Stevan Šarčević's Blog, page 77

SUNNY

Sunčano je,
a koliko juče moje srce je bilo puno kiše.
Sunčano je,
nasmešila si se i olakšala mi bol.
Mračni dani su prošli, svetlo je stiglo
i sunčani dan punim sjajem
obasjavaistinu da te volim.

Sunčano je,
hvala ti za svetlost.
Sunčano je,
hvala ti za ljubav koju si mi donela na put.
Dala si mi sve
i osećam deset metara visok.
Sunčana je istina da volim te.

Sunčano je,
hvala za iskrenost.Sunčano je,
hvala za sve od A do Z.
Moj život je bio razasut poput peska u vetru
sve dok nam senisu dodirnule ruke.
Sunčana je istina da volim te.

Sunčano je,
hvala ti za osmeh na licu.Sunčano je,
hvala ti za sjaj.
Ti si iskra sa ognjišta,
Ti si moja slatka želja.
Sunčano je - volim te.

PUCAJ DA UBIJEŠ

Jednom kad se probudiši stepa se pod punim mesecomotvori pred tobom,pucaj da ubiješ.
Kad soko zalepršai kaftan zavijori nošenledenim vetrom severane dozvoli da agonija predugo traje.
Samo povuci obarači jaši dalje.

Roman o nesrećnoj ljubavi u mračnoj srpskoj sutrašnjici

Izvor: ART ANIMA

Prvi samostalni roman Stevana Šarčevića " Kaurinova kletva " trebalo bi da izađe iz štampe do kraja 2013. godine. Roman će biti objavljen pod etiketom " Nove poetike ". " Kaurinova kletva " donosi veliku priču o ljubavi smeštenu u mračnoj budućnosti srpskog podneblja, na kome se susreću elektromobili, kiborzi, moćne korporacije sa jedne strane i teško siromaštvo, bezakonje, epidemija smrtonosnog virusa i drevni veštičji red sa druge. Glavni protagonisti su policijski inspektor koji istražuje misteriozno ubistvo počinjeno negde u Vojvodini, i sveže otpuštena učiteljica, koju tom prilikom upoznaje. Među njima se ubrzo rađa ljubav, a nakon što se inspektor, vođen tragovima zločina, vrati u Beograd i bude zaražen virusom, niz nesporazuma dovešće do neočekivanih i fatalnih obrta u životima dvoje zaljubljenih. Veštičje Sestrinstvo, teški kriminal, prostitucija i krvno predodređenje samo su neki od izazova s kojima će se suočiti ovo dvoje nesrećnih ljudi. Stevan Šarčević (51) je nedavno takođe u izdanju " Nove Poetike " objavio naučnofantastični roman " Sam ispod šljive " napisan u kolaboraciji sa Lazarom Janićem. Učestvovao je u radu na projektu " Naseljavanje Viz@ntije " Milivoja Anđelkovića, a iza sebe ima i zbirku poezije " Na tragu svetlosti ".
Njegove kratke priče iz domena fantastike objavljivane su u brojnim zbornicima, časopisima i elektronskim publikacijama. Na sajtu Art-Anima možete pročitati njegove priče: "revolucija" i "zauvek mlad".

Urlik pobune

Billy Idol - Rebel Yell 

Sinoć mala plesačica zaplesa na mojim vratimaSinoć je mali anđeo stupio na na podijum.Reče mi " Hajde dečko, imam licencu za ljubav,ako istekne pomoli se bogu ".
U ponoćni sat je zaplakala " više , više , više "i ispustila urlik pobune - " više , više , više "U ponoćni sat - " više , više , više "odjeknu urlik pobune - " više , više , više "Još , još , još .
Ona ne voli ropstvo , pa neće sedeti i molitia kada je umorna videće me u krevetu.O, mala, šta će te osloboditi i dovestiŠta će učiniti da me čuješ?
Jer...
U ponoćni sat je zaplakala " više , više , više "i ispustila urlik pobune - " više , više , više "U ponoćni sat - " više , više , više "odjeknu urlik pobune - " više , više , više "Još , još , još .
Ona živi na svom nebu,sprema se da ode od sedam do jedanaest.Napolju je i celu noć se sprema za vožnju,kosa joj je neuredna .
Hodao sam po odeljenju sa tobom , dušoHiljadu milja prešao za tobomSušio tvoje suze , malaMilion puta se molio za tebe.
Prodao bih dušu za tebe, malaSav bih novac spalio zbog tebeDao bih ti sve , a imao ništa,samo da te imam za sebe.
Jer...
U ponoćni sat je zaplakala " više , više , više "i ispustila urlik pobune - " više , više , više "U ponoćni sat - " više , više , više "odjeknu urlik pobune - " više , više , više "Još , još , još .

