What do you think?
Rate this book
Fric i Dobrila
Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Dobrila i Gojko i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina…
Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život.
Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život.
232 pages, Paperback
Published January 1, 2021
8 people are currently reading
70 people want to read
About the author
Srđan Valjarević
15 books167 followersSrđan Valjarević, popularni savremeni srpski književnik, rođen je u Beogradu. Objavio je više romana i knjiga poezije i proze.
List na korici hleba (1990)
Džo Frejzer i 49 pesama (1992)
Ljudi za stolom (1994)
Zimski dnevnik (1995)
Džo Frejzer i 49 (+24) pesama (1996)
Dnevnik druge zime (2005)
Komo (2006)
List na korici hleba (1990)
Džo Frejzer i 49 pesama (1992)
Ljudi za stolom (1994)
Zimski dnevnik (1995)
Džo Frejzer i 49 (+24) pesama (1996)
Dnevnik druge zime (2005)
Komo (2006)
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 25 of 25 reviews
February 1, 2022
Dnf na 15%. Katastrofa. Kao da je pisala neka skroz druga osoba od one koja je pisala komo i dnevnik. Likovi su mi nesimpaticni, ništa mi nije smešno, a još je i vulgarno, ma bas ogromno razočaranje. https://youtu.be/veDG7PF3KvM
March 14, 2022
Mnogo volim Valjarevića kao pisca i uvek sam kao njegovu najveću vrlinu smatrao njegovu sposobnost da izbegne jeftine dnevnopolitičke teme kojima smo konstantno bombardovani.
Međutim, u ovoj knjizi je Valjarević uspeo da izokola dotakne i banalizuje sve što nam se dešavalo kroz život debeljana iz Švajcarske koji ne rade apsolutno ništa i ceo im se život svodi na otaljavanje.
Knjigu bi trebalo da pročitamo što pre, jer ako ostane još neko vreme nepročitana izgubićemo dodir sa tim stvarima koje su nam se dešavale, kovidom i drugo.
Knjiga je veliki postupak za kolumne. Međutim kod Valjarevića odlično funkcioniše zbog hronologije događaja i može se smatrati romanesknom, ona ima svoj početak, sredinu i kraj. Hteo bih reći da je sredina knjige, odlazak porodice u Hrvatsku možda i najzanimljiviji deo, te da se kasnije celom tom društvu (Fricu, Dobrili, Mateu, Filozofu i Kinezu) pridružuje i dete iz komšiluka.
Majice su fantastičan detalj, koji naizgled štampa Mate, ali zapravo te majice same preko noći izbace neke nesvesne, sarkastične i duhovite poruke koje nam služe kao ključ za čitanje date situacije.
Srećan sam što se Valjarević vratio sa mnogo autoironije i očekujemo njegov (pravi) roman.
Međutim, u ovoj knjizi je Valjarević uspeo da izokola dotakne i banalizuje sve što nam se dešavalo kroz život debeljana iz Švajcarske koji ne rade apsolutno ništa i ceo im se život svodi na otaljavanje.
Knjigu bi trebalo da pročitamo što pre, jer ako ostane još neko vreme nepročitana izgubićemo dodir sa tim stvarima koje su nam se dešavale, kovidom i drugo.
Knjiga je veliki postupak za kolumne. Međutim kod Valjarevića odlično funkcioniše zbog hronologije događaja i može se smatrati romanesknom, ona ima svoj početak, sredinu i kraj. Hteo bih reći da je sredina knjige, odlazak porodice u Hrvatsku možda i najzanimljiviji deo, te da se kasnije celom tom društvu (Fricu, Dobrili, Mateu, Filozofu i Kinezu) pridružuje i dete iz komšiluka.
Majice su fantastičan detalj, koji naizgled štampa Mate, ali zapravo te majice same preko noći izbace neke nesvesne, sarkastične i duhovite poruke koje nam služe kao ključ za čitanje date situacije.
Srećan sam što se Valjarević vratio sa mnogo autoironije i očekujemo njegov (pravi) roman.
