An expert and comprehensive new reference book on the life and works of influential Dutch painter and pioneer of Expressionism Vincent van Gogh. Includes a stunning gallery of the greatest works with in-depth analysis and explanations.Beautifully illustrated with 500 outstanding images.
Librarian Note: There is more than one author by this name in the Goodreads database.
Michael Howard is Senior Lecturer in history of art and design at the Metropolitan University in Manchester. He is a prolific writer of books on art and a contributor to Art Quarterly, Art Newspaper, and the Times Literary Supplement. He is a practical artist and has exhibited at the Royal Academy in London.
This book is well-suited for anyone, from complete beginners to experts in painting. Michael Howard explains everything clearly and provides insightful interpretations of each painting, demonstrating a strong analytical capability. You will gain a deeper understanding of the techniques, colors, subjects, and timeline of Van Gogh's life, including insights into his mental state during that period. Through this book, you will discover not just the artwork itself but also the journey of Van Gogh's life, which, unfortunately, is marked by sadness and melancholy.
A fantastic overview of Van Gogh's life, filled with a large collection of the artist's works. Good assessments and details of the artworks feature throughout, as well. The value far surpasses what it cost considering my uncle bought this for me from Ollie's for just nine dollars.
🎵 Sadness – Cry Enough Овако Ван Гогове слике звуче. Да би се разумела повезница, неопходно је познавање рецентне историје блек метал сцене и значаја четвртог таласа с почетка друге деценије ХХI века, када долази до скандалозне промене парадигме, саме сржи овог жанра, фузијом post-metal и shoegaze жанрова, што резултује post-black metal и blackgaze хибридима. Плима и осека мимеза-диегеза, субјективно-објективно, унутрашње-спољашње, и на овом примеру сведочи своју цикличност. До скоро заклети некрозвуку, нискобуџетној хладноћи која мора (и)зазивати грозничаво зло, бити стамена и опака попут глацијалне ерозије, припадници блек метал кругова бивају шокирани еруптивним врелинама које монохроматску тмину обасјавају нежном и тужном полихроматиком и полифонијом, палетом која носи крхке пигменте појединца, из које се размазују мрље и флеке у маниру романтизма, симболизма и експресионизма, свих оних струја које су акцентовале осећајност индивидуе. Патолошка патња какву је осликавао DSBM сада постаје сета, некаква еуфорична тугаљивост, оличење сложености и неразмрсивости светлости и сенки у пећини наших лобања. Убрзо се показује колико је ово искушавање black metal стереотипа плодоносно – амалгамска сазвучја налазе свој пут у сваки поджанр, те се нови рифови коврџају и мрешкају и на валовима силовитости, а не само слабости (Tod Huetet Uebel као френетични post-BM, Mare Cognitum као space-post-BM). Пионир Alcest кроз своје албуме провлачи утицај Јапана, али и француских симболиста, док је смена традиционалних црно-белих минималистичких омота можда најамблематичнија код албума Sunbather бенда Deafheaven. Hunter Hunt-Hendrix, филозоф и фронтмен бенда Liturgy који је писао о лунарном и соларном црном металу, мења пол и постаје Haela Ravenna, истовремено стварајући све експерименталнију (авангарднију!) музику. Дух времена се мења и дугине боје сада легитимно шарају сценом донедавно укаљаном хомофобијом, трансфобијом, расизмом и мизогинијом.
Свим овим превирањима као савременик сведочим из прве руке, а читајући историју авангардне уметности, примећујем како шок и жар могу и након једног века поново да искре, али подземљашки, и можда без далекосежног одјека. Ван Гог јесте желео да ствара за масе, да се продаје, у чему је успео постхумно. Black metal остаје подземна метаморфоза, склоњена од погледа. Пећинарењем са мном, сетимо се 2014. године када Damián Antón Ojeda, тада седамнаестогодишњак, објављује први албум свог пројекта Sadness, наишавши на подсмех. Већ три године касније, профилише се изузетним остварењем Leave и од тада наставља хиперпродукцију особених композиција, захватајући својим пројектима читаву лепезу поджанрова (Trhä, Liminal Dream, Life). Ван Гог је стварао самостално, нико му није узимао кичицу и домазивао платно (за разлику од многих писаца којима се силује перо), а тако ни један човек-један бенд не дозвољава уплив било кога у сопствено стваралаштво. Damián је само један од бројних уметника који компонују, снимају и издају у уради-сам маниру, остајући верни једном од стожера жанра – индивидуализму.
Ништа од овога нисам написао случајно. Важност случаја у животу уметника јесу сећања на стално присуство музике у мом бедном животу. У једном периоду нисам читао фикцију, што ме је страшно жалостило, али је музика увек била са мном. У животу уметника, уметност мора бити присутна. Она одржава.
Загрљај мојим драгим ствараоцима и њиховим коскама, таласавим, реским, ритмичним и комплементарним гибањима звукова и боја. “Even when pinks turn to blues and third spring crying, memory / It’s the most beautiful thing I’ve ever felt” 🎵 Sadness – All of the Beautiful Moments
“Van Gogh felt cypress trees to be ‘inherently expressive’ and he compared their dark mysterious coloration to notes of music – equivalences between the two arts had always fascinated him. In his mind, they were ‘the contrast and yet the equivalent’ to his sunflowers, which he always associated with ideas of happiness and plentitude.”
this was very informative and the page layouts were beautiful!! it reads like a textbook so it was a little hard to get through but if you love van gogh this is a must i fear.
All I can say about this is, after touring the Van Gogh Museum in Amsterdam, and after having the best guide to tell us his story and show us his art, reading the book became such an expansion of Vincent Van Gogh. I recommend this to anyone who wants to follow the life of this other worldly artist. If only he could have known his success!