Olujonosac

Stormbringer - Deep purple
Dolazi niotkud nadirući kao kišaOlujonosac opet na gromovima pleše.Tamne oblake prikuplja i zamračuje dan.
Nema svrhe bežati.
Olujonosac dolazi, vreme je da se mre.Olujonosac dolazi.i nema ništa za tebe samo ćeš krvariti.
Slikar duge, jahač tornadaOlujonosac dolazi.Munje mu osvetljavaju put.
Jahač duge prolama nebo,dolazi niotkud nadirući kao kišaOlujonosac opet na gromovima pleše.Tamne oblake prikuplja i zamračuje dan.
Nema svrhe bežati.

PROLAZNIK

Iggy Pop - PASSENGER
Ja sam prolaznikI vozim, vozim, vozim kroz ruine grada.
Vidim zvezdena šupljem nebu,znaš, izgledaju tako dobro večeras.
Ja sam prolaznik,ostajem pod staklom.
Zurim kroz prozoru zvezde što izlazei cepaju nebo nad gradom.
Večeras sve izgleda dobronebo je stvoreno za nas.i svet se otvara za tebe i mene.
Sve je tvoje i moje,sve je tvoje i mojeVozi. vozi, vozi ...

Ninova nagrada

Izvor: NIN


У трку за НИН-ову награду за најбољи роман у 2013. до сада је приспело 133 књиге од којих је девет дисквалификовано због неиспуњених критеријума. Жири у саставу: председник Васа Павковић, Љиљана Шоп, Владислава Гордић Петковић, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић књиге ће примати до 31. децембра, а сви заинтересовани треба да пошаљу по пет примерака објављеног романа у 2013. години на адресу Жоржа Клемансоа 19.

