Андреа

“Нема опасније за младу девојку него кад је извичу да је лепа. Онда је све код огледала, једнако се намешта и сама себи се највише допада. И никад јој не падне на памет да лепота пролази, дође болест, дођу године, и набори се лице. И већ то у природи лежи да доцније доба не пада на ум, јер би иначе још пре остариле.”
― Јаков Игњатовић

“Dostojevski nije ni “pisao” ni “slikao” život. Onako kako je potrebno za literaturu, nije on video ni mačku, a kamoli čoveka i čovečanstvo. Preletao je i nadletao ovaj svet kao anđeo ili đavo, moleći sklopljenih ruku ili tražeći razjareno: smisao. Zašto ima zla? Zašto svi činimo zlo? Zašto ljubav ne pobija zlo kao sunce kap vode? Smisao je tražio Dostojevski, i tražeći smisao navodio dokaze i dokumenta. Dokumentacija, sotonska ili heruvimska, to je literatura Dostojevskog. Taj pisac je ostavljao po strani svu prirodu, od travke do zvezde, i procesao se sa bolom i zlom držeći na dlanu čoveka, samo čoveka.”
― Isidora Sekulić

“Kako je reč čudna i moćna u svoj svojoj varljivosti i nematerijalnosti. Kaže se nešto, a nije istina; obeća se nešto, a ne bude. Ipak, reč vezuje, razrešuje, seče, reže, pali i gasi. I stoji.”
― Isidora Sekulić, Saputnici

“У првом делу ове моје књиге говорио сам о себи и изнео све што се са мном десило... моје напоре, страх и разне сметње које сам поднео у младим годинама у којима сам тада био, што ми је све на неки начин наговештавало да ћу и у будућности пролазити тако исто, а можда и горе. Али то ме ипак није одвраћало од мога циља - ја сам и даље ишао за својом срећом.”
― Симеон Пишчевић