February 6, 2022
Fenomenalno!!! Na zalost, po komentarima je jasno da se ovo nece primiti tako lako u umove ovdasnjih zatucanih knjigoljubaca, ali na srecu, zbog toga ce ovi tekstovi biti samo jos bolji! Jedva cekam nastavak! Briljantno!!!
February 8, 2022
Valjarević pravo u metu!
December 30, 2021
Ukratko:
"Kad ti se u snu diže, a preko dana ništa" (str. 204)
*kolumna naslovljena Vreme ćutanja i tišine, natpis na majici
Strpljivo iščekivanje novog romana Srđana Valjarevića, magazin Nedeljnik još od januara 2020, čitalaštvu prekraćuje, piščevom novinskom kolumnom Fric i Dobrila, svojevrsnim nastavkom kultnih Gojka i Dobrile, Danas (1997 - 2002)
Novi ciklus žurnalističkog angažmana Valjarević započinje gastarbajterskim povratkom njegovih glavnih junaka. Naime, dok je pisac ćutao , oni su rmbačili i to u Švajcarskoj, uspevši na kraju da za sebe izdejstvuju inostrane invalidske penzije. Dobrila, kao spremačica, strmoglavljivanjem s petog na treći sprat (uzrok: saplitanje o usisivač); a moler Fric (bivši Gojko) padanjem (sa zaljuljanih merdevina) kroz prozor novogradnje.
Ovaj skoro pa "radostan" životni rasplet omogućio im je povratak u Srbiju, kreditni krov nad glavom (40 kvadrata na Konjarniku) i “da ne rade ništa” život; a Valjarević je dobio priliku da se iznova prihvati uloge hroničara porodične svakodnevice i satiričara srpske zbilje.
Društvo Fricu i Dobrili, u komšiluku, prave: Kinez Li, profesor filozofije u penziji i lucidno, malo dete iz susednog stana ... a u stanu tridesetogodišnji sin Mate, svršeni srednjoškolac i (blamantni) ljubavnik žene iz vlasti; u solidnom broju kolumni privremeno zatreskan u (nihilistkinju) Tonku, prodavačicu sladoleda iz korčulanske poslastičarnice s kojom se spanđao na letovanju u Dalmaciji.
Mate je, pritom, i pasionirani kreator pamučnih majica s natpisima naizmenično gorke, šaljive ili poučne sadržine. (vidi na početku navedeni citat!)
Lagunino izdanje sadrži, ako se ne varam, 65 kolumni u osam zasebno naslovljenih odeljaka.
Posebno su duhoviti dijalozi kad familija boravi u Hrvatskoj što može da se čita i kao svojevrstan omaž Viktoru Ivančiću i njegovoj Bilježnici Robija K.
Letovanje u Hrvatskoj 3
Privrženici Valjarevićeve proze će se na skoro svakoj stranici naći u familijarnom čitalačkom okruženju bez obzira na dnevno aktuelnu temu pojedinačnih kolumni. Česte su asocijacije na trajne uzore Srđanove poetike.
Puno je toga prepoznatljivog i dragog između korica ove knjige. I puno je glasnog smeha tokom čitanja.
Ostali smo, očekivano, uskraćeni za makar ilustrativni, nostalgičarski, uvodni odabir davnašnjih kolumni (za mene bi bile novina), a među novima (sabranim u ovom izdanju) kvalitet je, kad se sagleda celina, neujednačen: od urnebesno zabavnih (npr. Utorak u Srbiji). naročito u prvoj polovini knjige, do instant zaboravljivih. Takva je prosto sudbina većine novinskih formi.
"Kad ti se u snu diže, a preko dana ništa" (str. 204)
*kolumna naslovljena Vreme ćutanja i tišine, natpis na majici
Strpljivo iščekivanje novog romana Srđana Valjarevića, magazin Nedeljnik još od januara 2020, čitalaštvu prekraćuje, piščevom novinskom kolumnom Fric i Dobrila, svojevrsnim nastavkom kultnih Gojka i Dobrile, Danas (1997 - 2002)
Novi ciklus žurnalističkog angažmana Valjarević započinje gastarbajterskim povratkom njegovih glavnih junaka. Naime, dok je pisac ćutao , oni su rmbačili i to u Švajcarskoj, uspevši na kraju da za sebe izdejstvuju inostrane invalidske penzije. Dobrila, kao spremačica, strmoglavljivanjem s petog na treći sprat (uzrok: saplitanje o usisivač); a moler Fric (bivši Gojko) padanjem (sa zaljuljanih merdevina) kroz prozor novogradnje.