У конкурeнцији су за сада (по датуму приспећа): Миомир Петровић, Мирис мрака (Лагуна, Београд), Миро Вуксановић, Бихпоље (Агора, Зрењанин); Саша Обрадовић, Сестре Карамазић (Књижевна радионица Рашић, Београд), Срђан Срдић, Сатори (Књижевна радионица Рашић, Београд), Зоран Мирковић, Пут у Европу (СКЦ, Нови Сад), Павле Зелић, Пешчана хроника (Лагуна, Београд), Владимир Арсенијевић, Лет (Лагуна, Београд), Душан Ристић, Церемонија (Плато, Београд), Војислав Радојковић, Патуљци Броје До Седам (Плато, Београд), Михајло Орловић, Кебра (Арт принт, Бања Лука), Саша Стојановић, Последњи дан бога Сатурна, (Албатрос плус, Београд), Верица Винсент Кол, Госпођо, quo vadis? (Паладин, Београд), Младен Мићић, Крај (Арт принт, Бања Лука), Добрашин Јелић, Страдањa Верка Драговића (Просвета, Београд), Мирослав Јосић Вишњић, Барон из шарага (Чигоја штампа, Београд), Милош Гроздановић, Мали роман о Константину Великом (Деспот-book, Градац), Љубиша Д. Јовановић, Човеколом: Срча срчаника (Лио , Горњи Милановац), Милован Станковић, Ако у следећем животу будеш лептир (КОВ, Вршац), Предраг Ђурић, Кохабитација (Rosencrantz, Маглић), Радослав Недић, Препознавање (Просвета, Београд), Момир Васиљевић, Дневник мушке домаћице (Просвета, Београд), Вјекослав Радовић, Кад су цветале јапанске трешње (Просвета, Београд), Родољуб Степановић, Историја болести (Просвета, Београд), Урош Петровић, Деца бестрагије (Лагуна, Београд), Горан Гоцић, Таи (Геопоетика, Београд), Петар Михајловић, Ништа (Геопоетика, Београд), Зоран Д. Милојевић, Лајање на псе (Градска библиотека „Вук Караџић“, Кос. Митровица), Слободан Владушић, Ми, избрисани (Лагуна, Београд), Душан Савић, Порајмос (Лагуна, Београд), Андрија Јонић, Рефрен (Књижевна омладина Србије, Београд), Сандра Суботић, Башта Код краљевог моста (Књижевна омладина Србије, Београд), Братислав Петровић, Цариградски друм (Књижевна омладина Србије, Београд), Тихомир Станишић, Ништа или ништа (Књижевна омладина Србије, Београд), Каменко Рашета, Чудесни свијет контајнера (Књижевна омладина Србије, Београд), Бобан Адамовић, Егзекутор (Књижевна омладина Србије, Београд), Ђорђе Ћирјанић, Жртве лажи (Књижевна омладина Србије, Београд), Зоран Маслаковић, Једна нишка прича (Књижевна омладина Србије, Београд), Драган Маринковић, Чвор у мозгу (Књижевна омладина Србије, Београд), Предраг Смиљковић, Слике у водама (Плато, Београд), Вук Драшковић, Тамо далеко (Лагуна, Београд), Бојан Бабић, Илегални Парнас (Лево крило, Београд), Бојан Бабић, Девојчице, будите добре (Лево крило, Београд), Јере Маринов, Ендемски гамбит (ауторско издање), Борис Лазић, Punk умире (Нишки културни центар, Ниш), Небојша Лапчевић, Језеро у Ћелијама (Нишки културни центар, Ниш), Дејан Христов, Дан кад је Земља носила сукњу (Нишки културни центар, Ниш), Светислав Басара, Гнусоба (Лагуна, Београд), Мирјана Ђурђевић и Бранко Млађеновић, Бункер свинг (Лагуна, Београд), Бранислав Јевтић, Г тачка (Пешић и синови, Београд), Силвана Хаџи-Ђокић, Златно доба (Интерпрес и Тема, Београд), Катарина Скокин, Земље Ајаранда (Чаробна књига, Београд), Ђорђе Бајић, Жута кабаница (Чаробна књига, Београд), Бранко Димитријевић, Освета Малог принца (Чаробна књига, Београд), Младен Гверо, Вечити календар (Свет књиге, Београд), Милутин Мићић, Окамењени градови – уметник и критичар (КЦ Зрењанина), Славица Кнежевић, Погреб Сунца (ИТП Унирекс, Подгорица), Драган Мијаиловић, Девојчица и ветар (Просвета, Београд), Рајко Васић, Цицвара и мед (Бесједа, Бања Лука), Ратко Матић, Пребивалиште (Нова Поетика, Београд), Властимир Станисављевић Шаркаменац, Ех, добри оче мој (Крајински књижевни клуб, Неготин), Никола Стефановић, У земљи зечева (I део) (Evro-Giunti, Београд), Соња