What do you think?
Rate this book
Nevidni: Pikareskni roman v pismih
Roman Nevidni je po Véliki vojni druga knjiga Aleksandra Gatalice v slovenskem prevodu.
Pisemski roman Nevidni potrjuje, da je Aleksandar Gatalica mojstrski pripovedovalec vznemirljivih zgodb, najraje takih, ki temeljijo na (psevdo)zgodovinskih podatkih. Pisma, ki jih dr. Dimitrije Gerasimović Gerasim z bolniške postelje piše mladostnemu prijatelju v Chicago in v njih razkriva svojo vlogo v eni največjih zarot preteklega stoletja, so pripovedni okvir in provokativne zgodbe o rojstvu moderne umetnosti. Avtor se v njej sprašuje, kako je po prvi razstavi impresionistov leta 1874 lahko prišlo do tako nepričakovanega razvoja moderne umetnosti, ko pa sta jo sprva spremljala samo zasmehovanje in prezir. In še pomembneje, ali bi umetnost brez občinstva sploh bila umetnost?
Kaj je umetnost brez občinstva: puste sanje? Kaj je občinstvo brez umetnosti? Norenje? Če ne bi bilo njih in če ne bi bilo nas, ki smo imeli nalogo, da iz nič naredimo umetnike in občinstvo dobesedno prisilimo, da jih vzljubi, sem prepričan, da 20. stoletje ne bi poznalo nikakršne umetnosti in da bi jo leta 1953 preučevali samo na oddelkih za arheologijo starih univerz kot dejavnost, ki so jo ljudje popolnoma opustili. A kako žalosten bi bil človek brez umetnosti!
Pisemski roman Nevidni potrjuje, da je Aleksandar Gatalica mojstrski pripovedovalec vznemirljivih zgodb, najraje takih, ki temeljijo na (psevdo)zgodovinskih podatkih. Pisma, ki jih dr. Dimitrije Gerasimović Gerasim z bolniške postelje piše mladostnemu prijatelju v Chicago in v njih razkriva svojo vlogo v eni največjih zarot preteklega stoletja, so pripovedni okvir in provokativne zgodbe o rojstvu moderne umetnosti. Avtor se v njej sprašuje, kako je po prvi razstavi impresionistov leta 1874 lahko prišlo do tako nepričakovanega razvoja moderne umetnosti, ko pa sta jo sprva spremljala samo zasmehovanje in prezir. In še pomembneje, ali bi umetnost brez občinstva sploh bila umetnost?
Kaj je umetnost brez občinstva: puste sanje? Kaj je občinstvo brez umetnosti? Norenje? Če ne bi bilo njih in če ne bi bilo nas, ki smo imeli nalogo, da iz nič naredimo umetnike in občinstvo dobesedno prisilimo, da jih vzljubi, sem prepričan, da 20. stoletje ne bi poznalo nikakršne umetnosti in da bi jo leta 1953 preučevali samo na oddelkih za arheologijo starih univerz kot dejavnost, ki so jo ljudje popolnoma opustili. A kako žalosten bi bil človek brez umetnosti!
276 pages, Hardcover
Published January 1, 2019
2 people are currently reading
23 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 5 of 5 reviews
June 28, 2019
Zanimljiva struktura i ideja, divno putovanje kroz vreme i prostor. Ipak, momente ja-sam-završio-književnost, kojih od sredine romana ima mnogo, ne podržavam!
October 13, 2024
Puslica od knjige. Dobri sastojci, dobra obrada.
July 12, 2020
Slobodno se može reći - jedna od najboljih knjiga srpske književnosti druge decenije dvadeset prvog veka. Uz neprekinutu i visoku čitljivost, potpomognutu odlično iskorišćenom epistolarnom formom, ona obiluje izvrsnom naracijom, dovoljno autentičnom izgradnjom karaktera, originalnošću, ali iznad svega uzbudljivim, inspirativnim i korisnim uvidima u lični, istorijski i kulturološki kontekst celokupne umetnosti prve polovine dvadesetog veka. Roman se bez uvijanja može nazvati i prosvetiteljskim, kakvi su nesumnjivo i motivi autora.
