I ravnodušnost je ubila mačku

by Tamara Đenadić

Put u onostrano, apokaliptični svet, ukleta kuća, distopija, druga dimenzija…Nesvakidašnja zbirka priča prenosi čitaoca iz okvira realnosti u niz krajnje netipičnih, a uvek nepredvidivih fantastičnih okruženja.

Ipak, ovo udaljavanje od stvarnosti je samo prividno. Reč je, zapravo, o svojevrsnom „apstrahovanju“ svakodnevnice, kome autorka pribegava vešto baratajući fantastičnim elementima, satirom i oprobanim mehanizmima pripovedanja. Ovih deset priča se tako mogu čitati u dva ključa: kao imaginativni narativi koji do poslednje rečenice ostavljaju čitaoca u neizvesnosti, ali i kao složene alegorije prožete gustom simbolikom. Ukoliko ste ljubitelj popularne kulture i natprirodnog, angažovane književnosti, a pre svega klasične kratke priče, ova izuzetna zbirka vas nikako neće ostaviti ravnodušnim.

239 pages, Paperback

Published May 1, 2022

About the author

Rođena je 1980. godine u Beogradu, gde i danas živi sa suprugom Darkom i sinom Mihajlom. Osnovne studije završila je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a kao dobitnik stipendije italijanskog ministarstva spoljnih poslova i master studije iz oblasti finansija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu, u kome je provela godinu dana. U sektoru bankarstva je provela skoro 15 godina, a u IT sektoru je od 2020. godine. Uprkos svakodnevice ispunjene brojevima i tehničkim terminima, prava ljubav su joj prazan list papira i reči. Poslednje tri godine radila je na ovoj zbirci priča. Uči kad god ima vremena. U prirodi je kad god može. Analizira bez prestanka.

Reviews

[kvazimodla · Rating 3 out of 5]

Priče koje traže koncentraciju i razmišljanje, nisu za laku zabavu, medjutim: ton kod većine mi je distanciran, izmešten, pretpostavljam da bi se prenelo kako je i svet u kom se dešavaju nekako izmešten, apsurdan, off... ali takav da mi je bilo teško da se mnogo povežem sa njima, pa je i opšti utisak ostao... pomalo ravnodušan?
Drago mi je što je u pogovoru spomenut Kafka, jer se i meni poprilično prividjao Jozef K.
Priče koje bih izdvojila:
Sve što želi je srećan kraj - ili nekakav kraj... dotaklo me na nekoliko nivoa, realnih i potencijalnih 💔. Otudjenost at it's best.
Savršeno ispeglana košulja - tačka pucanja nakon što čoveku previše oduzmete.
Miholjsko leto bankarskog službenika - teskobni usud middle managementa.
Sporni član ugovora - zanimljiv pristup makeover-u (i instant gratifikaciji). Jedna koja mi je bila stvarno zabavna.

[Milan]

„I ravnodušnost je ubila mačku“ se pokazala kao izuzetno dobra knjiga.

Pre svega jer je izuzetno pismena. Što u današnje vreme, gorka je istina, nije malo.

Ali druga, i važnija, stvar je što je u pitanju zbirka priča koje je napisala izuzetno inteligentna i promišljena osoba. Autorka je na knjizi radila tri godine i to se, jednostavno, vidi. Nema žurbe u pričama, neba zbrzanih krajeva ili na brzinu nabacanih ideja. Sve je tu kako bi trebalo da bude u savršenom skladu.

Treće, u pitanju su mnogo zabavne priče. Tamara Đenadić smišlja pomalo isčašene svetove i situacije koje nadilaze ovu našu stvarnost. I to koristi kao priliku da u njih smesti sasvim obične, uobičajene, ljude i pokaže nam kakvi su.

Tako, na primer, imamo svet u kome su svi zločinci pobeđeni, pa heroji besposleno vise ispred Biroa za nezaposlene superheroje nadajući se nekom zločinu, ili društvo u kome se trguje ličnim osobinama (i onda svi trampe svoju dobrotu ili empatiju za seksipil ili privlačnost), ili se u spavaćoj sobi jednog dosadnog službenika otvori portal između dimenzija, što kvari njegov ustaljeni način života…

Sve može da se desi, samo će čovek uvek ostati čovek.