Атанасијевић, Ваздушни људи (Просвета, Београд), Дина Хрецак, Сат померен уназад (Танеси, Београд), Ратко Адамовић, Бекство краљевог врача (Вулка, Београд), Наташа Марковић, Острво девица (Плави јахач, Београд), Бранислав Јанковић, Сузе Светог Николе (Лагуна, Београд), Милета Продановић, Аркадија (Архипелаг, Београд), Светислав Пушоњић, Једва проходан живот (Виогор, Београд), Дејан Стојиљковић, Знамење анђела (Лагуна, Београд), Владимир Трипковић, Подрум (ауторско издање), Драги Бугарчић, Гаталица (Чигоја штампа, Београд), Славиша Радовановић, Минско поље (Мајдан, Костолац), Велимир Ј. Трапарић, Поглед са две обале (ауторско издање), Мирјана Бјелогрлић Николов, Шегрт ловца на ветрове (Службени гласник), Лабуд Драгић, Беле ноћи сивог сокола (Службени гласник), Миленко Пајић, Очевина (Службени гласник), Иван Златковић, Црно пиле које бежи (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево), Петар Пјешивац, Повратак Ж-а (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево), Владислава Војновић, Козје уши (Дерета, Београд), Видак Масловарић, Непоменик (Просвета, Београд), Десанка Остојић, Хвостански записи (Српска књига М, Рума), Зорица Милошевић Цинцарка, Потрага за Аурором (Српска књига М, Рума), Наташа Атанасковић, Брод духова и принцеза блогова (Пресинг, Младеновац), Ирина Кованџић, Демони свеопштег пакла (Пресинг, Младеновац), Милан Суботић, Водено тело (Пресинг, Младеновац), Наташа Мијатовић, Ожиљци (Пресинг, Младеновац), Зоран Илић, Непознати и град (Пресинг, Младеновац), Верица Жугић, Истина је тамо негде (Пресинг, Младеновац), Владимир Крстовић, Фактотум и приче (Пресинг, Младеновац), Радован Ждрале, Христова књига косовска (Прометеј, Нови Сад), Вјећеслав Берар, Moto perpetuo (Прометеј, Нови Сад), Радован Настић, Сваки пас има свој дан (Прометеј, Нови Сад), Александар Тешић, Копље Светог Георгија (Порталибрис, Београд), Јована Ристић, Деведесете у крају (Порталибрис, Београд), Владимир Бараћ, Искорак (Књижевна омладина Србије, Београд), Братислав Росандић, Лавина са Проклетија (Књижевна омладина Србије, Београд), Ненад Милкић, Зовем се Дуња (ИП Јован, Београд), Дарко Марков, Сумрак у бечком хаустору 2 (аутор),  Иванчица Ђерић, Сва је природа дивља и сурова (Ренде, Београд), Берислав Благојевић, Тиши од воде (Ренде, Београд), Лука Јоксимовић Барбат, Код ошишане овце (Арте, Београд), Мирјана Н. Радованов Матарић, Добро јутро госпођо М (Итака, Београд), Милорад Улемек, Последњи конвој (Динеx, Београд), Гордана Ћирјанић, Мрежа (Вукотић медиа, Београд), Лаура Барна, Пад клавира (Завод за уџбенике, Београд), Жељко Марковић, Врднички воз (аутор), Иван Јовић, Житије села (Чигоја, Београд), Милош Живковић, Бифе Фројд (Admiral books, Београд), Жарко Шарић, Mаршалова слика (Арт принт, Бања Лука), Небојша Милосављевић, Свети Никола у Торонту (Плато, Београд), Милош Томаш, Ендемске врсте (Плато, Београд), Милосав Радовић, Сањарев гласник (Југопродукт, Подгорица), Рајко Лалић, Некролог (Партенон, Београд), Радојко Лако Веселиновић, Турски мрави не знају за кишу (Чигоја, Београд), Мирослав Тохољ, Сестре (Српска књижевна задруга, Београд), Слободан Ћировић, Калипоље (Српска књижевна задруга, Београд), Дамир Јоцић, Година, (Партенон, Београд), Срђан Крстић, Мистерија Београд (Вулкан, Београд), Љиљана Малетин Војводић, Они који једу сирово месо (Mediterra Publishing, Нови Сад), Јулијан Тамаш, Десет љубавних заповести (Orpheus, Нови Сад), Боро Петковић, Гријеси праведних (Нова Поетика, Београд), Славица Мршић Петровић, Високи храстови (Нова Поетика), Деа Јосифовски, Еротополис стихије глади и љубави – (Нова Поетика), Лазар Јанић, Стеван Шарчевић, Сам, испод шљиве (Нова Поетика) .

