Zapis #3: Tvoji tekstovi su sranje

Da, mislim na tebe.

Pisao/la ti priče ili poeziju, tek se počeo/la baviti pisanjem ili iza sebe već imaš petnaest knjiga, deset nagrada, brdo fanova - tvoji tekstovi su svejedno sranje.

Naravno, to nije objektivno mišljenje, a nije ni svako subjektivno, ali koliko god za sebe mislio da si dobar i koliko god ljudi oko tebe ti konstantno puca: "Ovo je odlično!" komentare, svejedno će postajati ljudi koji će iskreno za tvoj tekst misliti da je sranje.

To mišljenje neće biti izazvano ničim osobnim niti će to misliti zato jer su zli šupci koji nemaju pojma što je dobro... Ti će ljudi iskreno, iz dubine svog savršeno funkcionalnog srca, misliti da je tvoj tekst takva katastrofa da čak i u digitalnom izdanju nekako uništava stabla.

I naravno, ne možeš ništa napraviti po tom pitanju.

Ovo NIJE zapis kojim želim reći: "Ignorirajte kritičare, držite se svojih i budite sretni."

Daleko od toga. Zapravo, nema ovdje neke dublje razine. Tvoji tekstovi su sranje i to je to. Negdje postoji osoba koja bi nakon čitanja tvojih tekstova imala potrebu isprintati ih, ili možda kupiti tvoju knjigu, samo kako bi te namlatila time.

I to je sasvim u redu (dobro, možda ne baš onaj dio s mlaćenjem, ali recimo da ta osoba neće stvarno naići na tebe).

Zato nemoj se osjećati nadmoćno, nemoj misliti da si u nekoj posebnoj izoliranoj kategoriji ili da si bolji od drugih... Jer tvoji tekstovi su nekome sranje i nikad nećeš to promijeniti.

Naravno, sranje je i ovaj zapis. A ako to misliš, to samo znači da se slažeš sa mnom. :)