Čovek peva posle rata

by Dušan Vasiljev

Genres: Poetry

272 pages, Unknown Binding

First published January 1, 1982

About the author

Dušan Vasiljev, jedan od najvećih srpskih ekspresionista, rođen je 19. 7. 1900. u Velikoj Kikindi. 1918. je učestvovao u borbama na italijanskom frontu. Iz rata se vratio ozbiljno narušenog zdravlja. Pesme Dušana Vasiljeva objavljivane su u mnogobrojnim uglednim časopisima, kao i antologijama. Vasiljev je, za života, napisao oko tri stotine pesama, nekoliko dramskih tekstova i pripovedaka, a počeo je da piše i roman. Prva njegova knjiga, izbor iz poezije, objavljena je tek posthumno. Umro je 27. 3. 1924. u Kikindi.

Reviews

[Urmonia · Rating 4 out of 5]

Ja idem. I vi idete
stazom kuda su u pobedonosnom bolu
projahali davno naši Vekovi.

*******

Nesalomiva snaga reči u stihovima. Nažalost još jedan od naših pesnika koji nas je prerano napustio

[Katarina Knežević · Rating 5 out of 5]

"JA SAM GAZIO U KRVI DO KOLENA"
Svaki put kad čujem ili pročitam ovaj stih, k'o neka sena me prati i odzvanja u glavi, moj Dušane. Ja evo uz tvoje stihove pustim često suzu, ali ne samo na ovu pesmu, već i na sve tvoje ostale. Kad mi kažeš tako čedno, bolno, uzrujano, kad mi kažeš:

"Samo kupljeni kovači kuju, kuju, kuju
lance...lance....
za nas, za žive brojeve,
od jednog do dvesta,
koji moramo sutra nestati,
da drugima pravimo mesta..."

Moj Dušane, zašto mi oči suziš, zašto me u apstraktnost biješ, oštricom noža, svega što me satka.
Dušane, molim te da mi kažeš, da ste makar malo, malkice sreće pronašli u zraku, u sunčevom smradnom zraku, a ti moraš da mi protvrečiš i zboriš u noći tiho:

"Mi srećni nismo bili.
Nismo oprali na vrelu bratstva oči,
nego smo u groblju, na hladnoj, kamenoj ploči
slušali kako Majka za Sinom cvili."

I sve, sve, al' da mi kažeš i ovo:

"Jest, klao sam. Al' to je bila vrlina,
i svi su ljudi klali:
brat brata; ćerka mater, i otac sina
......
JA SAM PLAKAO ZA SVAKU KAP KRVI ŠTO IH ČOVEK ČOVEKU PROLI"

Pročitajte i "DOMOVINU" i "ŽICE" i "OBLAKE", ma sve pročitajte. Dušane, da si poživeo još malo...

Dušane, volim te❤️

[Mara · Rating 5 out of 5]

A danas mirno gledam kako mi željnu ženu
gubevi bakalin grli,
i kako mi s glave, raznosi krov, ─
i nemam volje ─ il’ nemam snage ─ da mu se svetim...

I ja ne tražim plena:
oh, dajte meni još šaku zraka
i malo bele, jutarnje rose ─
ostalo vam na čast!

Još bolje kad je stihove govorio Bekim Fehmiu :)

[Mina · Rating 5 out of 5]

:,,Ja sam gazio u krvi do kolena,
i nemam više snova.
Sestra mi se prodala
i majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala
ne tražim plena:
Oh, ja sam željan zraka! I mleka!
I bele jutarnje rose!

Ja sam se smejao u krvi do kolena,
i nisam pitao: zašto?
Brata sam zvao dušmanom kletim,
i kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
i onda leti k vragu i bog, i čovek, i rov!
A danas mirno gledam kako mi željenu ženu
gubavi bakalin grli
i kako mi s glave raznosi krov
i nemam volje - il’ nemam snage - da mu se svetim. “
…

:,, Ali kada me zapljusnu
uzburkano, mutno more
mojih suza, žudnji, boli,
kao kolo strasnih, bludnih devojaka
kada ih raspali julska žega -

ja sam plakao za svaku kap krvi
što ih čovek Čoveku proli.
U mom je srcu bilo tuge više svega.” 🤍

[tea · Rating 5 out of 5]

moje izdanje ove zbirke nije ovoliko obimno (i tužna sam zbog toga), svega 100tinak stranica zaboravljene poezije koja, iako je napisana pre skoro pa ceo vek ili sigurno toliko kako je dušan vasiljev rođen 1900. a umro 1924, jeste poezija o onome što se danas dešava i tužno je što je ona zanemarena.

zapamtite: zlatno pravilo: jedna pesma dnevno čini čoveka srećnim