Osim što su svetovi koje stvara originalni, Đenadić nas do kraja drži u neizvesnosti kako će se priča okončati. I to je ono što je najinteresatnije. Okej, provalili smo u čemu je fora priče, vidimo kakav je junak, ali do kraja ne znamo kako će se sve završiti. A onda, kada završim jednu priču, zainteresovan sam „samo da vidim“ šta je fora u sledećoj, a kada je počnem, onda želim da vidim i kako će da se završi… I tako do kraja knjige.

Slično sam se osećao kada sam, na primer, čitao zbirku priča „Robovi žudnje“ Eli Gilić.

Više o ovoj zbirci možete pročitati na ovom linku: http://www.bookvar.rs/skladan-spoj-ka...

[Mirjana Dimitrijevic · Rating 4 out of 5]

U deset priča Tamare Đenadić nema mačke, ali ima interesantnih likova i situacija. Psihološka drama, satira, distopija, fantastika, horor – to su neke od žanrovskih osobenosti ove zbirke.

Neke priče će vas nasmejati, a neke začuditi ili zaprepastiti neočekivanim obrtima. Recimo, mene je najviše nasmejala priča ,,Savršeno ispeglana košulja“. Tu se radi o čoveku pod imenom M., koji strogo pazi na red i čistoću. On živi za svaku sredu kada mu dolazi čistačica i ljuti se kada vidi makar mrvicu neurednog. Komedija nastaje kada se u njegovom ormanu otvori portal za paralelni svet. Ovaj junak ne samo što nije oduševljen ili uplašen kada vidi čoveka iz drugog sveta već se nervira zato što taj stranac prlja njegov tepih. Kako vreme prolazi, nastaje sve veći haos u stanu M.-a. Možete samo da zamislite kako se on osećao.

Đenadićeva neretko kritikuje birokratski sistem. Birokratija je takva da u njoj ima puno rupa i nedoslednosti, da čovek zavisi od tuđih pravila i lako može da postane žrtva. Tu definitivno postoji uticaj klasika kao što su Kafkin ,,Proces“ i Kamijev ,,Stranac“. Recimo, u spomenutoj priči zaboravili su da upozore M.-a da će predstavnici drugog sveta banuti u njegov stan. Takođe niko ga nije ni pitao za dozvolu, već je tako odlučeno sa vrha. Njegovo je da trpi i da se pomiri sa okolnostima. Šta je bilo na kraju, saznajte u priči.

Kritikuju se korporativni sistem i njegov uticaj na čoveka. Recimo, u priči ,,Jedan superheroj viška“ superheroji su na birou jer nema posla za njih. Vreme je da svoje kostime zamene otmenim odelom, jer drugačije ne mogu da opstanu. Radeći u firmi imaju novca, ali ne i vremena za druženje na čistom vazduhu i hobije. To ostavlja posledice na njihovo mentalno zdravlje. U priči ,,Neželjena dejstva običnog antidepresiva“ junakinja nije svesna koliko je guši monotoni život i posao u firmi. Uporno odlazi kod lekara, ali se ne bavi svojom dušom. Privatan život joj je grozan kao i poslovni. Ubrzo saznaje da će asteroid udariti našu planetu i da apokalipsa preti čovečanstvu. Da li će ona uspeti da osmisli svoj život u roku od četrnaest dana?

Posebno mi se dopala priča ,,Sporni član ugovora“. Odlična distopijska satira o čovekovoj težnji da bude srećan i prihvaćen u društvu, ali po cenu autentičnosti. S druge strane se ukazuje na odsustvo kritičkog mišljenja kod ljudi jer olako prihvataju društvene trendove. Tu se govori o korporaciji koja trguje ljudskim osobinama. Junaci dobijaju priliku da preko noći promene svoj identitet. Međutim, da bi promenili sebe treba da se odreknu nekih svojih osobina. Koje osobine se traže u društvu, a koje odbacuju? Junaci se odriču duhovnih kvaliteta kao što su empatija i inteligencija da bi imali one spoljašnje kao što su lepota, privlačnost, šarmantnost itd. Jedna junakinja neće biti zadovoljna. Kada bude zatražila povraćaj, saznaće strašnu istinu o toj korporaciji.

