Sve drveće sva deca i svi bicikli u meni

by Vitomirka Trebovac

Genres: Poetry

101 pages, Paperback

First published January 1, 2017

Reviews

[Momčilo Žunić]

Ponekad se čini kako se samo iskrena emocija isprečila i kako se pesma predala toj niti, inače bi se skotrljala u banalnost. Pokatkad je nit nedovoljno jaka, ali češće je nosiva i istrajna da može po(d)neti značajno teži teret stihova - i potežeg čitaoca. A sâm se u kratkoj periodi(sic!)ponovo sklanjam iza onog što em nije (lako) proverivo, ako je to uopšte moguće proveriti, em što se pojedinačno ili oseti ili se ne oseti: iza iskrenosti i vere u iskrenost. [Izgleda da neosvešćeni Bogi Popović izbiva iz mene - šta fali?! - uz po koju taulotogiju usput...]

Dobro, a na koji način (se Vitomirka Trebovac ne plaši da upravo tako) zavređuje poverenje? Stihov(a)nom jednostavnošću i onim što bi se moglo nazvati gradskom naivom. Otvaranjem i pripuštanjem u intimu - osobito njenu pa sasvim našu. Nerazmetljivošću sobom i vlastitom lirskom topografijom. Jednakim disanjem pesnikinje i lirskog subjekta. Ravničarskim (s)trpljenjem i osećajno proticajnom reljefnošću. Ljubavlju prema "Romanu o Londonu" koji u nekom trenutku spasava život. Jednakim disanjem čitaoca i lirskog subjekta. Retko pogrešivim ritmom u izmeni i suprotstavljanju osećanja. Time da, i kada opsujem, i kada se ogolim, i kada se angažujem, i kada se raznežim, i kada sam rezignirana, i kada verujem u ljude, i kada sam duhovita, i kada..., ja se ne pravim, nego ničem. I da to što čitaš, bude samo to što jesam. Inače se nit tanji i puca.

[Biljana]

Ova predivna zbirka poezije napisana u modernom stilu, bez interpunkcijskih znakova, obiluje motivima svakodnevnog života.

Ljudi na ulici, vijesti, prošlost, vožnja biciklom, dani pored rijeke, ljubav, bliskost, smrt, nižu se u stihovima koje najčešće čini samo jedna riječ, i tako teku poput bujice, sve snažniji, da bi se na kraju prosuli u milion kapljica koje prigrle čitaoca, pruže mu utjehu i pokažu koliko je život ponekad teško lijep.

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 5 out of 5]

O ČITANJU

najslađe jedem
dok čitam
i najbolje čitam
dok jedem
a volim i pored mora
danima bez prestanka
kad sam tužna
ili izneverena.
roman o londonu mi je spasao život
za hamsuna sam se udala
zauvek
zgodno je i kad nekog čekam
onda pesma na brzaka
na trgu dok se ljudi sapliću o mene
dikensa sam čitala
samo u kadi
pušila sam tada
i jedva sam videla slova
od vlage i dima
a za put biram
mali format meki povez
i nešto setno
malo čitam
malo gledam kroz prozor
onda dok pečem palačinke
da ne stojim džaba kraj šporeta
dok se vozim autobusom
kad sam ljuta
i neću ni sa kim
kad sam romantična
i volim naglas
bernhard u svakoj prilici
moja familija
to su knjige
davićemo se do smrti
i nema poente ova pesma
može u nedogled
disanje i
čitanje.

[Marko K.]

''tvoj topli vrat
je moj topli dom
i ova pesma
u nju ću se sakriti
dok ne prođe zima.''

[marko · Rating 5 out of 5]

“ali onda pred pijacom
lale
u kesi neke žene
podsete me
da je sve savršeno”

[Aleksandra S. · Rating 5 out of 5]

Kakvi su to samo stihovi! To su čitavi prepleti emocija koje će vas obuzeti dok budete uranjali u Vitomirkin svet: na prvi pogled čudan, a zapravo surovo istinit. I plakaćete i smejati se i biti ludi od zaljubljenosti i želeti da ostatak života provedete ispod ćebeta, pokriveni onako preko glave. I bićete zahvalni na svemu što imate, na svemu što vas okružuje, što vam pruža mir...

