What do you think?
Rate this book
Podruga
`Podruga` je retko upotrebljavana i malo poznata reč. Označavala je tokom prošlog veka drugu ženu koju je muž dovodio u kuću, u slučaju kada sa prvom suprugom nije imao dece. Ta druga žena rađala je decu, a živeli su svi zajedno pod istim krovom, ali za razliku od običaja u muslimanskom svetu, prva žena je postajala praktično član porodice. Svaka se s tim okolnostima nosila kako je znala i umela, a moja junakinja Vida je tu bila bez premca - pojašnjava nova spisateljica koja nije htela dalje da otkriva detalje njenog prvenca.
Rodom iz Begovog Lukavca kod Istoka na Kosovu i Metohiji, svoju mirnu luku pronašla je među divnim i toplim Divošanima, gde su joj Komesarijat za izbeglice i Grad Beograd donirali seosku kuću sa okućnicom.
Rodom iz Begovog Lukavca kod Istoka na Kosovu i Metohiji, svoju mirnu luku pronašla je među divnim i toplim Divošanima, gde su joj Komesarijat za izbeglice i Grad Beograd donirali seosku kuću sa okućnicom.
295 pages, Paperback
Published January 1, 2020
1 person is currently reading
9 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 2 of 2 reviews
November 26, 2022
"𝓡𝓮𝓽𝓴𝓲 𝓼𝓾 𝓵𝓳𝓾𝓭𝓲 𝓲 ž𝓮𝓷𝓮 𝓴𝓸𝓳𝓮 𝓿𝓸𝓵𝓮 𝓫𝓮𝔃 𝓼𝓽𝓻𝓪𝓼𝓽𝓲, 𝓽𝓸𝓶 č𝓲𝓼𝓽𝓸𝓶 "𝓪𝓰𝓪𝓹𝓮" 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿𝓵𝓳𝓾 𝓴𝓸𝓳𝓪 𝓳𝓮 𝓷𝓪𝓳𝓿𝓮ć𝓮 č𝓾𝓭𝓸 𝓹𝓸𝓭 𝓴𝓪𝓹𝓸𝓶 𝓷𝓮𝓫𝓮𝓼𝓴𝓸𝓶. 𝓛𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿𝓵𝓳𝓾 𝓴𝓸𝓳𝓪 𝓷𝓮 𝓽𝓻𝓪ž𝓲 𝓼𝓿𝓸𝓳𝓮, 𝓷𝓮 𝓾𝔃𝓿𝓻𝓪ć𝓪 𝓷𝓪 𝔃𝓵𝓸, 𝓷𝓮 𝓹𝓻𝓮𝔃𝓲𝓻𝓮 𝓴𝓪𝓭 𝓫𝓲𝓿𝓪 𝓸𝓭𝓫𝓲𝓳𝓮𝓷𝓪, 𝓫𝓮𝔃 𝓾𝓼𝓵𝓲š𝓮𝓷𝓮 𝓶𝓸𝓵𝓫𝓮 𝓲 𝓫𝓮𝔃 𝓾𝔃𝓿𝓻𝓪ć𝓮𝓷𝓲𝓱 𝓸𝓼𝓮ć𝓪𝓷𝓳𝓪, 𝓳𝓮𝓻 č𝓪𝓴 𝓲 𝓽𝓪𝓭𝓪 𝓽𝓻𝓪𝓳𝓮. 𝓛𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿 𝓴𝓸𝓳𝓪 𝓼𝓮 𝓷𝓮 𝓷𝓪𝓭𝓲𝓶𝓪, 𝓴𝓸𝓳𝓪 𝓼𝓮 𝓷𝓮 𝓱𝓿𝓪𝓵𝓲. 𝓛𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿 𝓴𝓸𝓳𝓪 č𝓪𝓴 𝓲 𝓷𝓮 𝓽𝓻𝓪ž𝓲 𝓭𝓪 𝓳𝓸𝓳 𝓼𝓮 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿𝓵𝓳𝓾 𝓾𝔃𝓿𝓻𝓪𝓽𝓲 𝓭𝓪 𝓫𝓲 𝓸𝓹𝓼𝓽𝓪𝓵𝓪 𝓲 𝓽𝓻𝓪𝓳𝓪𝓵𝓪; 𝓴𝓸𝓳𝓪 𝓴𝓪𝓸 𝓽𝓪𝓳𝓷𝓲 𝓲𝔃𝓿𝓸𝓻 𝓫𝓵𝓪𝓰𝓸𝓭𝓮𝓽𝓲, 𝓫𝓵𝓪𝓰𝓸𝓼𝓵𝓸𝓿𝓪, 𝓽𝓮č𝓮 𝓴𝓪𝓸 𝓹𝓸𝓽𝓸𝓴, 𝓫𝓲𝓿𝓪 𝓴𝓪𝓸 𝓷𝓮𝓹𝓻𝓮𝓴𝓲𝓭𝓷𝓪 𝓲 𝓫𝓮𝓼𝓴𝓻𝓪𝓳𝓷𝓪 𝓶𝓸𝓵𝓲𝓽𝓿𝓪."
