Najnormalniji čovek na svetu

by Ivan Tokin

"Negde tačno u Beogradu, i nekako otprilike sada, živi čovek, ne više mlad, a ne baš ni zreo, u gluvom i pustom porodičnom stanu koji deli još samo s psom, za razliku od života, koji ne deli ni sa kim, mada mu je prevelik tako samom. Osim starih fotografija jednog iščezlog detinjstva i porodice kakve je jednom bilo ili moglo biti, ima još samo bagaž starih grehova i sporednih ogrešenja o zakon, koja će ga dovesti do Pravnice, žene njegovih snova i možda, samo možda, njegovog života. Ako se život ne pokaže pretesnim za oboje.

A tu su negde, u fokusu junakovog pogleda, jedan grad i dve reke, jedna kafana na vodi gde se dobro jede i još bolje troše ljubavne iluzije, jedan taksista i jedna devojčica, jedna policijska plavuša koja liči na Kim Gordon, i šta biste još hteli?

Roman Ivana Tokina je diskretno nežan, elegantan, s oporom završnicom. Odlično ide uz vino, sir i Majlsa Dejvisa. Čuvati na suvom mestu zaklonjenom od sunca, uživati ga u samoći misleći na nekog dragog, dostižnog ili ne."

Genres: Fiction, Serbian Literature, Novels

248 pages, Paperback

First published January 1, 2014

About the author

Ivan Tokin (rođen 1971. godine) je savremeni srpski pisac, koji živi i radi u Beogradu. Od 2009. godine redovno piše tekstove u novinama, a 2014. objavljuje svoju prvu knjigu. Objavio je dva romana, nekoliko zbirki priča i jednu poemu.

Tokin nam u svojim delima nudi svakodnevicu i čovekovo uklapanje sa njom. Svoje likove nam predstavlja kao najnormalnije ljude u njihovim svakodnevnim ritualima, suočene sa činjenicom da je sadašnjost sve što imamo, naš jedini posed. Poziva nas da živimo život do kraja, da primećujemo, da uranjamo u svakodnevicu, širimo svoju svest i naprosto - budemo tu, postojimo.

Srca čitalaca osvojio je autentičnom poetikom svakodnevice, trenutaka, situacija koje nam izmiču u mimohodu.

Njegove kratke priče prevedene su na engleski, slovenački i engleski jezik.

Reviews

[Kaya · Rating 5 out of 5]

Neću da ulazim u opis radnje da ne bih ništa pokvarila onima koji tek treba da čitaju knjigu. Tokin nije razočarao i ovo je jedna od onih knjiga koje čvrsto zagrlim nakon čitanja i dobijem želju da se udam za njih. Svaka rečenica je umetnost i tera te na razmišljanje. Briljantno, kao i uvek. U nastavku ću napisati neke svoje omiljene citate iz Priručnika i neka ostane na tome.

Probaj sve što misliš da treba da probaš.

Razmisli šta bi taj lik, u čijoj si ulozi, trebalo da uradi. Pa onda uradi sve suprotno.

Ego ti je neophodan do jednog trenutka, posle moraš da ga se oslobodiš. Kao raketa. Ego ti je onaj deo sa gorivom, iskoristiš i odbaciš. Mora da se otkine od tebe i da ga nema više, inače ostaješ glup.



Nemoj da se stidiš samoga sebe. Nemaš vremena za to.

Nekad treba da radiš kako ti se kaže, a nekad ne treba. O tome ne treba da razmišljaš, to moraš da osetiš.

Nije lako. Kad je lako, sumnjivo je.

Prvi osećaj te nikad ne vara. Slušaj stomak.

[Uroš Đurković · Rating 1 out of 5]

Zanimljivo je što Valjarević i Tokin zauzimaju sličnu teritoriju, ali sa potpuno različitim uspehom. Tamo gde Valjarevićeva proza jednostavne složenosti poseduje iznenađujuće udahe lirizma i dobro pogođenog trenutka, Tokinova razgazirana poetika svakodnevice nudi nešto tik ispod površine. Nema rizika, nema iskoraka, rada u jeziku, niti efekta doživljenosti – svet koji bi mogao da bude autentičan, deluje plastično, a čitanje kao hamburger iz meka. I što je najgore, osim toga što ništa nije preterano podsticajno, izostaje čak i prkos negativne reakcije, donoseći pomirenost sa zaključkom da je svejedno da li ste ovo delo pročitali ili niste. Ako išta, dobijate ono što je i očekivano: zamaskirani self-help i razbribrigu za četvrtinu mozga, koja pretenduje da povremeno saopšti ponešto dirljivo ili mudro.