[Puella Sole · Rating 5 out of 5]

Ovo je bez sumnje jedna divna zbirka poezije, vjerovatno jedna od boljih koje sam čitala ove godine. Izbor tema, pristupačnost i savremenost jezika i samih tema i motiva, perspektiva iz koje se piše... Evo i nekoliko stihova (istina, izvučenih iz konteksta), da ne bude da pričam samo onako:

"a sve vreme sam mislila
dok smo hodali
da je najtužnije u smrti
ne sama smrt
već sunčan dan
naspram mračne rake"

"ali nema krpljenja
ne možeš pokrpiti
rastureno dete
nikad"

[Aleksandra Fatic · Rating 4 out of 5]

Više tužna, sjetna i razdorna Vitomirka u ovoj knjizi, više teška, više bolna! 4⭐️, samo jer sam prvo pročitala Dane punog mjeseca, koji su ostavili jači utisak na mene i misao da će sve biti u redu, za razliku od ove knjige u kojoj više imam osjećaj besmisla života!

[Jadranka · Rating 5 out of 5]

4,5 ⭐
Odlična zbirka!
Preporuka s moje strane 👍

[Olivera · Rating 4 out of 5]

možda nije baš čista četvorka, ali jeste me na momente dirnula

nisam ja neka publika za poeziju, ali volim da po koji put godišnje presečem sa jednom zbirkom pesama i ova je stvarno bila jako lepa (posebno u onim odeljcima o starosti i bakama i dekama i mamama i detinjstvu. tu je sijala!)

[Bojana · Rating 5 out of 5]

jer nije bitno
tvoj topli vrat
je moj topli dom
i ova pesma
u nju ću se sakriti
dok ne prođe zima.
🩷

[Maja Solar · Rating 5 out of 5]

prelepo, nežno, toplo-vetrovito, bolno, sretno, sva osećanja, sve drveće sva deca i svi bicikli u Vitinoj poeziji .... ''a danas mi se čini /mogla bih poludeti / od mirisa lipe / samo ako se opustim / i uopšte / potrebno je stalno / vežbati život / vežbati život ''

[Marijana☕✨ · Rating 5 out of 5]

subotom ujutru
je tako mirno
i to je najlepši
dan u knjižari
neko lenjo otvara vrata
dobro jutro
džez se jedva čuje
kad podignem glavu
jedna knjiga kaže
usamljenost je čudnovata

[Dunja0712 · Rating 5 out of 5]

Retko, baš retko pišem svoj utisak o knjigama. Ali ovoga puta osećam potrebu za tim.
Knjigu sam kupila juče na Sajmu u Beogradu, i počela da je čitam onako "usput", jer sam imala nenadanog viška vremena.

Nakon prve pesme, bilo mi je jasno - ovo je knjiga koja se čita polako. Pročitaš jednu pesmu, pa zaklopiš stranice, pa je lagano "variš." Razmišljaš o pesmi, boriš se sa sopstvenim (o)sećanjima koje je podstakla i izvukla na površinu. Nekad i ona za koja nisi ni znao da ih i dalje imaš.

A opet, pesme su toliko lepe da nisam mogla da prestanem. Nisam mogla polako i jednu po jednu. Čitala sam jednu za drugom, halapljivo i nezasito... I dovršila knjigu u istoj večeri.

Osećala sam se kao kad prebrzo popijem mnogo dobrog vina. Pa mi se vrti u glavi, zuji u ušima, pucam od ljubavi, tuge, sete i svih mogućih i nemogućih emocija. Smejala bih se, i plakala, i plesala, i grlila ljude koje volim, sve odjednom.

Možda jesam dovršila knjigu u jednoj večeri, ali ovo nipošto nije zbirka koja se čita samo jednom.
Planiram, kao i dobro vino, da je konzumiram još mnogo, mnogo puta. Ali lagano, umereno, sa uživanjem i sa dovoljno vremena da cenim njenu lepotu i kvalitet.