🌹 Roman prati zbivanja jedne porodice sa prostora Kosova i Metohije između dva svetska rata. Bračni par, Vida i Stanko, žive u selu Dren, opština Zubin Potok, ali bez poroda. Zbog toga, Vida odlučuje da uzme stvar u svoje ruke i pronađe ženu koja će podariti potomstvo. Izbor pada na mladu i lepu Milenu, koja Stanku rađa blizance, Petra i Pavla. Tako, Vida podnosi veliku žrtvu zarad dobrobiti opstanka porodice.
"𝓚𝓪𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿 𝓸𝓭 𝓼𝓻𝓬𝓪 𝓸𝓽𝓴𝓲𝓷𝓮, 𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝓭𝓪𝓭𝓷𝓮 𝓸𝓷𝓸𝓶 𝓴𝓸𝓳𝓲 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿𝓲 𝓷𝓮𝓶𝓪, 𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝔃𝓪𝓹𝓪𝓽𝓲 𝓵𝓮č𝓴𝓪 𝓽𝓸 𝔃𝓵𝓪𝓽𝓷𝓸 𝔃𝓻𝓷𝓸…𝓫𝓸𝓵𝓲 𝓵𝓲 š𝓽𝓪? 𝓐 𝓴𝓪𝓭 𝓭𝓪𝓳𝓮š-𝓶𝓷𝓸ž𝓲 𝓵𝓲 𝓼𝓮?
🌹 Moram da priznam da sam tek skoro saznao za ovaj nesvakidašnji običaj. Prva žena se nesebično žrtvuje, zarad produžetka loze, da se ne ugasi ognjište, dečji glasovi da ispune pustu kuću. Ona i dalje ostaje u kući, i preuzima sav teret na sebe. Njoj ništa nije teško, samo da se sloga i sreća nastane pod njen krov.
"𝓙𝓮𝓻... 𝓴𝓸 𝓹𝓻𝓸𝓶𝓪š𝓲 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿- 𝓹𝓻𝓸𝓶𝓪š𝓲𝓸 𝓳𝓮 ž𝓲𝓿𝓸𝓽, 𝓪 ž𝓲𝓿𝓸𝓽 𝓷𝓮 𝓹𝓻𝓪š𝓽𝓪. 𝓖𝓻𝓮š𝓴𝓪 𝓼𝓿𝓪𝓴𝓲 𝓭𝓪𝓷 𝓸𝓹𝓸𝓶𝓲𝓷𝓳𝓮 𝓲 𝓹𝓻𝓸𝓭𝓾𝓫𝓵𝓳𝓾𝓳𝓮 𝓻𝓮𝔃 𝓷𝓪 𝓼𝓻𝓬𝓮, 𝓷𝓮𝓰𝓭𝓮 𝓲𝓼𝓹𝓸𝓭 𝓵𝓮𝓿𝓸𝓰𝓪 𝓻𝓮𝓫𝓻𝓪, 𝔃𝓪𝓫𝓸𝓵𝓲 𝓲 𝓷𝓮 𝓹𝓾š𝓽𝓪. 𝓢 𝓽𝓲𝓶 č𝓮𝓵𝓳𝓪𝓭𝓮 𝓶𝓸𝓻𝓪 𝓭𝓪 ž𝓲𝓿𝓲, 𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝓷𝓪𝓿𝓲𝓴𝓷𝓮 𝓷𝓪 𝓽𝓾 𝓫𝓸𝓵 𝓲𝓵𝓲 𝓷𝓮, 𝓪 𝓭𝓪 𝓽𝓻𝓹𝓲 𝓶𝓸𝓻𝓪..."