I da, u romanu se neočekivano mnogo jede: od pasulja, lignji i boranije sa sirćetom do škembića i papaka. S tim u vezi, jedan citat: „Lepo je kad žensko hoće da jede škembiće i papke.” (celina br. 38a)

Ah.

[Filip · Rating 5 out of 5]

vazno je da ronis i da letis i da se ne plasis

[Bojan Gačić]

Tamo negde u Beogradu živi muškarac, nije star ali nije više ni mlad, zreo je...donekle, povređen, prošlost mu dolazi u fragmentima, bljeskovi nedovoljno pružene pažnje i ljubavi smenjuju se kroz fotografije iz detinjstva. Budućnost ne deluje ništa blistavije, bez posla i sa sve manje novca uz probleme sa zakonom. Ali jedno je sigurno, kada upozna ženu sa dovoljno gravitacije u sebi, da vrati sve na mesto, upustiće se na životni put pred njim- šta god mu doneo.

Nema dileme, "Najnormalniji čovek na svetu" jedan je od domaćih bestselera našeg doba. Koji je razlog? Sam zaplet, bezbroj puta viđen kroz film i književnost, ne daje ništa novo. Politička angažovanost? Ne baš, jer ovde na sreću nema ni tragova tema koje su kao pošasti prisutne na algoritmima. Možda je u pitanju militantno-ljuti komentar na stanje u društvu? Nije ni to. Šta je onda mobilisalo te silne čitaoce pre deset godina?

Možda je odgovor dublji ali samim tim i jednostavniji. Minijaturni momenti (auto)intime, sitnih zapažanja sveta koji nas okružuje i nas u tom istom svetu, nanizani kroz sekunde, minute i sate naše budnosti, čine većinu našeg dana i našeg postojanja. Dok konstantno važemo između izgovorenog i potisnutog mi iznova nalazimo položaj ličnog mikrokosmosa u večito ubrzanoj dinamici ljudskog postojanja.

Možda je u pitanju čista namera i smisao za rečenicu. Ivan Tokin piše bez pretencioznosti, ne pravi probleme od naracije, ne zagorčava život svom junaku više nego što je potrebno dok čitaoca ne drži ni na najmanjoj distanci, naprotiv postajemo bliski sa tekstom do trenutka ličnog prepoznavanja. Ovde nalazimo sebe ili bar delove sebe.

Biće da je to, želja da imamo teoretsku šansu za izlazak iz ličnog kolapsa i susret sa osobom koja će nam promeniti ili bar dati veru da promenimo svoj život. Sva ta filmična naivnosti i blaga nategnutost, koja mnoge romane ruži a ovaj neodoljivo krasi, jeste ono što svi žele. To nas čini normalnim. To nas čini najnormalnijim.

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 5 out of 5]

Neke knjige te same izaberu. Dođu baš onda kad ti trebaju. Kad si slomljen da te raznesu na paramparčad. Ali i da te podsjete da je u redu biti slomljen. Uz takve knjige na momente potpuno prestaneš da dišeš i poželiš da umreš od miline koja te preplavi. Međutim, ne umreš. Pustiš život u sebe. Pomisliš da si vjerovatno jedina, najnenormalnija osoba na svijetu koja je dušu svoju isplakala čitajući je i nije te sramota to priznati. Ne mogu objektivno procijeniti kakva je ovo knjiga, ali ona tačno zna kakva sam ja. Zato me je i našla. 🧡
"Važno je da roniš i da letiš i da se ne plašiš."
Uz najnormalnijeg čovjeka na svijetu i toneš i lebdiš i poletiš. Malo i umreš, malo te išamara, malo te natjera da zaroniš duboko u sebe i ispričaš sam sa sobom, da naglas jecaš,.. Nisam sigurna da li sam spremna izroniti.