Izdvajam još jednu priču - ,,Kako sam na kraju završio kao pisac“. U ovoj distopijskoj satiri društvo je podeljeno na građane, pratioce i nadzirače. Čovek može da napreduje samo ako je poslušan. On se zapravo guši pod teretom pravila i čezne za slobodom. Glavni junak nalazi mir i zadovoljstvo u pisanju priča. To postaje sumnjivo ljudima sa vrha, pa su ga stavili pod kontrolu nadzirača. Da li će ovaj junak uspeti da odoli pritisku i sačuva svoj hobi? Nadređeni vide opasnost u njegovoj kreativnosti. Preostaje mu da se izbori za trenutke mira i slobode, za ono jedino što daje smisao njegovom životu.

Ostavljam da se sami upoznate sa ostalim pričama. U jednoj ima motiva uklete kuće, u drugoj stari kofer krije svoju tajnu itd. Naslov zbirke je veoma intrigantan. Mislim da se ovde radi o ravnodušnosti sveta prema čoveku, kao i ravnodušnosti čoveka prema svojoj poziciji u njemu. U svetu u kojem ima apsurdnih pravila, mi sami treba da osmislimo naš život. Taj svet postoji nezavisno od nas, što surovo zvuči. Često se kao i ovi junaci gušimo pod pritiskom obaveza, birokratskih pravila i društvenih očekivanja, pa nemamo slobodnog vremena za sebe. Odbijanje da nešto promeni i ravnodušnost odvode čoveka u poroke, depresiju ili čak smrt.

[Ivana]

Ovu zbirku uvrnutih priča preporučio mi je komšija Miki, i nisam se pokajala što sam je pročitala (na njegovu preporuku pročitala sam i Teskobu večeri, vrlo dobar roman).

Takođe me je i upozorio da u knjizi zapravo nema mačaka, pa upozoravam i ja vas: nema mačaka, sem one koju vidite na korici. Ima i jedna na zadnjoj korici, i to vam je to što se mačaka tiče.

Dok sam čitala ovu zbirku, na pamet mi je pala jedna druga: Papir brzo gori Nikole Petrovića. I tu imate otkačene, uvrnute priče koje možete shvatiti bukvalno, kao ovakvu ili onakvu fantastiku, sa sve duhovima i vanzemaljcima, a možete ih shvatiti i kao alegorije.

Ili, naravno, prosto uživati u dobrim pričama.

Elem, ovde ćete naići na superheroje koji su ostali bez posla jer više nema zločina pa vise na nekoj varijanti Biroa za nezaposlene, na ljude koji pohrle da zamene svoje osobine koje smatraju manje važnim (poput saosećanja, recimo) za nešto što im se čini bitnijim (privlačnost, na primer), na čoveka koji se nadao da će makar nakon smrti naći mir, na sitničavog službenika u čijoj se spavaćoj sobi otvori portal u druge dimenzije (u kojima birokratija nije ništa bolja nego kod nas), na naizgled sasvim običnog dekicu sa koferom, na iznerviranog duha…

Sve priče su otkačene. Negde odmah „provalite u čemu je fora“, negde kasnije, ali svaki put želite da vidite šta će biti do kraja, jer i u najluđim okolnostima, čovek ostaje čovek, sa svojim navikama, bubicama i nepredvidljivošću (ili, naprosto, mogućnošću izbora).

Tople preporuke za zbirku.

Nadam se novim knjigama ove autorke.

[Petra Rapaić · Rating 5 out of 5]

Dođe mi ponekad pod ruke zbirka od koje očekujem nešto sasvim drugačije (na prvom mestu mačke 😅), ali kad počnem da čitam, shvatim da nema mesta razočarenju. Možda je mačka u naslovu samo metafora, ali su zato priče vrhunski promišljene i značajne, pogotovo u doba kada je posao ne samo prioritet nego i svrha postojanja. Šta se desi kad svrhe nestane?

