Максимално ми се не да сада писати ривју ове књиге јер ми је вријеме за спавање, а и бојим се да је њена потенцијална читалачка публика врло малена, јер скоро сам сигуран да скоро нико ко сам нема мултиплу склерозу, или барем не зна лично неког ко има, неће бити претјерано заинтересован за њу. С једне стране то је сасвим разумљиво, а с друге је и повелика штета, јер ово је једно врло занимљиво и вриједно штиво не само за оне који су запатили МС и њихове ближње, већ и за оне који се сусрећу за било којом тежом болешћу, па чак и за оне који су потпуно здрави.
Али ајде да ипак прозборим коју, да не будем лијен. Дакле, мултипла склероза, сјеме јој се затрло, је аутоимуна болест која долази у више различитих облика и за сваки од њих, осим за онај најбенигнији (који је, наравно, врло риједак), заједничко је то што вам од живота прави потпуни пакао. Без предубоког уласка у техничке детаље, из одређених за сада непознатих разлога човјеков имуни систем почне да напада мијелински омотач око нерава, што доводи до широког дијапазона посљедица као што су разноразни болови, слабост, губитак или слабљење разних функција у организму итд. Неопходност коришћења штапа за ходање након одређеног броја година се подразумијева, а тежи облици воде скоро неминовно до завршавања у колицима. Што је најљепше, лијека нема. Терапије које данас постоје искључиво се заснивају на успоравању прогресије и одгађању неминовног, али њихова успјешност је врло дискутабилна. Осим оних најсмртоноснијих болешчура као што је рак овога или онога, мултипла склероза је једна од најгорих дијагноза које можете да добијете.
Џорџ Јелинек је аустралијски доктор чија мајка је имала један од тих гадних облика, што је довело и до њеног самоубиства. И он сам је двадесетак година послије тога добио исту дијагнозу, али је успио да значајно успори (заустави?) напредак болести, а како је то успио, описано је у овој књизи. У наааааааааајкраћим цртама, кључ лежи у промјени исхране, првенствено батаљењу засићених масних киселина и повећавању уноса незасићених (првенствено омега-3). У пракси ово значи потпуно елиминисање било каквих млијечних производа и меса, а редовно конзумирање рибе, морских плодова и сл. Поред тога, веома је битан довољан унос Д витамина, било преко сунца (не, није штетно), било преко суплемената. Поред тога, аутор спомиње и разноразне друге ствари као што је медитација и сл.
Ово можда звучи као некакав псеудо њу-ејџ мамбо-џамбо, али је врло далеко од тога. Као што сам рекао, аутор сам је доктор и то прилично озбиљан, уређивао је престижан медицински часопис, објављује научне радове и сл., значи није некакав шарлатан који покушава каквим магичним рецептом да вам узме паре. То се лако види и по објективности са којом описује дејство стандардних терапија које доктори преписују. Шарлатана ћете најлакше препознати по томе што презриво прича како "доктори немају појма", али овде тога нема ни од корова. Аутор сматра да је промјена начина живота најбитнија, али је потпуно свјестан да су и лијекови у неким случајевима неопходни. Данас се много истражује око МС и нове информације се стално појављују, а ова књига је написана мислим 2010, тако да вјероватно да се у међувремену појавило нешто што се у њој не спомиње, али сви актуелни лијекови из тог времена детаљно су описани и критички процијењени. Јелинек није баш велики обожавалац интерферона, али зато подржава узимање кортикостероида и глатирамера умјесто интерферона.
Што се тиче овог са исхраном, можда изгледа као веганска пропаганда, али све користи таквог начина исхране које аутор пропагира уредно су засноване на истраживањима објављеним у најпрестижнијим свјетским научним часописима, тако да без проблема све сами можете да провјерите и донесете суд. Још један показатељ озбиљности књиге (која се баш не би могла наслутити из оних сунцокрета на корицама) јесте обиман списак литературе, који заузима буквално петину књиге (то је лако измјерити на Киндлу) и има по мојој процјени бар неких хиљаду референци.
Мој коначни закључак је отприлике овакав: Прво, ако не дај Боже сами имате МС, или знате неког ко има, ову књигу МОРАТЕ да прочитате, под обавезно, без одлагања. Или да тог неког ко евентуално има МС упутите на њу. Информације одавде буквално могу да вам промијене живот (набоље) у том случају. Друго, чак и да немате никакве везе са овом опаком болешчуром и да вас боли дупе за којекакве вегане и рибоједце, опет препоручујем да књигу прочитате. Занимљива је и лако се чита, а и научићете много тога. Исто ко што узмете рецимо да читате књигу о свемиру и црним рупама, иако за живота тешко да ћете упасти у црну рупу, тако и овде можете да научите нешто (много) о једној врло актуелној и распрострањеној болести. Исто тако, иако то није примарни фокус књиге, научићете и како функционишу медицинска истраживања, студије и сл. Цавеат: кад прочитате шта засићене масне киселине раде са ћелијским мембранама у вашем тијелу, чашу млијека испред себе више никад нећете посматрати на исти начин.