"Не можна забагато обіцяти, – не раз думав дідуньо Петсон, коли пообіцяв котові Фіндусу, що до них на Святвечір прийде різдвяний гном. – Адже на світі немає ніяких гномів". Та потім нишком від кота він вирішив змайструвати гнома, який міг би рухатися й говорити. Та невдовзі змушений був визнати, що взявся за непосильне завдання. Ті кілька тижнів перед Різдвом були дуже незвичні. Петсон здебільшого проводив час у столярні – все обмірковував і майстрував, тож у Фіндуса з'явилося відчуття, ніби його покинуто напризволяще. А ще йому було цікаво, хто той химерний невеличкий дідусь, що до них навідувався? Та попри все до Фіндуса таки прийшов його гном – достеменно такий, як він і хотів. Навряд чи Петсон міг собі уявити, що його винахід так добре спрацює. Цікаво лишень, що ж, власне, сталося...
Sven Nordqvist (born 30 April 1946) is a Swedish writer and illustrator of children's books. He is best known for his series Pettson and Findus, about an old farmer, Pettson, and his talented cat, Findus.
Nordqvist was born in Helsingborg and grew up in Halmstad, Sweden. He originally wanted to be an illustrator but was rejected by several art schools. Instead he studied architecture at Lund Institute of Technology, and worked for a time there as a lecturer in architecture. At the same time he continued to look for work as an illustrator working on advertisements, posters and picture books. In 1983 he won first prize in a children's book competition and since then has worked exclusively as an author and illustrator of children's books.
He is married and has two grown sons.
During his career, he has been given awards in both Sweden and Germany. His Pettson and Findus books are especially popular in Germany, where the characters are known as Pettersson and Findus. In Danish they are called Peddersen and Findus. In Finnish they are called Pesonen and Viiru. And in English, Festus and Mercury, though English translations of the books exist with the original names kept.
In 2007 he won the literary award Augustpriset in the children's books category, for his book Var är min syster? ("Where is my sister?"). In 1992 he won the Deutscher Jugendliteraturpreis
Petson&Findus su uvek super, pa tako i ovde. Ipak, Nurdkvist je više za kraći format nego za ovih sto-i-nešto strana, i to se na mahove oseti. Ali svejedno, vedro je i veselo, novogodišnje, i saznali smo za Kristofera Polhema i njegov mehanički alfabet, malo li je.
Heerlijk boek. Niets zo fijn als even de de wereld van de oude uitvinder Pettson en zijn bijzonder eigenwijze kat Findus in te duiken, de tekeningen zijn zo gezellig en zitten altijd vol met kleine grapjes, hoe langer je kijkt hoe meer je ziet. Ben dol op de verhalen van Pettson en Findus. Ik geniet van hun huis-tuin-en-keukenleven, de kneuterigheid en de uitvindingen die ze telkens weer verzinnen en in elkaar knutselen (die zijn geweldig!). De oude Pettson en zijn kat botsen geregeld, maar oh die kleine harten, zonder elkaar kunnen ze niet. Hun kleine wereld heeft niets moderns en als je over ze leest weet je dat het grootste geluk en liefde meer ook niet nodig heeft.
Дете је потпуно одушевљено причом и није могло да дочека свако следеће поглавље, а мене испуњава дубока нелагода због чињенице колико је наш однос верно осликан односом надрнданог маторог чиче и веселог разиграног мачорчића. Прича је врло забавна, са бројним дигресијама и подзаплетима, од којих једино епизода у продавници кутија мало одскаче јер делује да је у потпуности посвећена одраслима – има мало слепстика за млађе, али највећи део радње је јасан само „старијој деци“. У сваком случају, Петсон и Финдус успешно су се раширили на овај већи број страна, не губећи ништа на духу и радости коју доносе.
Удивительные книги пишут эти скандинавы! Возьмешь в руки любую их сказку и, по прочтении, хочется бежать срочно паковать чемодан и - туда! а вот взрослая проза, все эти криминальные и социальные драмы, кристально-обнаженные и от того еще более пробирающие до печенок... чемодан остается нераспакованным и движется в обратном направлении. Хотя, что себя обманывать, такого "добра" везде хватает, на любых широтах и долготах, порой и похлеще, чем у самообнажающих пороки скандинавов.
Но сказки у них - самые настоящие, волшебные, но не оторванные от реальности, такие, что в них веришь, ждешь осуществления и самое приятное - в итоге получаешь даже больше ожидаемого, а это в нашем мире редкость, и тем ценнее. Вот и новый для меня детский автор Свен Нурдквист не стал исключением из этого правила. В небольшом шведском городке живет старик Петсон, а в домашних любимцах у него ходит не совсем обычный котенок Финдус, который почти ничем не отличается от среднестатистического ребенка лет 5-6. Он также проказничает, познает окружающий мир и безумно хочет верить в чудеса, а под Рождество очень переживает, что Дед Мороз к котятам (даже самым послушным) не приходит. И Петсон начинает свой почти крестовый поход во имя спасения веры в сказку, вписанной в рождественскую ночь, которая доступна всем - котам и их хозяевам, сумасбродным Почтальонам и Лесникам, которые живут не совсем своей жизнью, всем нам, которые в нее верят или не верят вовсе. И сказка приходит. Самая настоящая. Как в жизни, в которой немножко чудес всегда выпадает на любую долю. Даже если ты не самый послушный котенок. Или скептичный старик.