LEGENDA O KRALJICI

Preko sedam mora i sedam gora, u kraljevstvu dalekom beše gradić Burum Durum u kojem je princeza Bilja kopnila, jer ju je teška bolest morila. Otac kralj Kotroman, po dobroti svima znan, bradu je čupao i u pomoć zvao, al' vidari i lekari Bilji stanje nisu znali, pa odgovora nisu dali na pitanje tužnog kralja: „Šta s princezom to ne valja?!”. A princeza jedva sriče, sve šapuće čudne priče, kako prsten neki sanja na kraju putovanja.Jednog dana iznenada, silan se junak pojavio i kralju najavio. Primi njega Kotroman, al' on beše neskroman:„Princezinoj boljci lek poznajem, al' za cenu ja ga dajem”, reče lako, ču ga svako.„Reci cenu, ne balavi, platiću ti, samo Bilja da ozdravi”, kralj će k'o iz topa.„Njena ruka i kraljevstva pola, pa ću je rešit' njenog bola!”, odgovori junak iz istih stopa.„Neka bude, junačino, prvo je zdravlje Biljanino”, uzdahnu Kotroman, najednom umoran. „Po lek sad ja idem, ženiću je kad se vratim.” Kratko na to došljak reče, pa nestade isto veče.
***
U šumi tamnoj veštica se Smilja skriva, bedna, tužna, jedva živa. Od ljubavnika ostavljena, u šumu se odmetnula, s pticama tugovala, s džinovima drugovala. Samo prsten ljubavnika osta joj k'o uspomena davnih dana kad ne beše sasvim sama. Potpuno se zapustila, naizgled poružnela, prljava i raščupana, svih samotnih tužnih dana samu je sebe prezirala. Od tuge i dosade puste, spravljala je napitke guste i stanovnicima šume pomagala, te tako nesrećnu ljubav preboljevala.Olujne noći jedne, dok su ruke vredne ranjenu pticu previjale, začu se na vratima kucanje. Srce joj snažno bije, jer glas posetioca poznat joj je. U kolibu, visok, važan, zakorači junak snažan! Ljubav stara, živa rana, k'o trulež iz ormara, k'o sasušena grana! Mirko se vratio, najzad me se setio, pomisli Smilja i smeje se od milja. Odeven je lepo, stasit, visok, mač o boku visi sjajan, a glas mu dubok, jasan:„Dobro veče Smiljo, ne smetam ti valjda, setih se starih dana, pa svratih, da kobila po pljusku ne nazebe!”Smilja mu se osmehuje, pa prsten dodiruje:„Njime me je zakleo, meni se vratio!” Potom se postidi, s visoka je Mirko gleda, ni smeška joj ne da.Smilja drhti, vlaži, reči prave traži i gleda ga k'o boga, al' on nastavlja ne videć' ništa od toga:„Smiljo, dušo, pomoć mi treba i bićemo bogati do neba!”, priča o kraljevstvu i princezi, al' ne vidi očaj u njenoj zenici, pa govori pez predaha i ovako završava: „To mi kaži, lek potraži!” Pogleda ga Smilja kratko i nasmeši se najzad slatko.„Lek je lako napraviti, al' jedan sastojak valja nabaviti. Za junaka poput tebe, to je k'o istrest' ćebe, no ti tajnu moram reći, da opasnost možeš preći...”
***
U dalekoj planini, na mesnatoj slanini, dane je provodio orijaš prozvan Močuga. Zulume je činio, vešticama se divio i život sasvim lepo živio. U bradi njegovoj tri se orla gnezdila, u kosi mu četir' svinje zaspale, a iz uveta bor izrast'o, al' on ogledala nije imao, pa o tome nije znao. I eto, jadan, u travu je seo, čajnik pristavio, taman se opustio, kad iz šume korake je čuo. Otud ide junak bajan, džina toga krvnik kleti, oklop mu sjajan, pa sve mačem preti: „Oprosti se od sveta džine, došlo vreme da se gine! Veštica mi rekla caku, tajna je u daždevnjaku!”Džin se mršti, trza, pa nervozno zbrza:„Nije valjda otrov taj namazan na igli toj?” „Nego šta je, nije valjda jaje? Pomoli se brzo bogu, da te mačem zaklat' mogu!”„Tako dakle, brate mili, megdan bi podelili?”, džin upita, pa ustade, a ruka mu na močugu pade.„Megdan bogme ništa manje, megdandžija mi je zvanje!”, odgovori mu vitez silni. Džin se krenu, pa zamahnu. Po glavi ga sastavi, sa životom rastavi. Uzdahnu potom teško, jer zna ko je ovo smešt'o.„Izlaz' Smiljo, dosta šale, ti mi šalješ ove bale!” Eto Smilje iza grma, sva se drma, sve se smeši, mrtvom Mirku gaće dreši: „Slagah te, bestidniče! Baš si jadan, sjaja, slave tako gladan. Sastojak što fali, tako važan, a tako mali, nije srce ludog džina, već nevernog ljubavnika.” Rekavši to mrtvom stvoru, vadi ona britvu oštru, ljubavniku grudi reže, pa izvadi srce sveže.

