Dani, sećanja I 1976-1977

by Dejan Medaković

496 pages, Paperback

First published January 1, 2003

Reviews

[Danijela · Rating 5 out of 5]

~ Svedok sam teškog nevremena, u kojem sam pokušavao da bar nešto spasem od potopa. Gradio sam svoj mali Nojev kovčeg i u njega ukrcavao neke drage relikvije jednog sveta osuđenog na propast. ~

~ Danas postoje tolike vrednosti našeg naroda. Jednostavno, njihov glas kao da ne postoji. Oni su svi zajedno bez uticaja i postoji trajna opasnost da budu žrtvovani čim to nekome zatreba. Taj razgovor Mića zaključuje lakonski: "U propaloj zemlji čovek lako postaje propalica". Gde da pronađem tračak nade? ~

~ Na crkvi nove pukotine. Stari spomenici su kao stari ljudi. Uvek su bolesni, i lekar nikad ne završava svoj posao. Oko njih treba doživotno bdeti. ~

~ Svi smo, na razne načine, uključeni u sistem koji razara mogućnost da živimo duhovno. To je najgora pouka iz savremenih društvenih kretanja, to je oblik savremenog ropstva, bezizlaz od koga nema spasa. ~

~ Naš mali i neponovljivi život, dotrajavanje sa stalno povećanim zlom. Dolazi rezignacija, osećam to svakodnevno, osećam na koji način primam tuđu reč, tuđe rđave postupke. Sada mi je dovoljno da to samo uočim, prozrem, tu se zaustavljam. A nekada, želeo bih da se protiv zla borim, da ga menjam, da ga ubeđujem. Da li sam poražen? Da li je to onaj kraj koji je pre mene sustigao tolike bolje i pametnije? Da li je nastupio prevremeno? Da li je ovo konačno opraštanje od tolikih iluzija? Kraj mene nema nikoga da pomogne u traženju odgovora. ~