[Pavle · Rating 4 out of 5]

Vitomirka Trebovac piše u ovoj zbirci o svojoj bolesnoj majci, i o toj posebnoj vrsti usamljenosti ljudi koji deo života provedu u inostranstvu, o čitanju i o sećanju, o ljubavi, i, naravno, o svem tom drveću, deci i biciklima.

Mnogo mi se sviđa kako ređa kontrastna osećanja - gledanje izrešetanih kuća na putu do mora, ili uživanje u kitnjastim ukrasima i zelenoj travi na groblju. U nekoliko stihova pesme prelaze od teških u lake i nazad. Koristi interpunkciju na interesantan način - povremeno, stih se može čitati i kao poslednji deo niza prethodnih stihova, i kao početak sledećeg niza stihova. Piše na način koji je lak za shvatiti i za identifikovati se u naratorki. To dovodi do toga da ponekad upadne u opšta mesta, ali ne previše i ne dovoljno da naruši utisak.

Lubenice, Dunav, bicikli, poezija, šta će čoveku više. Jedva čekam leto.

[jelena · Rating 5 out of 5]

danas je bila veoma dosadna kišna nedelja, pa sam dohvatila ovo malo remek delo koje mi već duže vreme stoji na "want to read" polici.
imam sreće što nikog nije bilo oko mene da me vidi kako se raspadam i kako svaki deo mene ostaje tu na stranicama.

[Nymeria · Rating 4 out of 5]

Ne razumem i ne osetim svaku,
ali ona koju prepoznam, ona koja mi je bliska instant mi se ureze u dusu.
Zauvek cu citati i hvaliti nase devojke!❤️

“… i pomislila sam - opet ja
jer sve zene su u meni
kao sto su i svi muskarci
sve drvece sva deca
svi biciklu u meni
kao sto je poezija
u meni i zacini orijenta
ljuti i neprihvatljivi
evropskom zelucu
u meni su
svi brodovi sto idu na sever
i topli vetrovi sa juga
sva sreca sva tuga sveta
u meni je sve
u svemu sam ja
amin.”

[Tamara Zidar · Rating 5 out of 5]

Ne ��itam poeziju, ali kad je pročitam, onda padnem na dupe i kažem da je od sada čitam.
Lepši uvod u poeziju nisam mogla da zamislim.
Hvala Ireni na poklonu sa Fijuk bazara jedne prolećne večeri u Beogradu ❤️
Hvala Vitomirki na poklonima koje će drugi od mene dobijati.

[nadja · Rating 4 out of 5]

„ta lipa najvise od svih u ovom gradu
mirise za mene“

„ALTER EGO
u meni je jedna suma
i samonikle lipe
kroz stomak mi
protice potok
u glavi mi je zbunje
a u sakama sipak
kad podignem glavu
hrani me sunce
kad legnem
zagrli me zemlja
ovo sto kao zivim
idem na posao
kuvam i plivam
razgovaram sa ljudima
i trudim se da budem.

sve je to uzaludan posao
kaze ova senica
sto peva mi u grudima.“


„BICIKLIRANJE KROZ ZIVOT

biciklom se mozes voziti
kroz jednosmernu ulicu
u suprotnom smeru
i mozes prelaziti na crveno
voziti bez ruku
zvizdati okolo
mozes imati nekog
na paktregeru
ko ti drzi torbu
ili te stipka dok vozis
mozes proci dok svi stoje
i mozes proci gde drugi ne mogu
na biciklu
se moze svasta
moze se recimo i lako tugovati
jer vetar brzo osusi suze.“


„i topli vetrovi sa juga
sva sreca sva tuga sveta
u meni je sve
u svemu sam ja
amin.“

[Strasna Mera · Rating 5 out of 5]

Ne secam se kada me je neka knjiga ovoliko pogodila...ne mogu da se sakupim...i ja sam imala neku sa kojom sam bila van svih kategorija. Koliko divnih, prelepih emocija...izgubila sam sve reci...

[ljubica · Rating 5 out of 5]

"treba zaboraviti
ono što je bilo jutros
a kad počne kiša
zatvoriti oči
i čekati da se pojavi more."

[Anja Pribojac · Rating 5 out of 5]

‘zvezdano nebo iznad mene’

kad se noću vraćam kući
nebo je zvezdano i mirišu lipe
legla bih na livadu
i tu bih umrla
da ne zažalim
setim se babe i dede
oni ne bi razumeli tu
prepotentnu dekadenciju
rešim da živim
i onda jutro
donese novu sliku.