🍀Jedan superheroj viška
Neobični superheroji svaki dan oblače svoja herojska odela, odlaze na superherojski biro da vide ima li posla, i kad im teta za šalterom kaže da nema, odu u park na partiju šaha. Jednog dana, neko od njih više ne može to da podnese i postane izdajnik.
Ovo je prva priča u zbirci i za mene najveće iznenađenje. Mislim, nikad ne biste očekivali da superheroji krenu u tom pravcu.

🍀Sve što želi je srećan kraj
Čovek na palubi broda, nagovoren da priča svoju životnu priču. Ispada da je čitav život želeo samo malo mira, a mira nigde. Možda je samo izabrao pogrešan metod?

🍀Za sreću je potrebno malo
Ona priča koliko ga voli. Koliko je podmlađuje. A on... Šta je uradila sa njim? 😬

🍀Savršeno ispeglana košulja
Ovo je priča o čoveku koji obožava rutinu. Gotovo orvelovski. I onda jednog dana, otvori se prolaz u njegovom stanu ka drugom univerzumu, i država maltene zapleni stan. Čoveku to možda ne bi smetalo, ali oni gaze njegov prekrasni tepih, ostavljaju nered... Šta će ostati od njegovog života sad kad mu drugi prljaju intimu?

🍀Stari, izanđali kofer
Dekica sa sela siđe u grad, tegli neku koferčinu, sedne u kafić i naivno pozove momka na zlom glasu da ga otprati kod prijatelja. Nema ništa sumnjivo u tome što momak odmerava slike na zidu, ili što mu deda kaže da ne otvara kofer ni po koju cenu, jelda?

🍀Neželjena dejstva običnog antidepresiva
Žena tvrdi da je bolesna, ali doktor ne nalazi ništa. Život joj je toliko bezvezan da svakog trena očekujem da se ubije. Međutim, jave da za 14 dana meteor udara u Zemlju i svi će pomreti. Genijalan plot tvist 😁

🍀Miholjsko leto bankarskog službenika
Šef počinje da greši i neko mu šalje mejlove preteće sadržine, ukazujući na to koliko je nesposoban. To baš može da upropasti čoveku život.

🍀Sporni član ugovora
Kako poboljšati svoju ličnost i približiti se savršenstvu? I da li je to zaista savršenstvo? Ali početak priče, mislila sam da dolazi luksuzni brend odeće ili tako nešto 😅

🍀Najlepše zalazak sunca za dvoje
To je njegova kuća. Oni nemaju prava da se usele. Pokazaće on njima kad krene da baca stvari okolo. I šta ova baba ima da dovodi popa da radi egzorcizam? Svašta.

🍀Kako sam na kraju završio kao pisac
Karijeru počinješ kao pratilac. Potom te proglase čovekom, pa i sam imaš pratioca. Ali zato, kad počneš da pišeš, dobiješ još jednog - neljubaznog, nekulturnog, nadasve okrutnog bilmeza kome niko ne može ništa. Kaže da će prestati da ti zagorčava život kad prestaneš sa pisanjem. Hoćeš li?

Odlične priče. Običan početak, može da krene u bilo kom pravcu, već vam je i glavi šta sve može da se desi - a onda autorka skrene na neutabame staze i ne znate šta vas je snašlo. Nadasve originalno, i upozoravajuće. Ako je naslov nežno gurkanje da dođemo sebi, onda su priče poput udarca čekića o glavu, a sve zajedno jedan veliki poziv da se probudimo iz učmale svakodnevnice i shvatimo da je život više od posla i par navika. Možemo mi bolje da iskoristimo naše vreme, jelda? 😉

[Nešo Shonery · Rating 5 out of 5]

Knjiga koju sam kupio na predlog samog izdavača. I nisam požalio. U pitanju je zbirka priča, koje su mahom okrenute fantastici. Superheroji ostaju bez posla i završavaju na birou za nezaposlene; duh ima problem sa novim stanarima njegove kuće; dekica nosi misteriozni kofer; prodavnica koja nudi krajnje neobične proizvode…. Ima nekoliko priča, koje mi nisu legle, ali je sve ostalo baš kako treba. Moraću da zapamtim ovo ime.