This story was so cute and adorable, I smiled the entire way through. I listened to the German audiobook and it was so well done – I can only imagine the kids' reactions when listening to the fun voices, the story, and the fun musical interludes. A perfect Christmas-story that reminds the reader (or listener) that it is all about love.
This was one of the recommendations for our December book club and it is a book definitely worth reading! A perfect Christmas-story that reminds the reader (or listener) that it is all about love.
Книги про кота Фіндуса — це такий книжковий антидепресант, що кращого годі й уявити. Тут є і сміховинки, і "про істинне і вічне", і Скандинавія, і малюнки, і купа дрібнющих деталей на цих малюнках (до історії жодного стосунку не мають, зате розповідають свою власну, окрему історію — і це прекрасно). Тут є казка, віра в диво, і — о щастя! — багато-багато сторінок, значно більше, ніж зазвичай. А ще, звісно, тут є кіт — Фіндус власною персоною.
Цього разу Фіндус з нетерпіння очікує Різдва — і що до нього прийде різдвяний гном, як і до всіх слухняних дітей котів. Опустимо питання про те, наскільки Фіндус насправді слухняний :) Він пише список бажань, складає снігову башточку з кульок, словом, робить усе як слід. Петсонові нічого іншого не залишається, як самому змайструвати того різдвяного гнома, та ще й такого, щоб Фіндус йому повірив, адже старече серце слабке і не витримає гірких котячих сліз розчарування...
Тож історія — хоч куди, з напруженням, несподіваними поворотами і магією, це ж Різдво. Але що мене завжди найбільше заворожує в книгах Нордквіста — це те, наскільки Фіндус на малюнках живий. От як справжній бешкетний кіт, простягни руку і почухаєш за вушком.
Ми подужали "Різдвяного гнома", розділ за розділом, усі 17 - з двома хлопчиками 5 та 2.5 років. Меншому було важкувато, тому він слухав не усе, але розглядав картинки. Старший, здається, готовий почати читати знову. Змайстрував кілька дивних речей під впливом прочитаного. Книга чудова, ніжна, делікатна, глибока. Якщо вашій дитині хтось жорстокосердний сказав, що Діда Мороза немає - допоможе віднайти віру у дива.
Mi-a plăcut tare mult cartea, și faptul că m-am putut bucura de o poveste închegată, cu fir narativ depănat pe mai mult de câteva pagini a fost ca un cadou pentru sufletul meu de copil. Magia Crăciunului se simte în fiecare pagină, și nu venind doar din sufletul gingaș al celor doi prieteni, ci și din câteva personaje episodice ce își fac apariția la momentul potrivit pentru a salva Crăciunul.
Älskar denna berättelsen och brukar alltid se på filmen vid jul. Dock var det otroligt många stavfel i versionen jag läste som att det t.ex skulle stå "det" men det stod "dt" eller att det skulle stå "rädd" men stod "rätt" vilket tyvärr förstörde lite av läsupplevelsen.
Никак, ама никак не е трудно да се влюбиш в забавния старец Петсън, щурият котарак Финдъс и страхотните илюстрации на Свен Нордквист. Това е най-дебелата книга от поредицата и си е едно цяло страхотно приключение за Коледа. Когато я видях на лавицата в книжарницата, веднага я грабнах - колкото за мен, толкова и за децата и точно преди празниците се впуснахме в снежно пътешествие. Идеята беше да четем по една глава всяка вечер, но историята толкова ни увлече, че главите ставане 2, че и 3 на вечер. Аз четях една страница, голямата дъщеря другата, а малката слушаше и се заливаше от смя.
I can't tell you how many times I've read this as a child, or rather- How many times I forced my dad to read this to me. My dad is very much like Pettson. That's one reason why this book is so close to me.
I love it. The stories within the story, the characters, the pictures, the pacing. Everything is as fantastic as a children's book is suppose to be. Full of Christmas and full of heart.
Viirun ja Pesosen joulupuuhat on lämpimän hilpeä noin pääosin, mutta lopulta se on hieman liian pitkä: tämä maailma toimii paremmin kuvakirjoina ja monet käänteet tuntuivat varsin hömelöiltä ja turhilta. Kiva tämä oli kuitenkin lukea, mutta muiden joulukirjojen pariin tulevina vuosina sitten.
Петсън и Финдъс са герои за които можем да говорим до утре и пак няма да успеем да излеем в думи цялата любов и симпатия които храним към тях. Свен Норквист е просто гениален, а историите му са еталон за всичко, което обичаме най-много в детските илюстровани книжки!
Der var da en helt fortryllende skøn læseoplevelse. Jeg elsker Peddersen og Findus og deres ping pong og skøre ideer. Bogen er en dejlig læseoplevelse både for børn og voksne. Der ses på moralen om det at lyve er i orden, hvis det er for at glæde en anden. Og som altid er det i det gode omgivelser med værkstedet, hønsehuset osv.