Владета Јеротић, лекар, психијатар, књижевник, академик, рођен је 2. августа 1924. године у Београду где је завршио гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију, а у Швајцарској, Немачкој и Француској психотерапију. Радио је више деценија као шеф Психотерапеутског одељења болнице „Др Драгиша Мишовић“. Од 1985. као професор по позиву предаје Пастирску психологију и медицину на Богословском факултету у Београду. Јеротић је развио обимну и плодну публицистичку делатност из граничних области религије и психотерапије и филозофије и психијатрије. Такође је одржао предавања из психијатрије, религије и књижевности у готово свим већим градовима Југославије. Од 1984. године Владета Јеротић је члан Удружења књижевника Србије, а редован је члан Медицинске академије и Српске академије наука и уметности.
Одбаци од себе жалост, јер је она сестра сумње и гневљивости… Ожалошћени човек увек чини зло. Пре свега чини зло што ожалошћује Духа Светога који је ведар дат човеку: друго, пак, ожалошћујући Духа Светога чини безакоње, не молећи се, нити се исповедајући Богу. Помешана жалост са молитвом не допушта молитви да чиста изађе пред жртвеник Божји. Очисти стога себе од те зле туге и живећеш у Богу.