What do you think?
Rate this book


223 pages, Paperback
First published January 1, 1981
Овај документ пружа дефиниције и објашњења централних појмова које Арне Нес уводи и разрађује у свом делу, са циљем да послужи као свеобухватан преглед његовог филозофског система.
1. Екозофија (Ecosophy)
Екозофија је лични филозофски систем или поглед на свет који усмерава одлуке и поступке појединца у вези са питањима која се тичу природе и нашег места у њој. То није само академска дисциплина, већ лични "кодекс вредности".
• Дефиниција из текста: Нес дефинише екозофију као другу од две могуће употребе речи 'филозофија': "one's own personal code of values and a view of the world which guides one's own decisions". Када се овај лични кодекс примени на питања природе, он се назива екозофија (стр. 50).
• Етимологија: Појам је кованица од oikos (домаћинство) и sophia (мудрост), дакле "мудрост домаћинства". "Домаћинство" се овде схвата у најширем смислу, као "Земљино домаћинство" или екосфера (стр. 51-52).
• Функција: Екозофија треба да послужи као "филозофско утемељење" за прихватање принципа или платформе дубоке екологије (стр. 52).
2. Екозофија Т (Ecosophy T)
Екозофија Т је назив за личну екозофију самог Арнеа Неса, коју он представља у овој књизи као један од могућих примера.
• Дефиниција из текста: "In this book I introduce one ecosophy, aribitrarily called Ecosophy T. You are not expected to agree with all of its values and paths of derivation, but to learn the means for developing your own systems or guides, say, Ecosophies X, Y, or Z" (стр. 51).
• Порекло назива "Т": "The name T is said to represent his mountain hut Tvergastein ('cross the stones) but it is its personal nature that is most important. It suggests that there might be many other ecosophies (A, B, C,. . .)" (стр. 18).
3. Екозофија С (Ecosophy S)
Овај појам се у тексту не односи на Несову филозофију, већ се уводи као назив за хришћански поглед на свет који је изнео Е. Ф. Шумахер, како би се направило поређење.
• Дефиниција из текста: "We shall call his view 'Ecosophy S' for the purpose of comparison of terminology" (стр. 201).
• Основа: Заснована је на "Темељу" (The Foundation) Игнација Лојолског, који каже: "Човек је створен да хвали, поштује и служи Богу... а друге ствари на лицу земље створене су ради човека...".
4. Самоостварење (Self-realisation)
Ово је врхунски норматив и кључни појам у Екозофији Т, који означава процес ширења и продубљивања сопства (self) кроз идентификацију са ширим целинама, што на крају обухвата све облике живота и читаву природу (Self).
• Није егоцентрично: "Self-realisation is not self-centred. Remember the capital S, but at the same time do not think the individual self or ego is dissolved in the larger Self" (стр. 23).
• Процес, не стање: "It is an active condition, not a place one can reach. No one ever reaches Self-realisation... It is only a process, a way to live one's life" (стр. 23).
• Врста савршенства: "In the systematisation of Ecosophy T, the term 'Self-realisation' is used to indicate a kind of perfection... it is conceived also to refer to an unfolding of reality as a totality" (стр. 98).
5. Дубока екологија (Deep Ecology) vs. Плитка екологија (Shallow Ecology)
Ово је кључна дистинкција коју Нес уводи како би раздвојио два приступа еколошком покрету.
• Плитка екологија (The Shallow Ecology movement): "Fight against pollution and resource depletion. Central objective: the health and affluence of people in the developed countries" (стр. 42). Овај покрет види проблеме изоловано и тражи техничка решења без промене основних вредности.
• Дубока екологија (The Deep Ecology movement): Заснована је на два принципа:
Одбацивање слике "човека-у-окружењу" у корист "релационе, тотал-филд слике", где су организми "чворови у пољу суштинских релација".
Биосферични егалитаризам (у принципу): Признавање једнаког права свих облика живота да "живе и цветају", што је интуитивно јасан вредносни аксиом (стр. 42).
