Iz vremena kada je naš narod pripadao paganizmu nije nam o njegovoj religiji ostalo nikakvih pisanih spomenika, ni domaćih ni stranih. Ta praznina nije bila ni naknadno popunjena. I u docnijim vremenima dok su starinska verovanja, starinski kultovi i božanski mitovi mogli biti još u snazi, ili bar u svežoj uspomeni, nije se našao niko da ih zabeleži. Da li nam se, kod ovako nepovol?nih uslova, kod odsustva savremenih dokumenata, može ispuniti neodol?iva žel?a da ipak saznamo štogod o religiji naših predaka? Na ovo pitanje možemo, bez ikakvog dvouml?enja, dati potvrdan odgovor. Religija jednoga naroda, ukoliko je našla izraza u običajima i verovanjima, ne menja se ni lako ni brzo. Mnogobrojni religijski običaji i radnje – dočaravanje kiše, odbrana od groma, ostavl?anje poslednjeg snopa, klanje izvesnih životinja o izvesnim praznicima; pa onda različita verovanja – u vile, divove, veštice, vampire, demone voda, u senovita drveta – sačuvani su kao preostatak iz vrlo daleke prošlosti i žive i danas, često u punoj snazi. U najvećem broju slučajeva shvatamo mi danas ove stvari i pojave kao praznoverice. Međutim, poneke starinske verske običaje – kao što je, na primer, posipanje pokošene trave po crkvi o Duhovima; kol?ivo o slavi i u kultu mrtvih; stavl?anje ikone ili krsta na grudi pokojniku – prihvatila je i hrišćanska crkva, samo im je dala svoje hrišćansko objašnjenje. Na osnovi današnjih verskih običaja i narodne tradicije, idući od slučaja do slučaja, možemo stvoriti dovol?no jasnu i tačnu sliku o našoj staroj religiji.
Веселин Чајкановић био је српски универзитетски професор, филолог, етнолог, преводилац, историчар религије, митолог, официр и дописни члан Српске академије наука и уметности.
Сам наслов нам одмах говори о чему је ријеч у овој књизи. Стара религија и митологија, па можемо слободно рећи данас заборављена и да тако кажем избачена из употребе. Наравно са гашењем села то се све губи и заборавља али неки обичаји успевају да се одрже. Оно што је још поражавајуће је да и ти обичаји што су се одржали већина оних што их поштује, одржава и обиљежава не зна пуно о њима и њиховом значењу. Тако да је ова књига одлична да сазнамо доста о обичајима и како су се они некада примењивали и поштовали. Такође аутор овде веома детаљно наводи и изворе и повезнице са другим народима и религијама са обичајима и вјеровањима из наших крајева. Тако можемо да видимо да је у принципу доста сличности у тим стварима а поготово код Словенских народа. Ова књига доказује и оно да су код нашег народа обичаји јачи и пречи од вјере. А аутор је кроз саму књигу показао и како су пагански обичаји и вјеровања ушли у хришћанску вјеру и са њом се стопили. Једна веома поучна књига, књига која чува доста тога од заборава и књига из које се може доста занимљивог научити. Можда мало јесте хаотично написана али и то је објашњено на почетку. Моје препоруке за читање.