По „Ехо од бранови“ од 2009 години, нови Хаибуни на мајсторот Владимир Мартиновски! „Небо без ѕвезди“, или книга за убавината на едноставноста и за едноставноста на убавината, од денеска во ИЛИ-ИЛИ ;-) Нова, книжевна берба на стара сорта дарба. Што ѝ може строгата хаибун-форма на вештата пишувачка рака, на раскошната творечка трпеза на Владимир Мартиновски со точно толку чинии колку што има букви во азбуката? Речиси ништо, Текче плус за моливот – Потешки букви.
Vladimir Martinovski (1974) is poet, prose writer, essay writer, literary critic and translator.
He works as an Associate professor, teaching the subject of Comparative Poetics at the Department of General and Comparative Literature, Faculty of Philology "Blazhe Koneski", Sts Cyril and Methodius University, Skopje. He completed his PhD at University Paris III – Sorbonne Nouvelle at 2007.
He is member of the Executive Board of the International Association for Semiotic Studies and Executive Board member of the European Network for Comparative Literary Studies. He is member of Macedonian Writers Association and Macedonian PEN Centre.
Имав еден прекрасен професор кому уште од првите вежби по Старогрчка книжевност му се восхитував заради ведриот дух, позитивната енергија и насмевката кои како прирачни средства ги користеше за да не однесе во времето на Хомер. Мојот професор знаеше да говори со часови за нешта кои нам ни беа до тогаш далечни, а при тоа да не ни се здосади. Мојот професор можеше и од најбезнадежните случаи меѓу нас да извлече по нешто. Мојот професор се смееше дури и кога никој од нас ја немаше прочитано трагедијата од Есхил, прашувајќи низ насмевка: "Па добро, како ќе работиме сега?" Мојот професор знаеше прекрасно да свири на тамбура. Мојот професор играше баскет, практикуваше јога, пишуваше песни, правеше чуда... Мојот професор знаеше да ги симне сите ѕвезди од небото, за нас.
Небо без ѕвезди. Паднале врз страници на една книга.
Ги проголтав во еден здив сите скаски и хаикуа на Владимир Мартиновски. Приказни за обични предмети, снегулки, полжави, пеперутки... полни со мудрост на зрелоста, носталгија за детството, мек хумор без сарказам. Секоја така скроена да го потсети и читачот на заборавени чувства и да му извлече насмевка.
4.5 Нежна, топла книга, интересно е како секојдневни активности се преточени во уметност. Многу убаво се чувствував откако ја завршив книгава, останав со нежна насмевка на лице. Се чита во еден здив.
Со мајсторска леснотија и филигранска умешност авторот раскажува топла човечка приказна, со зрнце филозофија, во само неколку реда. Велат, убавината е во очите на оној што набљудува, а Владимир Мартиновски навистина има убава душа.