6. Платформа дубоке екологије (Platform of the deep ecology movement)
Ово је скуп од осам основних принципа који служе као заједничка основа за присталице дубоке екологије.
• Кључни принципи (сажето са стр. 43):
Процват људског и не-људског живота има суштинску вредност.
Богатство и разноликост живота су вредности саме по себи.
Људи немају право да смањују ово богатство осим ради задовољења виталних потреба.
Тренутно људско мешање у природу је прекомерно.
Процват људског живота је компатибилан са значајним смањењем људске популације.
Потребна је значајна промена политика (економских, технолошких, идеолошких).
Идеолошка промена се састоји у уважавању квалитета живота уместо тежње ка вишем стандарду.
Сви који се слажу са овим имају обавезу да учествују у променама.
7. Идентификација (Identification)
Ово је механизам путем којег се постиже Самоостварење. То је процес проширења осећаја сопства.
• Дефиниција из текста: "We discover that parts of nature are parts of ourselves. We cannot exist separate from them" (стр. 24-25).
• Разлика од алтруизма: "If one really expands oneself to include other people and species and nature itself, altruism becomes unnecessary. The larger world becomes part of our own interests" (стр. 23).
8. Релационо мишљење / Гешталт (Relational thinking / Gestalt)
Ово је онтолошка основа Несове филозофије која се супротставља атомистичком погледу на свет.
• Релационо мишљење: "This is the essence of Naess's 'relational thinking' – nothing exists apart" (стр. 20). Ствари су дефинисане својим односима.
• Гешталт: Начин на који доживљавамо стварност као смислене, недељиве целине. Карактер целине прожима сваки њен део (стр. 71).
9. Гешталт прекидач (Gestalt switch)
Ово је кључни психолошки догађај или искуство неопходно за еколошку свест.
• Дефиниција из текста: "At first one sees the world one way, but with an increasing awareness of formerly hidden relations, another understanding suddenly comes to light and we make an instantaneous shift. All of a sudden things become clear – a kind of a-ha! experience, the moment of insight" (стр. 22).
10. Суштинска вредност (Intrinsic Value / Egenverdi)
Ово је вредност коју нешто поседује само по себи, независно од његове користи за људе.
• Дефиниција из текста: "it is 'own value' that is meant, value in itself... The value is not so much independent from us as independent from our valuation... Gestalt entities in nature are things to be respected for their own sakes, simply because they are there and near to us" (стр. 25).
11. Норме (Norms) и Хипотезе (Hypotheses)
Ово су основни методолошки алати за изградњу Екозофије Т.
• Норме: "prescriptions or inducements to think or act in certain ways. They will be written with an exclamation point, e.g. 'No exploitation!'" (стр. 56).
• Хипотезе: "a network of supporting non-normative statements... called hypotheses" (стр. 56).
• Однос: Норме се изводе из виших норми и хипотеза које их повезују (стр. 57).
12. Прецизација (Precisation)
Несов семантички концепт који објашњава како се комуницира помоћу нејасних појмова.
• Дефиниција из текста: Процес у којем се нејасан исказ (T₀ ниво) чини прецизнијим кроз нове формулације (T₁, T₂, итд.). Скуп могућих тумачења прецизније реченице је подскуп тумачења оне мање прецизне (стр. 56).
13. Friluftsliv (Живот на отвореном)
Практични, културни концепт који Нес истиче као пут ка дубљем еколошком искуству.
• Дефиниција из текста: Норвешки израз који значи више од рекреације. "Literally, 'friluftsliv' means 'free air life'... to indicate a positive kind of state of mind and body in nature, one that brings us closer to some of the many aspects of identification and Self-realisation with nature that we have lost" (стр. 192).
Ови појмови заједно чине кохерентан систем: Екозофија (Т) је лична филозофија која користи норме и хипотезе (методологија) и прецизацију (семантика) да би се артикулисала. Њен циљ је Самоостварење, које се постиже кроз идентификацију са природом. Овај процес често започиње гешталт прекидачем (психолошки догађај), а у пракси се негује кроз friluftsliv (стил живота). Све ово је сажето у платформи дубоке екологије (политички програм).