‘o čitanju’

najslađe jedem
dok čitam
i najbolje čitam
dok jedem
a volim i pored mora
danima bez prestanka
kad sam tužna
ili izneverena.
roman o londonu mi je spasao život
a za hamsuna sam se udala
zauvek
zgodno je i kad nekog čekam
onda pesma na brzaka
na trgu dok se ljudi sapliću o mene
dikensa sam čitala
samo u kadi
pušila sam tada
i jedva sam videla slova
od vlage i dima
a za put biram
mali format meki povez
i nešto setno
malo čitam
malo gledam kroz prozor
onda dok pečem palačinke
da ne stojim džaba kraj šporeta
dok se vozim autobusom
kad sam ljuta
i neću ni sa kim
kad sam romantična
i volim naglas
bernhard u svakoj prilici
moja familija
to su knjige
davićemo se do smrti
i nema poente ova pesma
more u nedogled
disanje i
čitanje.

‘kuza, dobri duh grada’

ponekad me rastuži to što umiru
dobri duhovi gradova
svi oni starci što ih
srećem pred knjižarom
s upornim manirima i gegom u džepu
koji nose šešire iz prošlih vremena
i demode karo kravate
šta čitate danas gospođice,
sigurno ne sveto pismo?
ili
da vam ispričam novi vic?
ili
moja unuka spetljala se
sa jednim gilipterom i taj
joj kupuje duvan,
zamislite koja svinjarija!
onda bakice
što uvek utorkom idu na frizuru
a tek petkom na igranku u dom penzionera
dušo, da li si udata,
ako nisi - nemoj!
ili
ja sam lično sa Kišom sedela,
kakvi su tad ljudi bili!
i mnogo onih koji pamte daleko
i pričaju o tome
na način koji vise ne postoji.

sve me to ponekad rastuži
i čini mi se da ce kraj kad oni umru,
jer ovi tipovi što dolaze
i češu jaja dok pričaju sa mnom
ne obećavaju mnogo.

‘dance floor’

na hodniku mirišu kolači
ali kod nas više nema
vremena za nežnost
nekad smo crtali sunce
u desnom uglu papira
sada su gore avioni
koje ne vidimo i ne čujemo
pretnja tišinom
da li se plašiš rata?
i ova epoha je samo epoha
a ljudi su samo ljudstvo
stara priča
iste žrtve
i po koji podijum
veliki plesni podium
da igramo dok ne padnemo.

‘raspust’

baba kaže da vreme leti
posle tridesete
ali da to i nije neka šteta
što brže prođe to bolje
ne vidi ona život kao nešto
izvanredno.
sa tom mišlju
sedam na bicikl
(predratni, sa šipkom,
ogroman i zardao,
ne dopirem nogama do tla)
i krećem ka reci.
ponela sam knjigu
usput kupujem lubenicu
nosim je u korpi
i čitav dan jedem, plivam
i piškim u vodu.
reka je samo moja.
uveče se vraćam u selo
baba se brinula
da se nisam udavila
kažem
pojela sam celu lubenicu
i pročitala celu knjigu
dan je brzo prošao
noge su mi prijave od prašine
zaboravila sam sandale na reci
ali nije mi žao
bilo je izvanredno.

[Emilija · Rating 5 out of 5]

Slučajno sam je uzela sa police i krenula da je listam pre nekoliko dana. To se završilo tako što sam pročitala svaku pesmu, neke i više puta, razmazala mi se maskara od plakanja i zaista sam čitajući ovi zbirku prešla neki put, koji ne mogu sada da opišem. Možda ću kasnije umeti.



Jelena, hvala ti što si mi je poklonila za rođendan. Uvek pogodiš šta će mi se svideti i jako sam ti zahvalna na tome.