[Puella Sole · Rating 3 out of 5]

Pročitala sam knjigu i utisak koji je ostavila na mene je jedno veliko - njah. Ne u smislu da je nešto najgore što sam ikada pročitala, daleko od toga, ali dosta toga je ostalo mlako. Najzanimljiviji dijelovi definitivno jesu oni koji podrazumijevaju svojevrsnu ekfrazu, oni opisi fotografija i interakcija sa onima koji su na njima, ali ostatak je prilično nedovršen, nedefinisan, pa onda i taj dobro odrađen dio izgubi na važnosti. A i dijelovi iz Priručnika su mlaki, sa dozom nekakve pretencioznosti, postavljeni kao da su ključni segmenti, a realizovani gotovo tako da bi se i bez njih fino moglo. Da, zainteresovao me početak priče i razvila mi se želja da vidim kuda vode određeni narativni postupci, ali ono kuda su odveli daleko je od nečega što bi me oduševilo.

[Weltschmerz · Rating 3 out of 5]

Tri zvezdice samo zbog toga što mogu da razumem zašto se ljudima ovo sviđa, i jeste mi prijalo kao neka razbibriga, ali i dalje ne mislim da je dobro za knjigu da bude razbibriga. Meni je roman pomalo zaličio na apdejtovanog Kapora, a Kapora ne volim. Primer takozvane knjige za plažu, kojih takođe nisam ljubitelj. Autor ima neizbrušen stil pisanja, neizbrušen toliko da sam na trenutke imala utisak da čitam loš prevod na srpski sa nekog stranog jezika. Žao mi je što se, s obzirom na sveopštu omiljenost, nije ispostavilo da je ovo bolji roman.

[Milan Trpkovic · Rating 5 out of 5]

Knjiga uz koju se opustiš i uživaš, a koja te istovremeno tera da se zapitaš za neke stvari u svom životu. Ostavila je utisak, jer je ovo ipak "diskretno nežan, elegantan roman za uživanje u samoći", a takva je situacija i kod mene.

[Marko Veljković · Rating 5 out of 5]

Dok sam čitao ovu knjigu, sve vreme mi je u glavi bio Valjarevićev "Dnevnik druge zime". Poezija pretočena u roman. Kratke i jednostavne rečenice koje svojom preciznošću režu poput žileta. Nenametljiv humor. Glavni lik koji ne može da vas ostavi ravnodušnim. Oda nesavršenom životu i svim malim vrednim stvarima koje nas često  teraju na kompromis s njim. Čak je i sam Tokin u intervjuu na kraju knjige rekao da su mu Valjarevićeve knjige mnogo pomogle u životu i taj uticaj je  prepoznatljiv i u ovom njegovom delu.

Lepota Tokinovog pripovedanja posebno se ogleda u poglavljima u kojima glavni junak oživljava porodične fotografije preko kojih uspostavlja komunikaciju sa onom verzijom sebe iz prošlosti. Opisi deluju toliko živopisno da se često dešavalo da odlutam prilikom čitanja i prisetim se na trenutak nekih svojih uspomena sa roditeljima kroz koje bih ponovo voleo da prošetam. Na osnovu fotografija o kojima piše saznajemo da mu je gubitak najbližih teško pao i da je na neki način ta tragedija postala glavni okidač za njegovo trenutno stanje.

Na samom početku  romana ga zatičemo uspavanog i bezvoljnog do te mere da mu devojčica iz komšiluka šeta psa koga obožava. Međutim, sasvim iznenada ga u stanje budnosti vraća nevolja koja mu jednog dana pokuca na vrata, tačnije sve ono što će proizići iz te neprijatne posete: prijateljstvo, ljubav, saosećanje, nova poglavlja života...

I na kraju ostaje ostaje ono što definiše suštinu koja se krije u samom naslovu romana: pokajanje neće doći samo zbog toga što je to zakonski ispravno, već će nastati kao produkt drugih zakona za koje saznajemo onda kad se zaljubimo, steknemo pravog prijatelja ili dobijemo drugu šansu. Tada ne preostaje ništa drugo nego da pokažemo mrvicu zahvalnosti. To je taj kompromis koji moramo da uspostavimo sa sopstvenim životom kako bismo "najnormalnije" nastavili da plivamo usred brodoloma.

