°То што сам узела да читам ову књигу када ме је ужасно болела глава и то што она није погоршала, већ побољшала моје стање, говори доста о њој.😅
°Шалу на страну, доста је боља од првог дела и све што ме је одбијало у првом делу је, у најмању руку, побољшано. Није ово баш нешто што изазива одушевљење и далеко од тога да је једно од бољих књижевних достигнућа из области фантастике, али пријало ми је и то је вероватно оно што је у овом тренутку важно. Радња је доста занимљивија, стил је бољи( или ми се бар чини) и генерално мислим да прича иде у добром смеру, но имам пар замерки( слободно наставите са читањем, нема спојлера)
1. Није фазон да проблем настане у једном поглављу и да на крају истог, или у следећем већ добијемо његово разрешење. Невероватно ми је то да се ама баш сваки пут појави неко ко ће изненада да спасе ситуацију и да ће се свака "невоља" завршити тако лагодно, бежањем или убацивањем нових ликова.
2. Нереално је да се баш толико догађаја деси у периоду од 24/48 сати. Када читате о стотинак, релативно лако превазиђених проблема, мислите да се то одиграва у временском периоду од макар недељу дана и онда након неког времена схватите да се то издешавало у једном дану који се притом није ни завршио. Можда неко мисли другачије, али мени је то несхватљиво. Делује ми као да је писац желео да постигне јединство времена, иначе присутно у драмама, но то овде не делује како треба. Време не ради ни за кога, оно само тече.🤷🏻♀️
3. Главни јунаци овде имају 12/13 година, али ако боље размислимо о њиховим поступцима, размишљањима и свему осталом, делује као да имају макар 16. Наравно да постоје деца која су зрелија у односу на друге свог доба, али не у оволикој мери. Чини ми се да је ово само један ситни пропуст, настао из разлога што је ова књига и намењена том узрасту.
4. Јако су ми занимљиви наслови поглавља. Као да су смишљани по принципу- написаћемо оно што је био очигледан исход свега што се догађа, који се није догодио јер се очигледно поново догодило чудо.( илити оно што се извесно могло догодити, али ипак није)
Мислим да би то оквирно било то о питањима која су ме мучила током читања, а која се не односе толико на реализацију саме радње, него на њено планирање.
°Сада су јунаци које пратимо раздвојени и тиме добијамо увид у то како се они сналазе када су сами, како размишљају, шта раде и најбитније- да ли брину једни о другима. Мада су се и овако појединачно мање-више снашли, испоставило се да су на крају ипак јачи заједно и мислим да се у последњем делу неће раздвајати. Већ сада је јасно да ће срећног краја бити, иако Шетач тврди да он не постоји.
Поново је некако све могло да се реши, али ипак није и крај је био изненадан и самим тим је остављено простора за наставак. Надам се још бољој причи од ове, обзиром да је она надмашила почетак.
° ,,Прошлост се не може изменити.
Чак иако се још није догодила."
До задњег трена мислила сам да се може стати судбини на пут, али то се испоставило сасвим погрешно. Колико год се трудили да је изменимо и избегнемо, она ће поново доћи по нас, али ипак и кад се догоди неизбежно можемо променити ток даље приче ако то заиста желимо. Крај је тек када у потпуности одустанемо. Они који су прочитали књигу разумеју зашто сада поистовећујем прошлост и судбину, а горе наведена раченица је једна од ретких из ове књиге која ми се урезала дубоко у сећање.
°Желим да пишем још и још и то је вероватно још један доказ да ова књига вреди. Сада сам јој дала 4☆, зато што је многоо боља од првог дела, али опет није дорасла неким делима фантастике. Све у свему, солидно. Надам се још већем уживању у наставку приче и очекујем добар крај.🥰
П.С. Еди ми је и даље омиљени лик.