***
U gradiću Burum Durum princeza Bilja kopni, teška je bolest mori. Otac kralj Kotroman, nevoljan, brine mnogo, na nevolju gleda strogo. Junaka je po lek slao, al' je nestao. Nada se iz srca već izgubila, kad se veštica pojavila tvrdeći da lek ima. Kralj je pozva sebi, mada to ranije učinio ne bi. Veštica uđe noseći dva krčaga, pa ovako progovara:„Za tu bolest leka ima, tu je u krčazima, ali neka bude ona cena što je jednom obećana.”„Luda žena, kakva cena? Šta to pričaš zla veštice”, kralju se smrači lice.„Kraljevstva si pola dao i princezu obećao”, mirnog lica će veštica. S tim rečima pruža prsten, od rubina sjajan, crven. Kralj uzdrhtao, pruža ruku nasumično, pa urliknu zajapuren, Biljinim snom uznemiren:„Za te tvoje grozne reči glavu će ti zorom seći! U tamnicu je vodite i na muke bacite!”Čim Smilju odvedoše, krčaga se učenjaci dohvatiše. Lekari i vidari napitak su izlili, pa pažljivo proučili.„Lek je ovo sasvim dobar”, mudro su zaključili. „Princezi ga treba dati, on će bolest izlečiti”. Tako i uradiše, princezu napojiše.Još od vrata tri dželata Smilju skoliše, haljinu joj strgoše u lance je baciše. Nokte su joj počupali, celu noć je šibali, rane joj palili. Veštica je ćutala, nije se ni oglasila. Nit' su reči od nje čuli, nit' vapaja niti psovke, tek pred zoru, pred smaknuće, Smilja njima tiho reče:„Princezi ste otrov dali, jer sastojak jedan fali, e to, bogme, niste znali”, tako se izlanu, pa na patos panu.Tek što sunce osvanu, vrata se otvoriše i vešticu izvedoše. Ne na gubilište, ne pod sekiru, već u kraljevu dvoranu.„Rekoše mi da lek znaš, hoću smesta da ga daš! Možda ću te poštedeti, čak i nečim nagraditi”, kaže kralj, al' veštica ne popušta.“Za nagradu rekoh šta ću, ako nećeš, seci glavu”, to veštica prošaptala. Vidi kralj nije šala. Steže zube, trza krunu, pa najzad grunu:„Neka bude to što želiš, ako Bilju ti izlečiš!”„Biljana i kraljevstva pola da budu moja imovina?”, diže Smilja pogled mutan.„Da Biljana i kraljevstva pola budu imovina tvoja”, odgovara kralj Kotroman.„Vidi šta si učinio, kak' se nisi postidio! Opet ćeš me prevariti, ne mogu ti verovati. Prodaješ mi rog za sveću. Ja ti leka dati neću, dok ugovor ne overe sve okolne države”, veštica se osmehuje i svoje rane pokazuje. Kralj Kotroman nervozan i mrk u licu, pogledava u vešticu, pa se vrti, mršti lice, žao mu je naslednice. Najednom prelomi te glasnicima naredi:„Svi u sedla, poletite, sve moćnike dovedite, veštici da udovolje, da nestanu nevolje!”Skupili se emisari, stranih vlada predstavnici, carevina poklisari, razni drugi dužnosnici, pa uzeše svitak mali, kralj i svita potpisali. Tako kažu sitna slova, princeza i zemlja ova, biće Smilje kraljevine, čim izleči muke Biljanine.Dovedoše Smilju dvoru, ranjenu i vrlo sporu. Skoliše je lekari, mudraci i vidari, pa je bučno pitaju za sastojke što nedostaju. Hitri konji već čekaju na naredbu šta se traži, pa da traže melem što bol blaži. A Smilja ne oteže već povređenu ruku steže, svoje krvi dve tri kapi u napitak gusti pusti, pa zausti:„To još fali, deo mali. Kraj srca drčnog ljubavnika treba krv ostavljene, da izleči duši rane.“Princeza napitak popi i na noge se osovi. Time dogovor na snagu stupi i kralj morade da odstupi. Iste noći kralja nesta i sa njime još dvorjana dvesta.
***
U godinama posle toga, u zemljama što slave boga pronela se priča od koje se srce steže, o kraljici Smilji i robinji Bilji i o prstenu što ih veže. Šaptalo se kriomice da robinja greh ispašta i još svašta, a dal' je Bilja tek sluškinja bila, ili ju je Smilja u postelju svila i robinju ljubila, to nijedna priča nije otkrila. Istina je ipak znana da ženici s raznih strana, sve prinčevi i vitezovi, odlaziše mrzovoljni. Smilja ih je sve odbila, baš nijednog nije htela. Kada bi ih upitali gde su s prošnjom omanuli, odgovora nisu znali. Duboko bi uzdahnuli, a onda se prisetili; robinjin je prstić mali sjajan prsten okovao, možda je bio čaroban i zao, ko bi ga znao.
Tako kažu spisi stari, a šta beše - ko još mari.

ANTOLOGIJA REČI U VREMENU

Kako se dovršavaju pripreme za štampu proznog dela Argusove antologije probrane iz Argus Books Magazina, evo kratkog osvrta na ovu knjigu (napomena: naziv zbirke nije mojih ruku delo).


Prva sezona Argus Books Magazina predstavlja osam tomova obimnog štiva fanzinskog tipa, bez jasno koncipirane uređivačke politike. To znači da se satoji od gomile raznorodnih radova autora različitog senzibiliteta, iskustva i kvaliteta. Za ovaj godišnjak su odabrane priče koje, svaka na svoj način, odslikavaju trendove koji su se mogli zapaziti u Magazinu. Ukratko, ovo je prosek proznih ostvarenja koja su se našla u prvoj godini virtuelnog trajanja ovog glasila.