Ovaj skoro pa "radostan" životni rasplet omogućio im je povratak u Srbiju, kreditni krov nad glavom (40 kvadrata na Konjarniku) i “da ne rade ništa” život; a Valjarević je dobio priliku da se iznova prihvati uloge hroničara porodične svakodnevice i satiričara srpske zbilje.
Društvo Fricu i Dobrili, u komšiluku, prave: Kinez Li, profesor filozofije u penziji i lucidno, malo dete iz susednog stana ... a u stanu tridesetogodišnji sin Mate, svršeni srednjoškolac i (blamantni) ljubavnik žene iz vlasti; u solidnom broju kolumni privremeno zatreskan u (nihilistkinju) Tonku, prodavačicu sladoleda iz korčulanske poslastičarnice s kojom se spanđao na letovanju u Dalmaciji.
Mate je, pritom, i pasionirani kreator pamučnih majica s natpisima naizmenično gorke, šaljive ili poučne sadržine. (vidi na početku navedeni citat!)
Lagunino izdanje sadrži, ako se ne varam, 65 kolumni u osam zasebno naslovljenih odeljaka.
Posebno su duhoviti dijalozi kad familija boravi u Hrvatskoj što može da se čita i kao svojevrstan omaž Viktoru Ivančiću i njegovoj Bilježnici Robija K.
Letovanje u Hrvatskoj 3
Privrženici Valjarevićeve proze će se na skoro svakoj stranici naći u familijarnom čitalačkom okruženju bez obzira na dnevno aktuelnu temu pojedinačnih kolumni. Česte su asocijacije na trajne uzore Srđanove poetike.
Puno je toga prepoznatljivog i dragog između korica ove knjige. I puno je glasnog smeha tokom čitanja.
Ostali smo, očekivano, uskraćeni za makar ilustrativni, nostalgičarski, uvodni odabir davnašnjih kolumni (za mene bi bile novina), a među novima (sabranim u ovom izdanju) kvalitet je, kad se sagleda celina, neujednačen: od urnebesno zabavnih (npr. Utorak u Srbiji). naročito u prvoj polovini knjige, do instant zaboravljivih. Takva je prosto sudbina većine novinskih formi.
February 6, 2022
DNF na 15%!?!? Koje su ovo sifre!?!? Nije moglo da se probije kroz tekst dalje!? Kakvi blamovi... kakve muke... Samo napred, Fric i Dobrila! Ovo je pravo uzivanje!! Majstorije!!
February 6, 2022
Briljantno! Pravo uživanje i samo smeh nad životom! Bravo!
February 7, 2022
"Vulgarnost je majka opuštanja". Volela bih tu majicu da imam za leto!
January 4, 2022
Bolje čitajte kolumne Viktora Ivančića. Imaju više duha i humora.
Gubljenje vremena.
Gubljenje vremena.
February 20, 2022
Sjajno! Odavno ništa bolje i svežije nisam pročitala! Nadam se samo da autor neće odustati i prekinuti sa pisanjem kao što ume i da će nastaviti dalje, jer druga polovina knjige vodi ka nečemu još boljem i uzbudljivijem. Predivno!
February 22, 2022
Ono, kad ti knjiga baš legne.
October 9, 2024
Bolje čitati jelovnik u nekom osrednjem restoranu nego ovu glupost.
October 2, 2024
Prije svega da kazem da je ovo najgora knjiga koju sam procitao.
Je li bilo gorih? Ufff bogami jeste ali sam te knjige nakon max 50 strana ostavio.
Od Valjarevica sam procitao Komo. Rekao bih da je to dobra knjiga. E pa za tebe osobo koja dolazis iz slicne price, nemoj ovo citat.