Voleo bih da ovu knjigu pročita svako makar jednom. Nešto što dodatno ohrabruje je činjenica da postoji još dosta knjiga o lepoti življenja koje nas poput putokaza usmeravaju u dobrom pravcu tako da ne sumnjam da ćete i sami pronaći neke od tih znakova na putu.

[Amorfna · Rating 3 out of 5]

Imala sam dobru volju da mi se svidi ali zaista nije.
Weltschmerz je ubola suštinu kada je rekla da apsolutno može da shvati zašto se ljudima knjiga sviđa. Osećam se isto ali mene je nažalost potpuno promašila čak ni u meri da bih rekla da sam iole uživala.
Jer nisam. Jedva sam čekala da završi.
Bleda, isforsirana, stil pisanja koji mi jednostavno nije pružio ništa lepo ni poetično.
Ne smatram da nužno knjiga mora biti stilski lepa ali ako je već neizbrušena, onda mora da bude snažna. Ovo je ni tu ni tamo.

Kolažno izlaganje fotografija je predivna ideja koja bi idealno trebala da probudi osećaj nostalgije i introspekcije ali nije. Ideja je tu, snaga izlaganja, verbalna umešnost da emociju probudi nije tu.
Kao da čitam spisak za Maksi .

Ostatak je ok, neka kombinacija boemštine, patetike , neubedljivo.

Opet ću ponoviti kao i za mnoge knjige, ovo je knjiga koju bi svakako trebalo uzeti i dati joj šansu jer je apsolutno knjiga koja će se svideti ljudima ali ja zaista nisam publika za ovo. Zato i nisam išla ispod trojke.
Postoje loše knjige, postoje i one koje jednostavno nisu za vas.

Svakako bih dala šansu još nečemu od autora.

[Minja Milčić · Rating 5 out of 5]

I dalje mi se vrti po glavi - Važno je da roniš i da letiš i da se ne plašiš. ❤️

Nikad ni za jednu knjigu nisam ovoliko promenila mišljenje od početka do kraja.
Početak me nije privukao, želela sam i da odustanem. Ali do kraja… imam utisak da se autor autentično izrazio u drugom delu knjige, dok je prvi deo nastao pod uticajem drugih autora.

4 od 5, zbog prvog dela knjige. Baš me je dotakla knjiga.

[Sugar Pill · Rating 5 out of 5]

Pet godina nakon prvog čitanja ove knjige, nemam mnogo da dodam u odnosu na ovo što sam napisala prvi put. I dalje nemam prave reči da je opišem. Mogu utiske samo da dopunim sa nekoliko rečenica.

Glavni lik ove knjige jeste najnormalniji čovek na svetu. On vodi najnormalniji život. Ispravlja greške iz prošlosti i trudi se da bude bolji čovek. Na tom putu prati uputstva koja su mu ostavili njegovi bližnji koji više ne obitavaju u istom svetu kao on. Zaljubljuje se. Shvata da ta ljubav nema svetlu sudbinu, ali i dalje ostaje pri njoj. Spontan je. Želi da iskusi različite stvari na svom putu u bolji život. Ne traži mnogo od života, uživa u sitnicama.

Nisam sigurna da imam prave reči da opišem ovu knjigu. Apstraktna je. Svedena. Udara na emocije. Tera na razmišljanje. Nema dinamične radnje koju toliko volim, sve je u svakodnevici i mislima koje donosi. To me je privuklo i uvelo u svoj začarani krug.

Nijedan od glavnih likova u ovoj knjizi nema ime, a Tokin je ipak uspeo savršeno da mi ih približi - sve njihove životne momente i emocije, od blaženstva do očaja - i da mi pomogne da ih razumem. U poglavljima u kojima glavni lik opisuje fotografije koje lista i razgovara sa onima koje su na njima posvećena je pažnja svakom detalju te sam čak i ja, koja nikada ne zamišljam kako ono što je opisano u knjizi izgleda, jasno mogla da ih vidim.