[nemanja · Rating 5 out of 5]

prva zbirka poezije koju sam procitao

jako cesto me nesto iz svakodnevog okruzenja asocira na neku od njenih pesama

prelepo

moje omiljene: odjednom, p(r)otoci, sve sja, ratovi, lipa

imam posvetu u knjizi i sliku sa vitom (koju sam naravno izradio) iz jednog novosadskog kafica
HIHIHI ❤️❤️❤️❤️

[mila · Rating 5 out of 5]

Ali onda pred pijacom
lale
u kesi neke žene
podsete me da je sve savršeno
i da će brzo proći.🌷💌🎀

[kaća · Rating 5 out of 5]

puno mi je srce 🩷
5⭐ kao kuća!

[Petra · Rating 4 out of 5]

"možda sam osećala ali nisam smela
možda sam jaka a možda i jesam
možda je život sranje a nije
nekad se čini nema pesme
možda i boli da bi prošlo"

"nije to ništa
svi nekud odlaze
sve mora proći
velika sam ja."

"ne sećam se da sam za tebe
ikad bila dete
i ne sećam se da si ti za mene
bila stara
hoću da kažem
ti i ja smo uvek bile
van svih kategorija."

Omiljene pjesme:o starosti, možda, alter ego, reka, gubiti, bicikliranje kroz život, prva ljubav, noćna vožnja, nekad

[Lemana Eminović · Rating 5 out of 5]

‘o starosti’

možda i ne treba pisati
o starosti i o tome
kako sam te kupala
i kako si se stidela
jer ti dodirujem
propalo telo i pegavu kožu
oborenog pogleda
nemoćna
iznenada
pričala si kako su ti stopala
bila mala i ljupka
a pogledaj sad
treba umreti
ali ni to nije tako lako
i dok si mi govorila
iznenadio me je
miris zarezane olovke
nekad iz detinjstva
vidim sebe, odjednom
sedim u klupi,
režem, ali srce ispada
onda se setim
da su i moja stopala danas
mala i ljupka
to mi je od tebe
pomislim
zatvorim vodu
tvoje koščato
nejako telo
moja baba devojčica
možda ovo i nije
pesma o starosti.


‘živeti danas i uvek’

jedna žena
ubijena je u gazi
pokušavajući da spase
palestinsku kuću
imala je 23 godine
umrla je
i to je nama danas
usputna vest
dok kuvam ručak
u ušuškanoj kuhinju
do mene dolaze
reči sa radija
ubrzo zatim džingl
veseli glasovi najavljuju
da se život nastavlja
bez obzira na smrt
madona peva justify my love
peku me oči od luka
nervira me tup nož
otvoriću širom vrata terase
jer iznenada mi treba vazduha
i onda se buka sa ulice
meša sa glasovima iz radija
bespomoćni sedam
na klimavu stolicu
i više nego ikad osetim
kako je klimava
kako je klimavi
držim nož u ruci
i žao mi je te devojke
žao mi je mene
žao mi je svih
jer klimavo je.


‘stanje je stabilno’

prvo u levom džepu
stiskam tvoju sliku
dok hodam gradom
kad zvoni telefon
plašim se
stanje je stabilno
šta ti uopšte znači
zamišljam te
ležiš otečena u toj sobi
juče sam otvorila
taj orman
i zabila glavu
u haljine i kostime
mogu da prizovem
miris tvoje kože
u svakom trenutku
i način na koji hodaš
sitne žive šake
koje su sad izbušene
svim tim dodacima
koji ti pomažu da živiš
peti dan
kasnije u gužvi
odem u wc
ljubim tvoju sliku
vratim se u dim i ljude
povraća mi se od bola
molim te preživi
da mi budeš mama
da ti budem mama.

[Milica · Rating 5 out of 5]

Ne znam zašto sam ovoliko dugo čekala da se upoznam sa poezijom Vitomirke Trebovac. Prvo što me je privuklo je definitivno sam naslov zbirke, ali riječi unutar nje.. One vam šapuću, dijele zagrljaje i pozivaju vam emocije na površinu. Suze su mi krenule u par navrata. Sigurno ćemo se družiti opet, Vito!

[Невена · Rating 5 out of 5]

Не знам да ли и ви имате књиге које се грле, које се не испуштају из руку, ово је једна од тих књига на мојим полицама.
Ово сунце од књиге сам добила од мог вољеног, прочитала сам је у једном даху, дивноћа!