Double Life

by Gottfried Benn, Simona Draghici (Editor, translator)

English (translation)
Original German

Genres: Nonfiction, Poetry, Memoir, Essays

176 pages, Paperback

First published January 1, 1950

About the author

Gottfried Benn was a German essayist, novelist and expressionist poet. A doctor of medicine, he became an early admirer, and later a critic, of the National Socialist party.

Reviews

[Uroš Đurković · Rating 4 out of 5]

Napomena: biti zbrkan i neumeti pisati još uvek nije nadrealizam. (96)

Ono što politički čovek ne može uopšte da shvati jeste usamljenost, askeza, monaštvo - umetnost. Ali kada čovečanstvo to ne bi imalo, prestalo bi da bude čovečanstvo. A sasvim lepo može, često je već i bivalo, bez izvesnih civilizacijskih dostignuća kao što su osveta pretvorena u cenzuru i lična mržnja kao kritičko merilo. (91)

Moderno rečeno: istorija ne postupa demokratski, ona postupa nasilno. Ali tako opet stižemo pred jedno novo, nerešivo pitanje: šta zapravo znači nasilje, gde počinje, kakva mu je suština? I rođenje je nasilje i ledeno doba je nasilje. Klanje životinja je nasilje. Uklanjanje zločinaca je nasilje. Svaki saobraćajni policajac je nasilje. Svaki poredak je nasilje. Grubi i nekontemplativni elemenat postoji i ide svojim putem, a odatle je samo korak do pitanja da li bi duh bez ovog kontrapunkta uopšte mogao da se održi, oblikuje, po- vuče svoje putanje? Dilema istorije! Koja postaje još veća ako svoja razmišljanja ne zaustavimo pred jednom širom perspektivom: ako je religija poniznosti i pružanja levog obraza, pošto je desni već dobio svoje, ako je hrišćanstvo sa svojim verskim ratovima, borbama papstva i carstva, tridesetogodišnjim ratom, inkvizicijama, spaljivanjima veštica, ediktima, husitima, Kalvinom, ako je ono nesumnjivo uzelo daleko više žrtava nego oba poslednja rata gde smo onda? Nema rešenja. Mišlju se više ne može prići stvarima. (24-25)

5. Stil budućnosti

biće robotski stil, umetnost montaže. Sa čovekom kakav je bio do danas svršeno je; biologija, sociologija, porodica, teologija, sve dotrajalo i isceđeno, održava se pomoću proteza. Simuliranje romanopisaca da sve i dalje teče normalno i da se nešto događa, uz staromodni pojam sudbine ili pomodni pojam jednog autohtonog društvenog pokreta, jeste nepošteno; ništa ne teče i dalje normalno... (104-105)

[Iva · Rating 5 out of 5]

Problemi lirike.

[La Pasión Inútil · Rating 5 out of 5]

Conjunto de textos en los que se entrecruzan el ensayo, la biografía y la literatura. Una de las mentes más brillantes del expresionismo deja aquí su versión del mundo, su fenotipo, en unas páginas que despliegan la defensa del individuo frente a los últimos lances de la racionalidad que esgrimió Occidente.

[Gustav Gutschke]

Irgendwas zwischen 2 und 5 Sternen, weil insgesamt erhellend, aber im einzelnen schillernd und dem Verstehen entgleitend.

Der selbsternannte Intellektualist und der Faschismus. Gegenüberstellung zweier Zeitabschnitte: erwartend-vorbereitend bis 1934, reflektierend-erklärend 1949. Zuvor Erfahrung des europäischen Nihilismus, Industrialisierung, Zivilisationsmüdigkeit. Sehnsucht nach der das Chaos prägenden Form, höchstem Ausdruck, erneuertem Geist - Kunst. 1933 seine Aufforderung an andere Künstler zur Mitarbeit am neuen Staat. Politische Urteilsfähigkeit verloren ans Pathos.
Danach Erklärung der eigenen Verstrickung, vor allem aber Reflexion seines Lebenswegs: Ab 1935 Erwartungen enttäuscht - der Expressionist, als „entartet“ verschrien, Verdacht auf jüdische Abstammung. Tätigkeit als Arzt in der Wehrmacht, die„aristokratische Form der Emigration“. Zeugnis ehrhafter Offiziere durch Distanznahme zur Politik, beachtliche Reflexionen über die Geistlosigkeit des NS. Zuletzt Gedanken zur neuen Zeit (1949): „Der Stil der Zukunft wird der Roboterstil sein, Montagekunst. Der bisherige Mensch ist zu Ende, Biologie, Soziologie, Familie, Theologie, alles verfallen und ausgelaugt, alles Prothesenträger“

[Massimo Monteverdi · Rating 3 out of 5]

Un’autobiografia sui generis, senza dubbio. Innanzitutto, pare a tratti una confessione in tarda età, un tentativo di auto-assolversi rispetto a un passato con ombre pesanti. Nello straordinario passaggio in cui risponde, postumo, alla lettera di uno studente deluso dal suo rifiuto di smarcarsi dall’accademia degli intellettuali che passivamente aderivano al rampante nazismo c’è tutto l’imbarazzo di una scelta che pare pavida senza speranza, ma che viene spiegata come l’inevitabile esito di un processo mentale che parte da “ma cosa ne potevamo sapere all’epoca” per arrivare al “sono sempre stato libero”. E paradossalmente ha ragione lui, perché è davvero un attimo passare da carnefice a vittima, da scrittore compiacente a ebreo perseguitato. Se ne ricava una storia tanto edificante quanto utile per rammentare che la storia si ripete prima come tragedia e poi, inevitabilmente, come farsa e che nessuno è al sicuro dalle conseguenze dell’acquiescenza. Presto o tardi, a qualcuno non basterà dichiararsi neutrali.

[fred · Rating 3 out of 5]

non mi convince lui

[Maurizio Manco · Rating 3 out of 5]

"Quando le cose vengono pensate a lungo, finiscono in niente." (p. 71)

"L’essenza dell’arte è reticenza infinita, essa ha un nucleo sconvolgente ma una periferia esigua, e quel poco che tocca, lo fa col fuoco." (p. 111)

"Il Grande Essere… avrebbe dovuto elaborare con più chiarezza la sua situazione, prima di avanzare richieste precise." (p. 141)

[Eva]

Problemi lirike