Žarko Laušević > Quotes

“Ovo je zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“Žao mi što nisam rođen ili malo gluplji, ili malo pametniji. Gluplji da ne primećujem neke stvari oko sebe, ili pametniji da ih primećene, ne komentarišem.”
― Žarko Laušević

“Jednom mi je u rano jutro, iguman nikšićkog manastira, stari Koprivica, nazdravio rečima: ''Dabogda se cijeli život penjao uz brdo i da Bog da nikad na vrh ne izađeš.''
U prvom trenu beh zatečen, kao da čuh kletvu, a onda shvatih plemenitost želje. Sa vrha se nema kud više, može samo nadole.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“Nažalost, odrasli smo u podrugljivoj sredini, gde se lako žigošu ljudi, a teško pokazuje ljubav.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“A šta je drugo život nego čekanje smrti? Kao u nekom Čistilištu. Kao u velikoj čekaonici osluškujemo spoljašnjost.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“Sumorno jutro. Kiša. Po prvi put. Trčim svakog jutra. Ukrug. Svakog jutra povećavam broj krugova. Krug ne mogu povećati. Sačekuje te svakog puta istovetan. Krug. Zašto ga krugom zovu kad je pravouganog oblika? Valjda zbog bezizlaza koju ta forma nameće.
Pametno. Inventivno. Kao i sve ovde. Stimulativno. Ne smem se ljutiti na krug, jer mi je taj bezizlaz - jedini izlaz. Ne dirajte u moje krugove!, preklinjem nedeljom kao Arhimed.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“Plakalo mi se. Upalio sam sveću da ne budem sam i da ne budem ružan svetlu, ako mi se to desi.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“Da li muka kriv – nevin ostaje i posle presude, ili se čovek pomiri sa nekom kaznom, pa onda jednostavno broji mesece i godine, ne tražeći od života i vremena koje prolazi neki zanimljiviji izlaz? Kao kad se voziš liftom, pa onako glupo čekaš, buljeći u nepoznatog, koji oseća istu neprijatnost. Ti tada ne živiš, samo čekaš da stigneš do nekog drugog nivoa, gde će se tek nastaviti život. Držiš smerno ruke ispred sebe, preko šlica, možda zviždućeš, pevušiš nešto. Za to vreme oči kao da ispituju krov lifta koji je obično jako zanimljiv. Možda ćeš se priglupo osmehnuti, ako ti se oči sretnu sa nepoznatim, pa čak i vrlo bistro i bitno konstatovati: Vruće danas.
Da li je moguće tako provesti i više godina u takvom, zaglavljenom liftu?”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“Svi mi putujemo snovima. Svi smo putnici na autoputu života. Skitnice na kolovozu cežnje. Beskucnici u domu ljubavi. Borci u ratu tuge. Izgubljeni tražimo. Neshvaceni shvatamo. Nevoljeni volimo. Nesigurni se nadamo. I svi smo isti. I svi smo razliciti.”
― Žarko Laušević

“Čim su poslednji nazvali Drugim, znali su da će biti i Trećeg. Što Drugi nisu nazvali Poslednji svetski rat? Hladno, racionalno, globalno promišljanje svetske politike. Kao o tuđem filmu.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“Jedino opažanjem sebe, sada svog nus-života u nus-vremenu i nus-prostoru, opstajući samo u ravni sopstvene visine, možeš zaslužiti pravo da misliš drugačije. Ja-sada-ovde-nus-biće. Sklonjen zabrinut, zaustavljen dok se ne pronađe spasonosna travka koja će tog Dorijana Greja umeti da nastavi, raskravi, prepuštajući taj stadijum hibernacije prirodnom toku starenja.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“Svako duže odsustvo dragih lica učini da ih idealizujemo. Pamtimo njihove najbolje dane i najsvetlije trenutke.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“60Znam i kad te ne vidim-ti se smeješ.
Znam i kad te ne čujem-ti divno ćutiš.
Ima nešto i u ćutanju.
Nisu uvek reči one koje bi sve rekle.”
― Žarko Laušević

“Naravno, ja nisam slobodan čovek. Čovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan. Sloboda više nikada ne može biti moja reč. Sloboda je pravo drugih da kažu šta misle o meni, sloboda je da me "slobode", svojataju, mrze, i mrcvare. A ja više i ne znam šta uopšte znači ta reč? Je li to možda samo sećanje da sam jednom kao dete trčao oko Biljarde i bio srećan, ili je sloboda onaj trenutak kada sam odlučio da napišem ovu knjigu?”
― Žarko Laušević

“Ponekad u smiraj dana, a češće u svitanje, osetim neku utehu. Taj osjećaj da sam pobedio još jedan dan, savladao još jednu noć, porazio neko, ma i malo vreme, bez obzira na sva iskušenja i krize kojima sam u tom periodu bio izložen... čini da, skupljen, šapatom ohrabrim sebe - mogu ja ovo!”
― Žarko laušević, Godina Prodje, Dan Nikad - Dnevnik Jedne Robije

“Kako je tužno, čini mi se, što čovek nije bivao svestan svojih najlepših trenutaka u životu. U tim trenucima čovek obično neskromno svoju sreću smatra tek jednim od stepenika do nekog vrha, koji tek treba da mu se dogodi. Na kraju kad spozna da posle tog stepenika nije vodilo nikud više, može samo da žali što se uludo nadao boljem i još lepšem stepeniku i što makar taj trenutak nije proživeo sa svešću o njegovoj punoći i krajnosti.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad

“Ali, patnja nije patnja ako je čista u svom obliku. S vremena na vreme naiđe i po nešto lepo, da bi te uverilo da je svet sazdan i od nekih lepših niti, ili, upravo, da bi dokazalo snagu i postojanost te iste patnje.”
― Žarko Laušević, Godina prođe, dan nikad