🌹 Glavni motiv romana je bezuslovna ljubav i lična žrtva koju smo spremni da podnesemo zarad višeg cilja. Vida predstavlja stub porodice, noseću gredu koja kuću drži da se ne sruši. Iako živi u patrijarhalnoj sredini, u svojoj kući ona je glava porodice. Njena ljubav prema mužu je bezuslovna, čista. U jednom teškom trenutku i sam Stanko priznaje sebi da je Vida njegova jedina ljubav, i da njemu nema života bez nje.
"𝓢𝓻𝓮ć𝓪 𝓳𝓮 𝓹𝓸𝓿𝓮𝓽𝓪𝓻𝓪𝓬 𝓲 𝓸𝓷𝓪𝓳 𝓫𝓮𝓱𝓪𝓻 𝓷𝓪𝓭 𝓽𝓮𝓴 𝓻𝓪𝓼𝓬𝓮𝓿𝓽𝓪𝓵𝓲𝓶 𝓿𝓸ć𝓮𝓶, 𝓹𝓮𝓼𝓶𝓪 𝓼𝓵𝓪𝓿𝓾𝓳𝓪 𝓲 𝓵𝓮𝓽 𝓸𝓻𝓵𝓪. 𝓢𝓻𝓮ć𝓪, 𝓽𝓸 𝓳𝓮 𝓼𝓪𝓶𝓸 𝓽𝓻𝓮𝓷𝓾𝓽𝓪𝓴 𝓾 𝓴𝓸𝓶𝓮 𝓳𝓮 𝓾𝓶𝓮š 𝓹𝓻𝓮𝓹𝓸𝔃𝓷𝓪𝓽..𝓽𝓻𝓮𝓷.."
🌹 Posebnu čar stvara to što je delo pisano kosovsko-resavskim dijalektom, dopali su mi se arhaični izrazi kojim je autorka dočarala svu lepotu i bogatstvo jednog naroda. Nataša piše lirski melodično, njene rečenice miluju, mudre reči oplemenjuju dušu, a opisi bajkovitog pejzaža, čarobnih predela, manastirskih svetinja, i cvet metohijskog božura, slikani toplim bojama nadahnjuju novu snagu.
"𝓚𝓸𝓵𝓲𝓴𝓸 č𝓸𝓿𝓮𝓴𝓾 𝓽𝓻𝓮𝓫𝓪 𝓼𝓷𝓪𝓰𝓮 𝓭𝓪 𝓷𝓮 𝓹𝓸𝓴𝓵𝓮𝓴𝓷𝓮, 𝓭𝓪 𝓷𝓮 𝓲𝔃𝓰𝓾𝓫𝓲 𝓸𝓷𝓸 č𝓸𝓿𝓮č𝓷𝓸 𝓾 𝓼𝓮𝓫𝓲, 𝓪 𝓭𝓪 𝓾 𝓲𝓼𝓽𝓸 𝓿𝓻𝓮𝓶𝓮 𝓷𝓮 𝓿𝓻𝓪𝓽𝓲 𝓾𝓭𝓪𝓻𝓬𝓮 𝓾𝓭𝓪𝓻𝓬𝓮𝓶, 𝓭𝓪 𝓸𝓫𝓻𝓪𝓷𝓲 𝓲 𝓼𝓪č𝓾𝓿𝓪 š𝓽𝓸 𝓶𝓾 𝓳𝓮 𝓑𝓸𝓰 𝓭𝓪𝓸? 𝓚𝓸𝓵𝓲𝓴𝓸 č𝓸𝓿𝓮𝓴𝓾 𝓽𝓻𝓮𝓫𝓪 𝓼𝓷𝓪𝓰𝓮 𝓭𝓪 𝓲𝓶𝓪 𝓶𝓲𝓻 𝓾𝓼𝓻𝓮𝓭 𝓷𝓮𝓶𝓲𝓻𝓪?"
