Fuzziness in Database Management Systems

by Patrick Bosc (Editor)

The volume "Fuzziness in Database Management Systems" is a highly informative, well-organized and up-to-date collection of contributions authored by many of the leading experts in its field. Among the contributors are the editors, Professors Patrick Bose and Janusz Kacprzyk, both of whom are known internationally. The book is like a movie with an all-star cast. The issue of fuzziness in database management systems has a long history. It begins in 1968 and 1971, when I spent my sabbatical leaves at the IBM Research Laboratory in San Jose, California, as a visiting scholar. During these periods I was associated with Dr. E.F. Codd, the father of relational models of database systems, and came in contact with the developers ofiBMs System Rand SQL. These associations and contacts at a time when the methodology of relational models of data was in its formative stages, made me aware of the basic importance of such models and the desirability of extending them to fuzzy database systems and fuzzy query languages. This perception was reflected in my 1973 ffiM report which led to the paper on the concept of a linguistic variable and later to the paper on the meaning representation language PRUF (Possibilistic Relational Universal Fuzzy). More directly related to database issues during that period were the theses of my students V. Tahani, J. Yang, A. Bolour, M. Shen and R. Sheng, and many subsequent reports by both graduate and undergraduate students at Berkeley.

441 pages, Hardcover

First published January 1, 1995

Reviews

[Aleksandar Janjic · Rating 4 out of 5]

У овој лијепој и симпатичној књижици коју су уредили Патрик Боск и овај други лик чије име видите горе, а које ми не пада на памет да покушам да изговорим а камо ли транскрибујем, у тој наиме књижици сабрани су радови разноразних истраживача у вези са примјеном фази логике на теорију (углавном релационих) база података. Књига је подијељена на пет секција и саћу да напишем нешто кратко о свакој од њих, чисто да дам себи прилику да мало тренирам лапрдање.

1. УВОДНЕ СЕКЦИЈЕ

Овде су смјештена четири уводна текста (не бих се баш усудио да их назовем "радовима") који објашњавају неке основе теорије фази скупова и варијанте њихове примјене на релационе базе података. У најнајнајкраћим цртама, двије су главне варијанте уплика фази логике у релациону теорију. Под један, сваким торкама релације може да се придружи вриједност из интервала [0,1], која симболизује степен припадности те торке некој релацији. Под два, саме вриједности атрибута у базама могу да буду фази, тј. да представљају фази скупове или расподјеле или већ нешто слично умјесто традиционалнијих "једноставних" вриједности из домена атрибута. Иако је распоред ових текстова мало испретуран (из неког разлога опис теорије фази скупова је тек на четвртом мјесту умјесто на првом), врло је лијепо од уредника што су одлучили да у књигу убаце уводну секцију, тако да је књига у приличној мјери селф-цонтаинед, мада ће наравно из ње више извући они који су отприје упознати са теоријом о којој се говори.

2. ФАЗИФИКАЦИЈА У МОДЕЛИМА БАЗА ПОДАТАКА

Углавном, ријеч је о оне двије варијанте које сам споменуо горе. Споменуте су на неким мјестима и објектне базе, фази функционалне зависности и још тако неке ситнице, међу којима се истиче текст Роналда Јагера о имплементацији количничких оператора. Све у свему, у овој секцији има 6 текстова.

3. ФАЗИФИКАЦИЈА У ПРОНАЛАЖЕЊУ ИНФОРМАЦИЈА И УПИТИМА НАД БАЗАМА ПОДАТАКА

У најгрубљим цртама - гомила приједлога за разноразне варијанте разноразних фази упитних језика или њихових подскупова. Укупно осам текстова.

Сума сумарум, могло би се рећи да је ова књига таман онаква каква је и теорија којом се бави. Има ту доста занимљивог са теоретске тачке гледишта, има богме и доста пресипања из шупљег у празно, а нађе се и понешто што је примјенљиво у пракси, мада тога има много мање него што аутори изгледа да мисле. У неким од текстова тачно можете на лицу аутора да читате изненађење што његов супергенијални приједлог још није заживио у пракси. И стално се најављује неки "бум", нека револуција, која само што није, а никако је нема. Објашњење недостатка тог бума је заправо врло једноставно и састоји се из два дијела: 1) Аутори за своје револуционарне теорије врло ријетко дају довољно квалитетне примјере који би било кога увјерили у сврсисходност имплементације тог чуда и 2) Добитак који би донијело то фази "проширење" врло је мален у односу на компликованост коју би понијело са собом. Због тога сам 120% увјерен да ће комерцијално заживљавање фази база података (било објектних, било релационих) да се деси никад, али то не значи да се не треба бавити том теоријом, напротив. Практична примјена је грозно прецијењена и представља нешто на шта се мршти сваки поштен математичар.

Још само једна напомена техничке природе: Опрема књиге је, да будем благ, упитна. Буквално сваки рад је одштампан различитим фонтом и различитом величином слова, што упропаштава било какву претензију ка професионалном изгледу. Не знам да ли је узрок стиска с временом или нешто треће, али уредници су морали да натјерају своје сараднике да пишу у ТеХ-у, па да све буде лијепо и једнообразно.