Ову књигу сам дограбио првенствено (скоро па искључиво) због фази верзија нормалних форми и ту сам остао углавном прилично разочаран, јер нисам нашао одговор на недоумице које ме муче у вези с тим концептом, а то је, конкретно, да ли нормализација заснована на фази функционалним зависностима доводи до губитка информације. Мени се чини да да, али Чен, као и већина других аутора који користе ову дефиницију, лукаво избјегава да нам декомпозицију илуструје на примјеру конкретне релације, која садржи неке торке - умјесто тога, задржава се на "генеричким" примјерима у којима се појављују само атрибути релације. Истина, на два мјеста има и нека илустрација цхасе алгоритма, али и то је потпуно нејасно, пошто се умјесто фази функционалних зависности одједном из чиста мира користе "праве" функционалне зависности. Не кажем ја да сам ја паметан а Чен глуп, напротив, али ово једноставно са педагошке стране није ваљано објашњено.
Кад смо већ код педагогије, морам да наведем још неке замјерке. Као и код сваке књиге која се бави фази базама података, логично је да је потребно прво да се објасне основе релационих база и теорије фази скупова. Ово друго је углавном урађено коректно, али ово прво је пусти-ме-да-вриснем. Чен у том уводном одјељку одаје утисак неког коме је прислоњен пиштољ на сљепоочницу уз наређење да све концепте мора да објасни за мање од двије минуте, иначе оде глава. Све је потпуно збрзано и конфузно и набацано, са фрапантном неспособношћу да се раздвоји битно од небитног. Мајку му, па основе релационих база података су толико једноставна ствар да стварно треба бити умјетник па то упрскати. Одвојиш брате пет или шест страна, удахнеш дубоко, опустиш се, даш неки примјер, даш неку дефиницијицу, мало је образложиш... а не ко овде, товарење гомиле појмова ко да не постоји сутра.
Центар ове књиге је заправо теорија фази функционалних зависности и уопштење Армстронгових аксиома, што је, колико сам сконтао, тема Ченове докторске дисертације, и то изгледа доста детаљно и прецизно објашњено, али мени је тај дио и на студију био међу најдосаднијима, те нисам много пажње посветио томе, па ћемо Чену да вјерујемо на лијепе очи да је све урадио како треба.
Не знам јесам ли већ гњавио о томе раније, али ако и јесам није згорег да се понови - област фази база и даље чека свог Криса Дејта, наиме неког ко би био способан да све појмове објасни чисто и прецизно, а приступачно свима. Оваква каква јесте, књига је једноставно неупотребљива за сваког ко већ не влада врло добро знањима из релационих база података.