🌹 Roman je nesvakidašnji, kao da nije pisan za ovo vreme, već za večnost. U njemu se ogleda princip i moralna načela kojih se čovek treba držati. Današnje vreme je površno, izopačeno, duhovna praznina zjapi, čovek ostaje prazna ljuštura. Čitajući roman, osetio sam potpuni mir u srcu. Poželeo sam da postanem bolji, čovečniji i plemenitiji.
Hvala Vam Nataša na izuzetnom književnom delu koje ste nam nesebično darovali, da ostane u amanet budućim pokolenjima, i da svi zajedno postanemo bolji ljudi.
🌹 Roman prati zbivanja jedne porodice sa prostora Kosova i Metohije između dva svetska rata. Bračni par, Vida i Stanko, žive u selu Dren, opština Zubin Potok, ali bez poroda. Zbog toga, Vida odlučuje da uzme stvar u svoje ruke i pronađe ženu koja će podariti potomstvo. Izbor pada na mladu i lepu Milenu, koja Stanku rađa blizance, Petra i Pavla. Tako, Vida podnosi veliku žrtvu zarad dobrobiti opstanka porodice.
"𝓚𝓪𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿 𝓸𝓭 𝓼𝓻𝓬𝓪 𝓸𝓽𝓴𝓲𝓷𝓮, 𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝓭𝓪𝓭𝓷𝓮 𝓸𝓷𝓸𝓶 𝓴𝓸𝓳𝓲 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿𝓲 𝓷𝓮𝓶𝓪, 𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝔃𝓪𝓹𝓪𝓽𝓲 𝓵𝓮č𝓴𝓪 𝓽𝓸 𝔃𝓵𝓪𝓽𝓷𝓸 𝔃𝓻𝓷𝓸…𝓫𝓸𝓵𝓲 𝓵𝓲 š𝓽𝓪? 𝓐 𝓴𝓪𝓭 𝓭𝓪𝓳𝓮š-𝓶𝓷𝓸ž𝓲 𝓵𝓲 𝓼𝓮?
🌹 Moram da priznam da sam tek skoro saznao za ovaj nesvakidašnji običaj. Prva žena se nesebično žrtvuje, zarad produžetka loze, da se ne ugasi ognjište, dečji glasovi da ispune pustu kuću. Ona i dalje ostaje u kući, i preuzima sav teret na sebe. Njoj ništa nije teško, samo da se sloga i sreća nastane pod njen krov.
"𝓙𝓮𝓻... 𝓴𝓸 𝓹𝓻𝓸𝓶𝓪š𝓲 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿- 𝓹𝓻𝓸𝓶𝓪š𝓲𝓸 𝓳𝓮 ž𝓲𝓿𝓸𝓽, 𝓪 ž𝓲𝓿𝓸𝓽 𝓷𝓮 𝓹𝓻𝓪š𝓽𝓪. 𝓖𝓻𝓮š𝓴𝓪 𝓼𝓿𝓪𝓴𝓲 𝓭𝓪𝓷 𝓸𝓹𝓸𝓶𝓲𝓷𝓳𝓮 𝓲 𝓹𝓻𝓸𝓭𝓾𝓫𝓵𝓳𝓾𝓳𝓮 𝓻𝓮𝔃 𝓷𝓪 𝓼𝓻𝓬𝓮, 𝓷𝓮𝓰𝓭𝓮 𝓲𝓼𝓹𝓸𝓭 𝓵𝓮𝓿𝓸𝓰𝓪 𝓻𝓮𝓫𝓻𝓪, 𝔃𝓪𝓫𝓸𝓵𝓲 𝓲 𝓷𝓮 𝓹𝓾š𝓽𝓪. 𝓢 𝓽𝓲𝓶 č𝓮𝓵𝓳𝓪𝓭𝓮 𝓶𝓸𝓻𝓪 𝓭𝓪 ž𝓲𝓿𝓲, 𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝓷𝓪𝓿𝓲𝓴𝓷𝓮 𝓷𝓪 𝓽𝓾 𝓫𝓸𝓵 𝓲𝓵𝓲 𝓷𝓮, 𝓪 𝓭𝓪 𝓽𝓻𝓹𝓲 𝓶𝓸𝓻𝓪..."
