Multiple Fuzzy Classification Systems

by Rafał Scherer

Fuzzy classifiers are important tools in exploratory data analysis, which is a vital set of methods used in various engineering, scientific and business applications. Fuzzy classifiers use fuzzy rules and do not require assumptions common to statistical classification. Rough set theory is useful when data sets are incomplete. It defines a formal approximation of crisp sets by providing the lower and the upper approximation of the original set. Systems based on rough sets have natural ability to work on such data and incomplete vectors do not have to be preprocessed before classification. To achieve better performance than existing machine learning systems, fuzzy classifiers and rough sets can be combined in ensembles. Such ensembles consist of a finite set of learning models, usually weak learners. The present book discusses the three aforementioned fields – fuzzy systems, rough sets and ensemble techniques. As the trained ensemble should represent a single hypothesis, a lot of attention is placed on the possibility to combine fuzzy rules from fuzzy systems being members of classification ensemble. Furthermore, an emphasis is placed on ensembles that can work on incomplete data, thanks to rough set theory. .

144 pages, Paperback

First published August 15, 2012

Reviews

[Aleksandar Janjic · Rating 3 out of 5]

Основна идеја ове књиге је да се формира систем за фази класификацију тако што ће да се комбинују различити подсистеми, сваки од њих са својим правилима, те да се онда све то примијени на класификацију елемената који нису у потпуности познати, тј., прецизније, непознате су неке компоненте које се при класификацији користе. И то је све лијепо и похвално, међутим начин на који је све то изложено је врло упитан јер је аутор изгледа алергичан на примјере. Нигдје не наводи рецимо макар неку суперједноставну илустрацију комбинације макар два такође суперједноставна система већ само наводи резултате које је добио у примјени, без објашњења како их је тачно добио. Такође, свака практична примјена добијених резултата односила се на сврставање у само двије класе. Не кажем да би резултати били слабији кад би постојало више класа, али не кажем ни да не би.

Ипак, најгора од свега је компликованост, за коју уопште нисам сигуран да је неопходна, тј. сигуран сам да није. Ја сам свашта читао у животу, што за потребе студија, што онако из забаве и разоноде, али ово је први пут да сам наишао на формуле од десет и више спратова. Могао бих да направим скриншот, али не бих да траумирам јавност. Е нек ми само неко каже да је нормално да фази класификација буде компликованија нпр. од функционалне анализе или Ајнштајнове теорије гравитације, па да га одма бацам под воз. Не знам ко би уопште имао живаца да се бакће са резултатима из ове књиге кад су изложени на овакав начин. Ја се надам да је аутор у међувремену мало порадио на педагогији излагања и да сада своје идеје представља у нешто читкијој форми.