Ako je delo Sv. Justina Ćelijskog, „Pravoslavna Crkva i ekumenizam“, svetootački najdublja i najbogonadahnutija knjiga koju je na tu temu napisao neki Srbin, onda je „Gramatika ekumenizma“ Vladimira Dimitrijevića najinformativnija knjiga kada su u pitanju istorija i savremeni dogmati ekumenističke svejeresi.
U njoj je Dimitrijević ponudio sažetu hronologiju ekumenističkog pokreta, objasnio uslove njegovog nastanka u duhovnoj istoriji Zapada, ukazao na sudbinu pregovora pravoslavnog Istoka i Vatikana o primatu rimskog pape, pokazao kakve su pretenzije papizma prema Srbima. Naročita pažnja je posvećena naopakostima koje iz ekumenizma potiču: kalendarskoj i liturgijskoj reformi i modernizmu. U knjizi se čuju glasovi svetih Otaca i savremenih predanjskih teologa koji brane Istinu, ali se i poziva na trezvenost i oprez u čuvanju crkvenog jedinstva.
Владимир Димитријевић је рођен 1969. године у Чачку, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на групи за српски језик и књижевност са општом књижевношћу Филолошког факултета у Београду. Од 1991. године активно је укључен у рад Православне мисионарске школе при Храму Свети Александар Невски и Верског добротворног старатељства Архиепископије Београдско — карловачке, као организатор предавања и мисионарског рада. Професор је српског језика и књижевности у Гимназији у Чачку.
Одржао је преко сто предавања на тему деструктивних верских секти, а одлуком епископа жичког Стефана од новембра 1994. до 2008. године радио је као вероучитељ у Чачку, при храму Вазнесења Господњег. За свој рад добио је многобројна признања и од световне и од црквених власти.
Аутор је и приређивач књига и зборника о сектама, магији, популарној култури, просвети, српским светитељима и православљу. Члан је Удружења књижевника Србије од 2002.