Spring Snow

The Sea of Fertility #1

by Yukio Mishima, Michael Gallagher (Translator)

Alternate cover edition of ISBN 9780099282990

Tokyo, 1912. The closed world of the ancient aristocracy is being breached for the first time by outsiders - rich provincial familes, a new and powerful political and social elite. Kiyoaki has been raised among the elegant Ayakura family - members of the waning aristocracy - but he is not one of them. Coming of age, he is caught up in the tensions between old and new, and his feelings for the exquisite, spirited Satoko, observed from the sidelines by his devoted friend Honda. When Satoko is engaged to a royal prince, Kiyoaki realises the magnitude of his passion.

Genres: Fiction, Japan, Japanese Literature, Classics, Historical Fiction, Literature, Novels

389 pages, Paperback

First published January 1, 1967

About the author

Yukio Mishima (三島 由紀夫) was born in Tokyo in 1925. He graduated from Tokyo Imperial University’s School of Jurisprudence in 1947. His first published book, The Forest in Full Bloom, appeared in 1944 and he established himself as a major author with Confessions of a Mask (1949). From then until his death he continued to publish novels, short stories, and plays each year. His crowning achievement, the Sea of Fertility tetralogy—which contains the novels Spring Snow (1969), Runaway Horses (1969), The Temple of Dawn (1970), and The Decay of the Angel (1971)—is considered one of the definitive works of twentieth-century Japanese fiction. In 1970, at the age of forty-five and the day after completing the last novel in the Fertility series, Mishima committed seppuku (ritual suicide)—a spectacular death that attracted worldwide attention.

Reviews

[Miroslav Maričić]

https://yukioblogg.blogspot.com/2020/...
Пролећни снег представља први део тетралогије под називом Море плодности, које представља његову тачку на И, јагодицу на торти, Мишимино коначно завештање. Завршетак писања ове тетралогије, односно дела под називом Пад анђела, представља датум његовог ритуалног самоубиства. Радња је смештена у рани двадесети век, 1912. годину, и преставља почетак краја, за Мишиму, свега онога што јесте традиционални Јапан. Обрађује се период који је дошао након владавине цара Меиђија (око 1912. године) па до седамдесетих година двадесетог века (све је то распоређено у четири књиге). Ма колико то данас чудно звучи, али описан је развој једног изолованог Јапана, традиционалног и национализмом оптерећеног, све до савремене и модерне државе. У Пролећном снегу је почело јачање западњачког утицаја, дошло је до уплива нечега што није традиционално, шинто светилишта пропадају, митологија се лагано занемарује, а цар лагано губи свој утицај. Кроз причу о Кијоакију, сину богатог барона, и његовој љубави према класно племенитијој девојци Сатоко са којом је одрастао, Мишима нам приповеда о сусрету између савременог и традиционалног Јапана. Дечак је леп, сањив, меланхоличан, лењ и амбициозан, друкчији од оних око њега, оних који су посвећени традицији. Породица дечака има новац, али они нису једна од традиционалних јапанских племићких породица, попут оне у суседству. Његов отац ствара савез између те две породице, а дечак проводи много времена у суседној резиденцији упијајући племенити амбијент. Његов отац снабдева новац, друга породица снабдева престиж. Они се познају читавог живота, а она њега воли од када су били деца. Надмени Кијоаки одбија љубав, али увиђа грешку тек након што бива уговорен брак између ње и момка племићког порекла. Тешка романса даје аутору шансу да дискутује о теми "светлости разума и таме страсти", о будизму и реинкарнацији. Тешка тема намеће велику трагедију која као да указује на трагедију самог писца, који нам казује, кроз речи својих јунака, да баца свој живот као да жели да изврши самоубиство.
Сјајно написана књига осликава све оно што Мишима и јесте, традиционалиста и зен будиста привржен шинтоистичким храмовима и царевима, једном речју самурај са фантастичним (или фанатичним) књижевним даром.
Остала три дела тетралогије су: Помамни коњи, Храм свитања и Пад анђела.

[Nemanja · Rating 4 out of 5]

Мишима свој лирски, детаљно реалистично-психолошки приказ декадентних, отуђених, хладних и трагичних јунака у критичним годинама и временима у потрази за својим идентитетом крунише у "Пролећном снегу" где своју палету јунака ставља у детаљно истражен прелазни период у процесу вестернизације Јапана.

Тако књига прати трагичну љубав Кијоакија и Сатоко, из две суштински различите породице. Кијоаки припада нуво риш породици Мацугае, која је слободнијих мишљења, прихвата западњачко образовање и вредности (што посебно долази до изражаја током комичних сцена с помодарске западњачке свечаности у принчеву част). Тако Кијоаки, на међи традиционалних јапанских вредности и новопридошлих утицаја, немоћан да донесе одлуку о својој привржености, прави фаталну грешку одбијајући Сатокину наклоност. Сатоко припада традиционалној породици Ајакура која је била је била у царевој милости кроз деценије и која прихвата изненадну могућност удаје за царевог наследника, уједно желећи и да напакосте Мацугаеовима, новој породици у аристократским круговима која има великог утицаја на њихов живот. Тако двоје младих, суочени са непремостивим проблемима, испашта у сукобу гирија и нинџоа, дужности и осећања. Мишима савршено осликава атмосферу у јапанском друштву тога времена, делање у складу с обавезама, приврженост цару, положај жена, условљеност друштвених слојева.

Насупрот Кијоакија, Мишима ставља његовог пријатеља Шигекунија, из традиционално оријентисане породице Хонда, супротстављајући тако на њиховим ликовима, с једне стране традиционално, трезвено и разумско, насупрот осећањима, отворености и неодређености, као персонификацију за традиционални и Јапан након Меиџи рестаурације. Тако су ту и ликови попут Кијоакијевог учитеља Иинуме - оличења старих идеала проневерених у овом декадентном времену, и тајландских принчева чија приврженост матичној земљи и Будизму често посрамљују младе аристократе Мацугаеа и Хонду. Породичне интриге и превирања испресецане су, попут осталих дела, филозофским темама (реинкарнација, снага воље, жаљење и увиђање значаја изгубљених ствари).

“Али сада, кад је старим војнама одзвонило, управо је почео нови вид ратовања; ово је доба рата осећања. Рата који нико не може да види - и може једино да осети - рата, који они тупи и неосетљиви неће чак ни приметити. Али он је уистину почео. Млади људи, одабрани да у њему војују, већ су кренули у битку. А ти си један од њих - нема сумње. И баш као у некадашњим ратовима, мислим да ће жртава бити и у рату осећања. То је судбина нашег времена - а ти си један од наших представника.”