NEUKROĆENI GEPARD Miloša Živanovića je hrabro ostvarenje, stilski čisto i definitivno zastrašujuće. Odlikuje se jezivom atmosferom nalik onoj u Lavkraftovoj priči „PIKMANOV MODEL“. U početku može delovati kao profašistička propaganda, međutim finale koji asocira na "Noćnog portira" (Lilijen Kavani) u potpunosti menja utisak i pretvara je u snažnu antineonacističku poruku. HOKUS LOKVUD I ĐAVOLANI & HOKUS LOKVUD I ZVER IZ ZABRĐA su neverovatno zabavno štivo, negde na razmeđi između Harija Potera i detektiva Hejzija (T.H. Grejč), u kome nam Nenad Pavlović predstavlja poročnog i ciničnog antiheroja Hokusa Lokvuda, gnoma-istražitelja. Obe storije jasno pokazuju da je autorov roman "Hokus Lokvud", iz čijeg svemira potiču i ove priče, zasluženo pobedio na ovogodišnjem konkursu "Malog Nema". Iako nema naročitih iskakanja u nepoznato, niti prevelike orginalnosti, radi se o pitkom i lako čitljivom štivu, pa nije bilo nikakve dileme da li ih treba uvrstiti u zbornik. UPOKOJAVANJE ČOVEČANSTVA Predraga Lasice je u zbirku uvrštena iz dva razloga. Prvi je nostalgija i moja subjektivna vezanost za tvrdu naučnu fantastiku, a drugi što se radi o žanru koji je u izumiranju. Naime, storija spada u izvornu, Gensbergovsku, naučnu fantastiku, za koju mi je neko nedavno rekao da je zauvek napuštena pre desetak godina. E, pa nije! Evo jedne upravo takve priče! Ivan Tomić Mister je zastupljen sa dva ostvarenja, od kojih je prvo PUCKETANJE ZGLOBOVA vrlo kratka i efektna trik priča sa snažnim horror pančlajnom. BAHATA ŽENA TRAŽI SVOJA PRAVA Marine Mirković je takođe vrlo kratka, ali izuzetno duhovita storija dirljivog svršetka. DNEVNIK BESKUĆNIKA Miloša Petronijevića spada u socijalno politička štiva, što mi baš i nije omiljeni žanr. Uprkos tome, dnevničko ispovednička forma delu daje snažan tonalitet iskrenosti. Mračna priča koja kroz gomilu, odnekud čitaocu dobro poznatih epizoda, stvara sjajno pogođenu atmosferu beznađa i gubitka svih moralnih obzira. DETE PALOG NINDŽE, druga priča Ivana Tomića Mistera, obrađuje sličnu tematiku kao i prethodna, ali ovog puta u vidu groteske. Duhovita i lagodnog tempa, na potpuno drugačiji način prenosi istovetnu poruku kao i "DNEVNIK BESKUĆNIKA". U kratkoj priči BUMBAROV LET Angelina Dimitrijević nam, u pomalo komičnom tonu, poručuje da sve što čoveku remeti svakodnevni ritam pobuđuje sumnju. Detektivska priča koja plete mrežu osmatranja i sumnji koje u finalu dovode do otkrivanja zločina. Lažni pekmez Stanoje nam je podario kratku, oštru i modernu burlesku pod nazivom AKUSTIČNA PATKA, izgrađenu na temeljima signalizma. Nema jasne pripovedačke niti, čak deluje pomalo nabacano i nestvarno, ali je atmosfera veoma dobro osmišljena. U RITMU MARANGONE Vjećeslava Berara, sa podnaslovom "somnabulna fantazija" zvuči poput fantazmagorije knjiškog moljca. Autor nas nesmiljeno sprovodi kroz sopstveni svet snoviđenja i fantazije u gotovo u hipnotičkom ritmu, ne štedeći nas beskrajnih nabrajanja i citata, sve do dvosmislenog, ali efektnog kraja. PISMO GOSPOĐICE S GOSPODINU Š, VISBADEN 1897. Tanje Taubner Gajić je vrlo šarmantna ljubavna priča u vidu pisma, napisana u totalnom retro stilu sa efektnom završnicom. LJUBAVNA PRIČA O PATETICI je tematski gotovo identična priča prethodnoj, ali izvedbeno drugačija. Ovog puta ljubavni trougao posmatramo iz vizure mužjaka. Branislav Stanković je očito naklonjen ljubavnoj tematici i moram primetiti da se u njoj veoma dobro snalazi, pa je u zbirku uvršten i njegov EHO SRCA, esej o prolaznosti ljubavi i praznini koja za njom ostaje. ALEKSA LAKIĆ JE ODLUČIO DA UMRE je fragmentirana priča, više gomila nesređenih razmišljanja nego postojana pripovedačka nit, koja se tek pred sam kraj razjašnjava. Karakterističan spisateljski postupak Lazara Janića, autora ove priče koja spada u njegov spisateljski ciklus posvećen Aleksi Lakiću. PREOBRAŽENJE Slobodana Anića je priča o odrastanju i sazrevanju, što jeste omiljena tematika ovog autora, no ovog puta ispričana mnogo hrabrije i nesmiljenije no u drugim njegovim delima. Ako ne znate šta je to FUFA Mirjana Cvetković će vam objasniti u svojoj priči koja ozbiljno pobuđuje razmišljanja o položaju žene u društvu. Marina Adamović je zapažena društvena aktivistkinja teške lične sudbine, pa se to itekako može osetiti u njenim angažovanim pričama BUDI TOPLA, SMRTI & RAJSKI ŽIVOT U PAKLU. NESVETI RAT Antonia V. Radeljaka je rascepkana ljubavna priča koja povremeno po stilu podseća na najpoetičniju priču Wiliema Gibsona "HOTEL NOVA RUŽA". Sovjeta Grubešić u dve svoje priče AVIONI, PISMO I NIJANSE & VINOGRAD OD KRVI I LJUBAVI izgrađuje elegičnu atmosferu, izoštrivši svojevrstan stil satkan od naizgled nasumičnih slika koje u svome neobičnom iskakanju najčešće stvaraju topao i idiličan osećaj, redovito izazivajući setu i potmuli žal za prošlošću. Ispredaju se priče naizgled bez jasnog motiva, ali takve da atmosferom i tugaljivošću osvajaju i nose neoprezno zarobljenog čitaoca da storiju iščita do samog kraja, gde poput leptira izgori na vatri autoričine osećajnosti. ŠTAP BABE IKONIJE & POGREŠNA INVESTICIJA Branke Vojinović Jegdić su životne priče izvedene u tradicionalnom maniru, a ponajviše govore o našem mentalitetu. U DAMI S TRAJEKTA Jovica Đurđić nas kroz slike idiličnog primorskog naselja upoznaje sa nesretnom sudbinom usamljenog starca, dok njegov ČUDAK kroz oči dvojice mladića govori o još jednom neobičnom čoveku. Autor pripoveda lagano, ali koliko god njegovi opisi bili opširni, ne nameće zaključke čitaocu. DEDA MUTA Mirjane Cvetković je balada o prolaznosti i jeseni jednog života. Kao poslednja priča u zbirku je uvršten i kontroverzni rad Kovu Sajkora pod nazivom EMOCIONALNO BIČEVANJE. Mada se radi o sasvim uobičajenoj storiji o mladalačkim nedoumicama, odrastanju i emotivnim bezdanima mladalačkog doba, ispričanoj po svim pravilima street poezije, postoji u priči jedna začkoljica za koju će se mnogi dušebrižnici uhvatiti. Naime, radi se o ispovesti jednog homoseksualca.
I time se završava spisak priča uvrštenih u Antologiju. Sve su priče su zanimljive, lepo napisane i zreloga izraza. Uživao sam u čitanju!