[Z · Rating 5 out of 5]

“ Važno je da roniš i da letiš i da se ne plašiš.”

[Mališa Milošević · Rating 4 out of 5]

4 zvezdice, zbog toga sto sam prilicno uzivao citajuci knjigu, svestan svih njenih nedostataka.
Na momente sam se cak prilicno nervirao zbog nedovrsenosti prikaza pojedinih situacija. Malo nespretno umesan murakamijevski stil, doduse na momente. Dugo vremena sam imao osecaj kao da me neko vodi kroz svoju velelepnu kucu i pokazuje mi je, a ja sve vreme moram da gledam u pod i ne smem da podignem glavu.
Takođe, utisak je kao da citam drugi deo knjige, a da postoji i prvi koji nisam procitao. Mogao je jos malo da precizira neke detalje iz proslosti, kako bismo zaokruzili sliku glavnog junaka. U redu je da nam se ostavi prostor da mi to sami zakljucimo, ali poprilicno nedoreceno, nespretno, nepotpuno i malo osljarski odrađeno. Naveo sam samo mane, knjiga ima dosta kvaliteta, o kojima necu da pisem sada, a imalo bi mnogo toga da se kaze. Zato 4 zvezdice za ovu dobru knjigu.

[Marija Milošević · Rating 3 out of 5]

3.5/5
"Pas" je bolja (totalno subjektivno jer ja i psi).
Interesantan način za posmatranje fotografija i dobar uvid u prošlost glavnog lika. S njim se, ipak, nisam poistovetila, a na mahove mi je bio pretenciozan. To ne znači da ova knjiga nije imala svetle momente, samo se ne udaljava preterano od proseka za koji sam od Tokina sada očekivala da ga stoprocentno premaši.

[Milica Stojiljkovic · Rating 4 out of 5]

Odslušala audio - knjigu za bukvalno jedan dan dok sam čistila stan. Nemojte da očekujete previše da se ne razočarate, jer, knjiga nije loša, ali je onako pasivna i nema nekih wow delova koji će vas oduvaju. Upravo zato sam i dala 4, a ne 5 ili 3. Dopala mi se i prijala mi je, ali znam da bih se razočarala da sam imala previsoka očekivanja. Veoma podseća na knjige Srđana Valjarevića, pa, ako vam se on dopao, prijaće vam Tokin - i obratno. Nema prevelike radnje, pratimo glavnog junaka, njegove dogodovštine i neke lepe životne poruke. Volela bih da je imam ili čitam neke druge Tokinove knjige, tako da mi je to pouzdan pokazatelj da li je nešto bilo okej ili ipak gubljenje vremena.

[Sanja · Rating 4 out of 5]

Tokin je jedan od onih pisaca, koji da pisu i obican spisak namirnica za kupovinu delovalo bi na vas kao prelep zalazak sunca u leto. Jednostavno, umirujuce i nadahnjujuce. Kao topao zagrljaj voljene osobe

[Jelena · Rating 2 out of 5]

Pokusaj Kapora/Antica/boemske filozofije je toliko lose uradjen. Previse je kic i pretenciozno. Najbolji dijelovi price su njeno kolazno izlaganje kroz fotografije. Ostalo ne.

[Brankica Raković · Rating 5 out of 5]

Imam 28 godina i samo nekoliko knjiga je mijenjalo moj svijet. Ova će sigurno ostati zapamćena kao jedna takva. Ne želim uopšte da prepričavam ili objašnjavam. Ovo morate pročitati.

Naravno da imam kritike. I naravno da nije sve onako kako ja mislim da treba. Ali ja nisam najnormalnija i otkud mi pravo da kritikujem nešto ovako kompleksno? Predivna je. Ogoliće vas.

[Nikola Jankovic · Rating 3 out of 5]

Ništa spektakularno, ali simpatično i brzo čitanje, pa eto zaokruženo nagore na ****. Priča o izgubljenom četrdesetogodišnjaku (?), koji se ponovo nalazi zahvaljujući ljubavi. Poglavlja su ispresecana kratkim opisima porodičnih fotografija - i ti delovi su bolji nego što zvuči. Proučavanje fotografija, obraćanje pažnje na detalje te komentarisanje i spekulisanje o istima. Zvuči zabavan sport, možda vredi probati?

