Samostalna deca su srećnija - pedagoški metod Marije Montesori

by Heidi Maier-Hauser, Hajdi Majer-Hauzer

Zadatak ove knjige je da roditeljima, pedagozima i vaspitačima približi oprobani pedagoški metod Marije Montesori, kojim je detetu u njegovom vaspitanju dato da razvija stvaralačke snage.

Hajdi Majer-Hauzer nam u ovom dragocenom priručniku u vidu dijaloga između roditelja i dece opisuje primere iz svakodnevice jednog obdaništa Montesori. Za pravilno vaspitanje dece najvažnije je okruženje puno ljubavi. Međutim, vođeni željom da decu zaštite od svih životnih neprijatnosti, mnogi roditelji misle da i najmanju prepreku moraju da im uklone s puta. Deca tako postaju nesamostalna. Da bismo deci pomogli da razviju samopouzdanje i osećaj samopoštovanja, moramo da budemo odlučni i da postavimo zdrave granice u dečjem ponašanju. Takođe je važno i da se odreknemo nepotrebnih kritika i brige. Zbog toga je ova knjiga koristan savetnik za situacije na koje nailazimo kako kod kuće, tako i u obdaništu i školi.

„Hajdi Majer-Hauzer je napisala odličan priručnik za roditelje i vaspitače koji se temelji na obrazovno-vaspitnom metodu Marije Montesori. Reč je o možda najboljem, najpraktičnijem i najprijemčivijem pedagoškom sistemu. Knjiga nas od prve stranice tera da je pročitamo u jednom dahu.“ Main-Echo

Genres: Education, Nonfiction

222 pages, Paperback

First published February 1, 2001

Reviews

[artu · Rating 3 out of 5]

Na ovu knjigu sam slucajno naletela u biblioteci, a privukao me naslov naravno, pa sam je uzela sestri da procita posto ima 2 mala klinca. Posle nje je knjigu trebalo i baba da procita, ali joj se nije svidelo da joj neko drugi govori kako treba vaspitavati decu, narocito ako je to malo liberalniji nacin (navodno je procitala ono sto ju je interesovalo), pa sam se knjige dokopala ja, malo iz znatizelje, malo se nadajuci da cu nesto i nauciti.

Pisac nam u ovom prirucniku u vidu dijaloga izmedju roditelja i dece opisuje primere iz svakodnevice jednog vrtica Montesori i ukazuje na to kako se osloboditi nepotrebnih intervencija, kako postaviti odredjene granice i kako jacati autonomiju i odgovornost deteta kako bi ona, jelte, naucila da budu sto samostalnija. Pored tih primera autorica se bavi i Montesori teorijom vaspitanja dece.

I sestra i ja smo se slozile da neki primeri u knjizi ne daju uvek i odgovor na to sta bi trebalo uciniti u odredjenom trenutku niti da knjiga u celosti zadovoljava nasu znatizelju jer smo se nadale nauciti nesto novo, konkretno, prakticno..., ali misljenja sam svakako da niti su sva deca ista, niti iste metode podjednako uticu na svakoga, ali da deci treba dati odredjenu kreativnu slobodu, ali im postaviti odredjene granice, stoji. Najvaznije je istrajati u tome.

Knjiga svakako tera na razmisljanje, ali u zavisnosti od toga sta ocekujete od iste, moze biti da cete naci nesto novo i zanimljivo, a moze biti i da ce vas razocarati stoga ne ocekujte previse ako ste upoznati sa obrazovno-vaspitnom metodom Marije Montesori. U suprotnom, dobro ce vam doci.