RAKETLA Br.4

U "Raketli br.4" ćete naći recenzije knjiga, stripove, nekoliko intervjua,osvrtena filmove i igre, ali posebno mesto zauzimajupobednički radovi sa konkursa "Jahači Apokalipse". Sve u svemu, 244 strana novog materijala.


Sadržaj
Reč urednikaImpresumNa tragu pisca Kada se stranice zalepe za srceNa Raketlinom terminaluAleksandar Pavlović - JutroMiloš Petković - GrobljeSlonova
Stevan Šarčević - Izlazak
Veselinović Tatjana - Trkač
Miloš Petković - Senke Ambisa
Stevan Šarčević - Doba Sabljozuba
Aleksandar Pavlović - Pad
Miloš Petković - Keningštrase 19
Boris Mišić - Petisvet
Majstori na platnuJukeboxTema BrojaČudovišta kojih smo se plašiliCrtani filmovi uz koje smo rasliIzveštaj iz igraoniceIvica Milarić - UdoviUroš Antić - Zbirka pismenih zadataka
4 (strip)
Nikolina Dinić - JahačiApokalipse
Vojin Desančić - Seme
Stevan Šarčević - Stranac
Viktor (strip)
Đura Šefer Sremac - Stradijanci i Jahači Apokalipse
Jahači Apikalipse (strip)