Najgora knjiga koju sam procitao a da sam je pri tome citao do kraja i ne vjerujem da cu ikad goru knjigu procitati.
Je li bilo gorih? Ufff bogami jeste ali sam te knjige nakon max 50 strana ostavio.
Od Valjarevica sam procitao Komo. Rekao bih da je to dobra knjiga. E pa za tebe osobo koja dolazis iz slicne price, nemoj ovo citat.
Najgora knjiga koju sam procitao a da sam je pri tome citao do kraja i ne vjerujem da cu ikad goru knjigu procitati.
October 6, 2023
Ovako ja zamišljam opozicioni projekat pisanja knjige. Nekako bez kraja i konca, skup isečaka iz života bez kulminacije koji uključuje dosta dnevno političkih dešavanja za koje je potrebno u napred znati kontekst… šta znam, mislim da za koju godinu niko neće znati o čemu se radi u ovoj knjizi, a možda tako i treba da bude
November 12, 2023
Užas!!!! Kao da je neko pisao pismeni zadatak, a pri tom nema ni trunke talenta za pisanje. Totalno nezanimljivo! Jedva sam čekala kraj knjige. Žali Bože vremena i para za oba dela (Fric i Dobrila i Fric i Dobrila 2 - brod koji je zaplovio kroz maglu). Ocenjujem dvojkom samo zbog par simpatičnih fora. Inače, jedinica kao suza!!!
July 10, 2024
Makar da je smešno, ali uglavnom nije. Prekinula sam na pola i žao mi je što nisam odmah po prepoznavanju "stila" koji priliči pre Vidojkoviću.
Dešava se da čovek smisli dobru foru, ali ga mrzi da je realizuje. Tako je i autor, čini mi se, tokom korone smislio foru da penzionerima deli majice sa karikaturama javnih i istorijskih ličnosti. Bilo bi zaista zabavno to videti, ali kako je sve ostalo samo na ideji - preostalo je naškrabati nešto, jer "šteta da se baci".
Dešava se da čovek smisli dobru foru, ali ga mrzi da je realizuje. Tako je i autor, čini mi se, tokom korone smislio foru da penzionerima deli majice sa karikaturama javnih i istorijskih ličnosti. Bilo bi zaista zabavno to videti, ali kako je sve ostalo samo na ideji - preostalo je naškrabati nešto, jer "šteta da se baci".
June 9, 2022
Istovremeno sam srećan što čitam nove redove dragog pisca, ali i nesrećan što znam koliko on može bolje (ovde možda grešim jer knjigu ne posmatram kao zbirku kolumni).
U iščekivanju sam Valjarevićevog romana!
U iščekivanju sam Valjarevićevog romana!
February 20, 2022
Skoro goru knjigu nisam pročitala!
April 24, 2023
trebalo mi je vremena da uđem u ritam, ali kad jesam (mislim da je to bilo kad su otišli na more), sve je nekako kliknulo.
