The Last World in Ovid's Metamorphoses and Further Metamorphoses

Jan 30, 2019 Nora Barnacle rated it really liked it · review of another edition

Ransmajer je, bez sumnje, izuzetan pisac, velikog talenta, raskošne imaginacije i bogatog rečnika.

Povodeći se sugestijama da mu je upravo Poslednji svet najbolja knjiga, počela sam da ga čitam odavde. Nažalost. I sve probleme sam napravila sama: kako su mi Ovidijeve Metamorfoze u centru polja interesovanja poslednjih nekoliko godina, po Ransmajerovoj knjizi sam, sasvim nekorektno, lovila greške i kopala između redova, što me je opasno i dugo frustriralo. Ransmajerova fikcija, međutim, nije povez Ransmajer je, bez sumnje, izuzetan pisac, velikog talenta, raskošne imaginacije i bogatog rečnika.

Povodeći se sugestijama da mu je upravo Poslednji svet najbolja knjiga, počela sam da ga čitam odavde. Nažalost. I sve probleme sam napravila sama: kako su mi Ovidijeve Metamorfoze u centru polja interesovanja poslednjih nekoliko godina, po Ransmajerovoj knjizi sam, sasvim nekorektno, lovila greške i kopala između redova, što me je opasno i dugo frustriralo. Ransmajerova fikcija, međutim, nije povezana sa Metamorfozama koliko recenzije tvrde, već je sasvim nezavisna priča samo inspirisana Ovidijem tj. idejom koju je on uobličio u svome najvećem delu. Istina je, međutim, da je i sam Ransmajer nedoslednošću doprineo zabuni u koju sam zapala jer mi je do kraja ostalo nejasno šta je hteo - ok, dao je glavne tj. imenovane likove u mini rečniku na kraju, ali, na kog je čitaoca onda računao: na onog ko Metamorfoze zna napamet ili na onog koji treba da zna samo to što piše u pozadinskom glosaru? Kako će, onda, taj drugi razumeti detalje iz mitova koje nije naveo, na primer oko Arahninog dospeća, Kotin san sa paunovima i kravom ili perut koja napada Eho. Kao autorovu fikciju? Pa, to malo nije fer, gospodine pišče.

Koliko god mi bilo drago što je napisao omaž Ovidiju, duboko ne sviđa mi se što se ovako eksplicitno oslanjao na njega, jer sam uverena da je imao snage i pameti da sve izvuvija metaforama. Najviše mi je smetalo oponašanje Ovidijevog preterivanja koje Ransmajeru pristaje još manje nego li samom Ovidiju.
Ne umem da artikulišem razloge, ali mi se čini da je Zlatko Krasni mogao još malkice da izbrusi ovaj prevod, kako bismo se do kraja rastočili u zaista sjajnim slikama kojih je puno i veličanstveno grozomornih. Ako ne on, onda makar lektor – da ispravi klasična imena (kakvi Marsijas i Batus, tako vam Jupitera?), da odluči kako će deklinirati toponim Tome i tu i tamo još koju sitnicu.

Ako postupite pametno i ne idete dalje od onoga što u ovom romanu piše, neometano ćete uživati u svojevrsnom zombi Amarkordu i pripadajućoj alegoriji, koja se može projektovati na svašta. Ako ste, pride, veći ljubitelj magičnosti i fantazmagorije od mene, velike su vam šanse da budete kompletno oduševljeni. Pošto mislim da Ransmajer zaista zavređuje svačiju pažnju, usudila bih se: Poslednji svet je čemerna teskoba kafkijanske neumitnosti raskvašena i natrula od pljuskova iz Makonda.

Nadam se da će mi naredni roman ovog pisca opravdati početnu tvrdnju, a do tada veoma trojka plus, koju prevodim u 4 zvezdice.

E, da: Išiguro, sve i da ga zakite sa još tri Nobela, može samo da čita i plače od ljubomore, brišući suze stranicama svoga Zakopanog džina. ...more

24 likes · Like · see review