehata, pa i neznanja, to je ipak najbliže što će šumi prići onaj koji sluša, osim ako se ne odluči da i sam prođe kroz nju.”
― Nenad Gajić, Bajka nad bajkama – Senka u tami