May 5, 2022
Gastarbajterska melanholija - isečak iz knjige:
Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfelden, blizu Bazela, negde tokom ove godine Dobrila i Gojko i njihov sin Mate su se vratili u domovinu, u Beograd. Kupili su manji stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina. U Rajnfeldenu su i Gojko i Dobrila radili, prvo se Dobrila zaposlila u jednoj školskoj ustanovi kao spremačica, tu je radila desetak godina i jednoga dana se saplela o gajtan usisivača i strovalila niz stepenice sa petog, pa onda četvrtog i trećeg sprata. Od tada prima invalidsku. Gojko se zaposlio kao građevinski radnik, u početku, a onda kao moler, radio je oko četiri godine a onda su se merdevine zanjihale dok je farbao plafon, prozor je bio otvoren, i sa merdevina je pao pravo kroz prozor sa drugog sprata zgrade u izgradnji. Od tada prima invalidsku. Jednoga jutra je otišao do Bazela i kad se vratio, rekao je Dobrili: „Promenio sam ime, sad se zovem Fric, prezime mi je isto.“ Spustio je fasciklu sa papirima na sto. „Što si promenio ime?“, pitala je Dobrila. „Nije skupo“, rekao je. „Što nisi i prezime promenio?“, pitala je Dobrila. „To neću, moje staro srpsko prezime nije na prodaju“, odgovorio je Gojko. „I sad treba da te zovem Fric?“, pitala je Dobrila. „Tako je“, odgovorio je Gojko. „Dobro“, rekla je Dobrila i nastavila da radi ono što je do tada radila, menjala je kanale na TV-u. „Što ne pitaš zašto Fric?“, pitao je Gojko. „Jebe mi se iskreno“, rekla je Dobrila. Gledali su u TV. Onda je došao Mate i rekao: „Hteo bih da podelim nešto s vama, vraća mi se u Srbiju.“ „Što?“, pitali su Fric i Dobrila. „Vaše dve invalidske ovde, tamo su kao šest dobrih plata, tu ja vidim svoju šansu“, rekao je Mate. „Ti bi da nemaš nijedan radni dan u životu?“, pitali su Fric i Dobrila. „Tako je“, rekao je Mate. I tako su se sve troje vratili u Srbiju, podigli kredit, kupili stan, i mirno žive na Konjarniku.
Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfelden, blizu Bazela, negde tokom ove godine Dobrila i Gojko i njihov sin Mate su se vratili u domovinu, u Beograd. Kupili su manji stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina. U Rajnfeldenu su i Gojko i Dobrila radili, prvo se Dobrila zaposlila u jednoj školskoj ustanovi kao spremačica, tu je radila desetak godina i jednoga dana se saplela o gajtan usisivača i strovalila niz stepenice sa petog, pa onda četvrtog i trećeg sprata. Od tada prima invalidsku. Gojko se zaposlio kao građevinski radnik, u početku, a onda kao moler, radio je oko četiri godine a onda su se merdevine zanjihale dok je farbao plafon, prozor je bio otvoren, i sa merdevina je pao pravo kroz prozor sa drugog sprata zgrade u izgradnji. Od tada prima invalidsku. Jednoga jutra je otišao do Bazela i kad se vratio, rekao je Dobrili: „Promenio sam ime, sad se zovem Fric, prezime mi je isto.“ Spustio je fasciklu sa papirima na sto. „Što si promenio ime?“, pitala je Dobrila. „Nije skupo“, rekao je. „Što nisi i prezime promenio?“, pitala je Dobrila. „To neću, moje staro srpsko prezime nije na prodaju“, odgovorio je Gojko. „I sad treba da te zovem Fric?“, pitala je Dobrila. „Tako je“, odgovorio je Gojko. „Dobro“, rekla je Dobrila i nastavila da radi ono što je do tada radila, menjala je kanale na TV-u. „Što ne pitaš zašto Fric?“, pitao je Gojko. „Jebe mi se iskreno“, rekla je Dobrila. Gledali su u TV. Onda je došao Mate i rekao: „Hteo bih da podelim nešto s vama, vraća mi se u Srbiju.“ „Što?“, pitali su Fric i Dobrila. „Vaše dve invalidske ovde, tamo su kao šest dobrih plata, tu ja vidim svoju šansu“, rekao je Mate. „Ti bi da nemaš nijedan radni dan u životu?“, pitali su Fric i Dobrila. „Tako je“, rekao je Mate. I tako su se sve troje vratili u Srbiju, podigli kredit, kupili stan, i mirno žive na Konjarniku.
January 22, 2023
Moje obožavanje Valjarevića je obrnuto proporcionalno voljenju ove knjige. Završila sam se samo zbog velikog poštovanja prema autoru. Vi ne morate.
October 2, 2023
Nešto drugačije od neponovljivog Valjarevića. Drugi deo takođe 5/5
October 24, 2023
"Ne možete probuditi čoveka koji se pravi da spava ... možda je i bolje da se neki ljudi ne bude."
July 11, 2024
Stil pisanja je baš odrađen slabo.... Onda je on rekao.... onda je ona rekla..... prebrojte reč Onda ....
Displaying 1 - 25 of 25 reviews