Колекција апсурдних, надреалних, комичних и језивих прича Томаза Ландолфија од којих се посебно истичу Гогољева жена, где аутор представљајући се као његов биограф износи невероватну чињеницу да Гогољ одржава романтичну везу с гуменом лутком чији се изглед константно мења зависно од његовог тренутног расположења (мењајући јој боју перике и дозирајући кубикажу ваздуха уносом кроз вентил у сфинктеру његове лутке Каракас) износећи тако сијасет комичних детаља из њихове везе, повлачећи уједно паралелу с Гогољевим стварним опскурним љубавним животом и односом с женама, и осликавајући психичко стање из касног раздобља његовог живота испуњеног опседнутошћу мистицизмом;
Пасторала исприповедана кроз писма извесне племкиње Ане која повукавши се из живописног и живахног Париза на село, бива затечена необичним ритуалом хибернације његовог становништва, алидирајући на монотони и суморни живот у касну јесен и зиму на селу;
Дијалог о највишим системима, где експеримент који извесни песник, у коме је суштина да је аутор лимитиран својим матерњим језиком према коме временом постанемо индиферентни те да треба писати на другим језицима, покуша да потврди учећи персијски од непоузданог енглеског морнара који га учи непостојећем језику на коме ће стварати своју поезију, прераста у филолошко-лингвистичку расправу о нашем разумевању језика, везивању слика за речи и веровању у њихово значење, језичкој суптилности, немогућности размишљања на наученом језику попут матерњих говорника, што потом прераста и о саму расправу о уметности и нужности поседовања значења дајући приде критику савремених критичара и њиховог поимања уметности;
Две уседелице, која прати мајмуна грешника у његовим походима скрнављења оближње цркве, што се развија у шаролику религиозну дебату о греху и праштању, да ли се несвесно вршење греха може стратрати грехом, да ли грешнике треба кажњавати или је грех небеског порекла те су тумачења извитоперена, и мајмуновог мучеништва и моралности смртне казне, две уседелице могу представљати различите цркве хришћанства застарелих веровања, пуне гнева, мржње и хладнокрвности које је на њих пренела њихова зла “стара мајка”, према чему је критика уперена, не познају милост, нежност, љубав и слободу;
Брачна ноћ, испуњена мистериозном, напетом и мрачна атмосфером доласком локалног оџачара, чије чишћење оџака неискусна млада поистовећује с искуством прве брачне ноћи, Ландолфи овде третира исконски људски проблем о томе како наше замишљено oчекивање одвијања будућих догађаја утиче на наше емоционално прилагођавање тим догађајима;
Ђовани и његова жена, о пару с даром гласа за певање, али уједно и немогућношћу доследне репродукције једне музичке композиције, разматра присуство пасије код људи за нешто чему нису вични, и насупрот ње одсуство интереса за делање онога за шта су подобни;
Сунчаница, описује ужас и изнуреност једне сове у свитање, која је обузима с првим зрацима сунца;
Ђовани и његова жена, о пару с даром гласа за певање, али уједно и немогућношћу доследне репродукције једне музичке композиције, разматра присуство пасије код људи за нешто чему нису вични, и насупрот ње одсуство интереса за делање онога за шта су подобни;
Романтично писмо коцкара у част његовој страсти која му у целости испуњава живот, попут сведене верзије Две уседелице, разматра да ли је грех небеског порекла и да ли блаженство, попут његовог романтичног искуства у Венецији, можемо у потпуности уживати само ако прођемо кроз комплетно супротно искуство, могу ли врлина и грех постојати одвојено или су две антиподе једне целине.
A collection of absurd, surreal, comic and eerie stories by Tommaso Landolfi, among which especially stand out: Gogol's wife, in which the author, posing as his biographer, states the incredible fact that Gogol maintains a romantic relationship with a rubber doll whose appearance he is constantly altering depending on his current mood (replacing wigs and dosing the capacity of the air inhaled through the valve in the sphincter of his doll Caracas), brings out a multitude of comic details from their relationship, while drawing a parallel with Gogol's real rather obscure love life and relationship with women, and depicting the mental state from the later period of his life, filled with an obsession with mysticism;
Pastoral, a confession in the epistolary form of a noblewoman Anna who, retreating from vivid and lively Paris life to the countryside, is surprised by the unusual hibernation ritual of its population, possibly alluding to the monotonous and gloomy life in late autumn and winter in the countryside;
Dialogue on the greater harmonies, in which a poet tries to prove an experiment, in which the general idea is that the author is limited by his mother tongue to which one becomes indifferent over time and that one should write in other languages, by learning Persian from an unreliable English sailor who teaches him a non-existent language in which he will consequently write his poetry, as it develops into a philological-linguistic discussion of our understanding of language, linking images to words and believing in their meaning, linguistic subtlety, inability to think in second language like native speakers, and a discussion about art and whether it should carry meaning and gives a critique of contemporary critics and their understanding of art;
The Old Maids, that follows a sinful monkey in his conquest of the nearby convent desecration, which turns into a flamboyant religious debate on sin and forgiveness, whether unconscious sin can be considered as a sin, whether sinners should be punished or is the sin of a heavenly origin, and whether our interpretations have become twisted, leading to his martyrdom and the morality of the death penalty, two old maids could represent different churches of Christianity with outdated beliefs, full of bitterness, hatred and cold-bloodedness transmitted to them by their evil "old mother", core church towards which the the criticism is directed, as they do not know mercy, tenderness, love and freedom;
Wedding night, filled with mystical, tense and dark atmosphere with the arrival of a local chimney sweep, whose cleaning of the chimney young and inexperienced bride associates with the experience of the first wedding night, Landolfi here treats the perennial human problem of how our imagined anticipation of future events affects our emotional adjustments to those events;
Giovanni and his wife, about a couple with the vocal gift for singing, however unable to consistently reproduce a musical composition, discusses presence of passion in humans for something they are not very versed in, and the lack of interest in devoting oneself to what one is well versed in;
Sunstroke, describes the utter horror and debilitation that overcomes her with the first strokes of sun;
The Gambler's Romantic Letter in honor of his all-consuming obsession, that like the reduced version of Two Old Maids, discusses in part whether sin is of heavenly origin and whether a bliss, like his romantic experience in Venice, can be fully enjoyed only if we go through a completely opposite experience, do virtue and sin exist separately or are they two antipodes of a whole.