Historia de las literaturas de vanguardia

by Guillermo de Torre

Literaturas europeas de vanguardia muda ahora ligeramente su nombre y se llama Historia de las literaturas de vanguardia. Es ya otro libro. Los cambios y reformas abarcan desde el estilo -sin embargo, dejo intacto el prólogo de la primera edición como un "cuadro de época"- hasta el enfoque de ciertos temas, la estructura de todos los capítulos y el complemento o actualización de datos y juicios , dentro del periodo cronológico demarcado. Por encima de esos y otros detalles la leve mudanza del título sugiere el cambio que reputo fundamental: otro tono y otras metas. Ya no es un libro apologético sino un libro histórico. Pero salvo muy determinadas excepciones cronológicas, este nuevo libro define y estudia esencialmente, vista en sus orígenes, una época conclusa: la época entre dos guerras (1918-1939, que constituye a lo largo de esta media centuria -nunca estará de más la insistencia en este punto- el período más fértil, más rico en innovaciones literarias y exploraciones estéticas.

Al señalar el carácter fundamentalmente histórico que estas páginas ofrecen ahora, en su versión definitiva, no quiero significar, sin embargo, que me haya atenido a un criterio impersonal, objetivo. Mi esfuerzo tiende, por el contrario, a conciliar una doble perspectiva: la de ayer: vital, subjetiva, ardorosa; la de hoy: expositiva, historicista, crítica.

(...) Abarca (este libro) desde los iniciales movimientos innovadores -Futurismo italiano, Expresionismo germánico- hasta los postreros en surgir, como el Letrismo, el Concretismo, los "angry young men" ingleses y los "beatniks" americanos. Entre ellos desfila todo este largo período, tan fértil en experiencias estéticas, el Cubismo, Dadaísmo, Superrealismo, Ultraísmo, existencialismo, etc

De este modo aquellas páginas de Literaturas europeas de vanguardia, de de histórica trascendencia, por ser el exponente de un momento, se han convertido en un libro de capital importancia, que no tiene parejo entre nosotros, ni en países extraños.

Guillermo de Torre nació en Madrid y murió en 1971 en Buenos Aires.

950 pages, Paperback

First published January 1, 1965

About the author

Guillermo de Torre (Madrid, 1900 - Buenos Aires, 14 January 1971) was a Spanish essayist, poet and literary critic, a Dadaist and member of the Generation of '27. He is also notable as the brother-in-law of the Argentine writer Jorge Luis Borges.

Reviews

[Osore Misanthrope]

"Крајем 1930, мадридска Литерарна газета [...] организовала је излет по рушевинама [авангарде]: извршила је истраживање. Већи део испитаника - изабраних помало на срећу - није оклевао да отворено објави смрт авангарде. Јер, некрофилија примењена на новорођенче (колико пута је још од 1924, на пример, сахрањен надреализам!), има толико присталица у ученој фауни."

Реми де Гурмон: "Највећи злочин за једног писца је конформизам, опонашање, покоравање правилима и примерима. Дело сваког писца треба да буде увећан одраз његове личности. Једино оправдање, које човек може да има за писање, јесте исписивање самог себе, откривање слике света одражене у његовом изворном свету; његово једино правдање је оригиналност: он мора да изрекне још неизречене ствари, и то на нов начин. Мора да оствари своју сопствену естетику. [...] Један од елемената уметности, оно ново, тако је битан елемент да скоро сам по себи чини читаву уметност; тако важан да се без њега, као кичмењак без кичме, уметност руши и растапа у пихтијасту медузу..."

Основне информације о авангардним покретима

У књизи се, узмеђу осталог, пише о следећем:
👇🏻

Футуризам: антиисторичност, национализам, "програм, а не дело", неактуелност (будућност пребрзо постала отрцана садашњост), модернолатрија (мит о модерном које се разводнило у "безбојна општа места"), величање брзине, технике и рата ("у мутним водама футуризма су се од почетка излегале ларве фашизма"), разарање синтаксе (укидањем предлога и прилога), математички и музички знаци, семафорска употреба описних придева за регулисање убрзања, смањења и заустављања аналогија у пуној брзини, најбрже синтетичко позориште, ваздушно позориште (са авионским акробацијама)... ✈

Руски имажинизам: антипод футуризму, формализам, "поезија није организам, већ каталог слика"; имажинисти су "поскидали табле са новим именима улица названим по комунистичким вођама, дајући им имена песника, првенствено своја". XD

Eкспресионизам (најпре моја дефиниција): бојити спољашњост унутрашњим светлима (насупрот импресионизму, није битно поунутрење спољашњег у циљу бележења утисака које оно у нама производи, већ испољавање унутрашњег ока које прелама спољашњост кроз своје сочиво); "очајање, апологија ружног, окрутност, демонско, кобна слабост према моћи таме, садомазохистичка склоност ка катастрофизму"; Пол Вестхајм: "израз значи активну вољу да се духом продре у природу, намећући јој форму и пројектујући темперамент самог уметника на спољни свет"...

Кубизам: симултанизам, антиреализам, одбацивање приповедачког и описног, хронолошког тока, хаотично набрајање, алогичност, антиинтелектуализам, изломљене слике, антисентиментализам, тренутност (спонтаност у стварању), планетарни смисао, хумор, кинематографски поступак; Пјер Реверди: "Природа, то сам ја..."

Дадаизам

Надреализам: антиреализам, антинатурализам, антиклерикализам, антимилитаризам, несвесно и снови, аутоматско писање, "група са строгим устројством, са одређеним правилима и законима[; н]а њеном челу издизао се лик великог инквизитора, црног папе надреализма, Андреа Бретона"; "одвратност према свету", објективна случајност, маштовито контрастиране слике, самоубиства, везе са црним романтизмом...

Енглески имажинизам: обичан говорни језик, нови ритмови као израз духовних стања, слободан стих, појединачно науштрб општем, прецизно, јасно, концентрисано...

Ултраизам: сустицање руже авангардних ветрова у хиспанском свету.
Гиљермо де Торе:
1422-М

Таблица црвеног аутомобила
мрежа концентричних погледа
(...)
Пред трамвајима бременим
мужевни фењери салутирају
Наге лутке навиру
куће се у трамваје пењу
осмеси пут у течност претварају
све постаје центрипетално
мотори лижу моје руке.

Усхићена природа

Један отсечак месеца
на послужавнику
Срце гранате
дугина је лепеза
Гитара лула и новине
сецирани као папагаји
Кроз прозор сунчев оквир
ветар штимује своје жице
Неутешна гитара
одврнутим кључевима
мрси своје чело

Персонализам: "позив на неотуђиво достојанство личности, на људску слободу"...

Егзистенцијализам

Летризам и конкретизам: "свођење поезије на обичне алфабетске низове", сликање низањем бесмислених слова/измишљеног језика...

Неореализам: "психолошка стварност се не приказује аналитички, већ сведена на одраз понашања, тако да се осећања ликова изражавају објективним описом њихових поступака"...

Иракундизам и френетизам: енглески angry young men и амерички битници...

Oбјективизам: Nouveau roman, "намера да се раскине са свим симптомима наративних токова и да се силом потре сваки смисао конвенционализма"...