[Dusan Jolovic · Rating 4 out of 5]

Dosta komentara na knjigu ovde sto je dobro. Sto vise kritike to bolje. Svidja mi se kako opisuje svakodnevni zivot bez cilja jednog coveka. I kako sklapa sve sitinice koje ljudima promicu. Promicu a oni ih rade i ne obracaju paznju na njih. Jeste neizbrusen pisac ali mozda i ne zeli da bude?

[Marija · Rating 4 out of 5]

Nemoj da se stidiš samog sebe. Nemaš vremena za to.

[Dubravka · Rating 5 out of 5]

Divni, iskreni, jednostavni, nežni, elegantni Tokin.

[Vuk Saric · Rating 5 out of 5]

5 zvezdica za razbojnika legendu.

[Nenad Milenkovic-Panic · Rating 4 out of 5]

Zapravo je tri i po zvezdice, jer ovde nema te opcije. A tri i po je jer je pre svega Ivan Tokin ubistveno talentovan, sa neobičnom i skrivenom poetskom dinamikom ispod površine šturih rečenica koje neretko deluju kao opšta mesta, urbane gnome itd. i zato što verujem da njegovo vreme tek dolazi. Dakle, tri i po zvezdice jer je roman mnogo slabiji od zbirke kratkih priča Molekuli i zato što je Tokin kralj, inače i ovako, svakojako, ali pre svega kao pisac.


Ono što bih istakao konkretno u vezi sa ovim romanom je lakoća sa kojom nam autor nudi 'filmičnost' radnje, koja je u romanu Neli , iako kontekstualno komercijalnijem, na još višem nivou.

[Dolores Anušić · Rating 4 out of 5]

Važno je da roniš i da letiš i da se ne plašiš.

Plakao sam zbog svega. Plakao sam kao da nikad nisam plakao. Plakao sam i za sve koji nisu stigli da plaču. Plakao sam i za sve koji su stigli da plaču, ali nisu stigli do kraja.

Mora da se živi, nema živ čovek kuda nego u život.

Nije lako. Kad je lako, sumnjivo je.

Ovo je priča o najnormalnijem čovjeku na svijetu, o moralnom grešniku koji je između ostalog bio privođen i na saslušanju. Tokinov junak je čovjek u pokušaju, sa potrebom da razumije šta znači posjedovati normalnost kao supermoć.
Ugodno sam iznenađena pročitanim. Atmosfera knjige je melanholična i idilična, kao da je u potpunosti prirodna za mene.

[Sandra · Rating 5 out of 5]

Ruska Salata se vraća na Goodreads, imala sam izazov na Instagramu :Pročitati 30 knjiga do kraja godine: , trenutno sam na osmoj, Instagram je super ali ovde mogu da napišem opširnije "svoj utisak o knjizi". Smatram da svaka knjiga nađe put do nas kada nam je napojpotrebnija. Ovo je priča o jednom najnormalnijem čoveku na svetu kako i glasi naziv. Jednostavno napisao, brzo se čita. Dok autor priča priču daje nam i retrospektivu svog detinjstva, mladosti kroz opise svojih porodičnih fotografija. Morate da je pročitate da biste osetili ono što želim da poručim. Mislim da je to jednostavnije. Za ovu sam dobila preporuku od moje frendice Međuprostor i planiram da pročitam sve što je izdao do sada. 🌻📚

[Jelena Ilic · Rating 4 out of 5]

prijatno sam iznenađena, zato 4 zvezdice. nisam ovo očekivala. lepa je priča i na interesantan način ispričana. s druge strane, puna je klišea... ali, ako to zanemarimo, imamo jedno pravo osveženje, pokušaj da stvori nešto drugačije. definitivno ću čitati i druge njegove knjige.

[Grimizna Iya · Rating 5 out of 5]

💔

[Tatjana Radmilo · Rating 5 out of 5]

jedna divna, predivna knjiga