Cinik bi mogao napraviti dihotomiju mogućne ocene ukupne vrednosti ovog dela pa reći da ono, za prvi, nesrazmerno veći, deo publike koja se ne može odrediti kao vrsni istoričar umetnosti dvadesetog stoleća ima umnogome veću vrednost no za drugi deo publike, koji to jeste, i za koji bi se, stoga, ovo delo moglo smatrati tek pukim kratkim podsećanjem, maltene pikarskim pamfletom u slikama, nekih osnovnih obrisa jednog dela moderne u svom začetku, razume se uz solidnu literarnu nadogradnju, istorijsku faktografiju i fikciju.
No ostavimo cinizam cinicima i slavimo ovo delo kako i dolikuje, bez ikakve griže savesti. Jer ono to zaslužuje - zadržavajući svežinu, korisnost, lepotu, originalnost, zanimljivost, znanje i bogatstvo izraza na našem inače veoma tmurnom književnom nebu današnjice.
Završavam ocenu nadom da će ovo delo biti prevedeno na što veći broj jezika i naći put do što šireg kruga čitalaca, jer ono je sasvim univerzalne vrednosti i možemo sa pravom biti ponosni na njega.
Cinik bi mogao napraviti dihotomiju mogućne ocene ukupne vrednosti ovog dela pa reći da ono, za prvi, nesrazmerno veći, deo publike koja se ne može odrediti kao vrsni istoričar umetnosti dvadesetog stoleća ima umnogome veću vrednost no za drugi deo publike, koji to jeste, i za koji bi se, stoga, ovo delo moglo smatrati tek pukim kratkim podsećanjem, maltene pikarskim pamfletom u slikama, nekih osnovnih obrisa jednog dela moderne u svom začetku, razume se uz solidnu literarnu nadogradnju, istorijsku faktografiju i fikciju.
No ostavimo cinizam cinicima i slavimo ovo delo kako i dolikuje, bez ikakve griže savesti. Jer ono to zaslužuje - zadržavajući svežinu, korisnost, lepotu, originalnost, zanimljivost, znanje i bogatstvo izraza na našem inače veoma tmurnom književnom nebu današnjice.
Završavam ocenu nadom da će ovo delo biti prevedeno na što veći broj jezika i naći put do što šireg kruga čitalaca, jer ono je sasvim univerzalne vrednosti i možemo sa pravom biti ponosni na njega.
October 22, 2024
Jedna zaista sjajna knjiga. Gatalica je odličan stilista, narator i vanredno zanimljiv pisac.
December 19, 2022
Jos jedna knjiga iz edicije Grobnica za Borisa Davidovica (Hazarski recnik, Fama, Sitnicarnica... Ovde bih koristio pojmove prototeksta i metateksta).
Izbor forme naracija da ide preko pisama je malo troma. Ubacena je i partija saha kao igra, ali meni to vise lici na ne bas kvalitetan trik. I kad apstahujemo ova dva elementa, ovo delo je uradjeno na veoma pitak i zreo nacin. Kontekste radnje jos bolji. Ali, ne znam zbog cega roman mora da ima 300 strana a da se zbog toga razvodni prica, dovodi izvanrednu ideju na nivo prosecnog utiska.
Zato je kraj izvanredan (mada moze vestije), narocito sadrzajem Apokrifne prepiske, Sagalovog gesta i najvise pojavom mog omiljenog lika Enrikea Munjoza.
Izbor forme naracija da ide preko pisama je malo troma. Ubacena je i partija saha kao igra, ali meni to vise lici na ne bas kvalitetan trik. I kad apstahujemo ova dva elementa, ovo delo je uradjeno na veoma pitak i zreo nacin. Kontekste radnje jos bolji. Ali, ne znam zbog cega roman mora da ima 300 strana a da se zbog toga razvodni prica, dovodi izvanrednu ideju na nivo prosecnog utiska.
Zato je kraj izvanredan (mada moze vestije), narocito sadrzajem Apokrifne prepiske, Sagalovog gesta i najvise pojavom mog omiljenog lika Enrikea Munjoza.
Displaying 1 - 5 of 5 reviews