🌹 Glavni motiv romana je bezuslovna ljubav i lična žrtva koju smo spremni da podnesemo zarad višeg cilja. Vida predstavlja stub porodice, noseću gredu koja kuću drži da se ne sruši. Iako živi u patrijarhalnoj sredini, u svojoj kući ona je glava porodice. Njena ljubav prema mužu je bezuslovna, čista. U jednom teškom trenutku i sam Stanko priznaje sebi da je Vida njegova jedina ljubav, i da njemu nema života bez nje.
"𝓢𝓻𝓮ć𝓪 𝓳𝓮 𝓹𝓸𝓿𝓮𝓽𝓪𝓻𝓪𝓬 𝓲 𝓸𝓷𝓪𝓳 𝓫𝓮𝓱𝓪𝓻 𝓷𝓪𝓭 𝓽𝓮𝓴 𝓻𝓪𝓼𝓬𝓮𝓿𝓽𝓪𝓵𝓲𝓶 𝓿𝓸ć𝓮𝓶, 𝓹𝓮𝓼𝓶𝓪 𝓼𝓵𝓪𝓿𝓾𝓳𝓪 𝓲 𝓵𝓮𝓽 𝓸𝓻𝓵𝓪. 𝓢𝓻𝓮ć𝓪, 𝓽𝓸 𝓳𝓮 𝓼𝓪𝓶𝓸 𝓽𝓻𝓮𝓷𝓾𝓽𝓪𝓴 𝓾 𝓴𝓸𝓶𝓮 𝓳𝓮 𝓾𝓶𝓮š 𝓹𝓻𝓮𝓹𝓸𝔃𝓷𝓪𝓽..𝓽𝓻𝓮𝓷.."
🌹 Posebnu čar stvara to što je delo pisano kosovsko-resavskim dijalektom, dopali su mi se arhaični izrazi kojim je autorka dočarala svu lepotu i bogatstvo jednog naroda. Nataša piše lirski melodično, njene rečenice miluju, mudre reči oplemenjuju dušu, a opisi bajkovitog pejzaža, čarobnih predela, manastirskih svetinja, i cvet metohijskog božura, slikani toplim bojama nadahnjuju novu snagu.
"𝓚𝓸𝓵𝓲𝓴𝓸 č𝓸𝓿𝓮𝓴𝓾 𝓽𝓻𝓮𝓫𝓪 𝓼𝓷𝓪𝓰𝓮 𝓭𝓪 𝓷𝓮 𝓹𝓸𝓴𝓵𝓮𝓴𝓷𝓮, 𝓭𝓪 𝓷𝓮 𝓲𝔃𝓰𝓾𝓫𝓲 𝓸𝓷𝓸 č𝓸𝓿𝓮č𝓷𝓸 𝓾 𝓼𝓮𝓫𝓲, 𝓪 𝓭𝓪 𝓾 𝓲𝓼𝓽𝓸 𝓿𝓻𝓮𝓶𝓮 𝓷𝓮 𝓿𝓻𝓪𝓽𝓲 𝓾𝓭𝓪𝓻𝓬𝓮 𝓾𝓭𝓪𝓻𝓬𝓮𝓶, 𝓭𝓪 𝓸𝓫𝓻𝓪𝓷𝓲 𝓲 𝓼𝓪č𝓾𝓿𝓪 š𝓽𝓸 𝓶𝓾 𝓳𝓮 𝓑𝓸𝓰 𝓭𝓪𝓸? 𝓚𝓸𝓵𝓲𝓴𝓸 č𝓸𝓿𝓮𝓴𝓾 𝓽𝓻𝓮𝓫𝓪 𝓼𝓷𝓪𝓰𝓮 𝓭𝓪 𝓲𝓶𝓪 𝓶𝓲𝓻 𝓾𝓼𝓻𝓮𝓭 𝓷𝓮𝓶𝓲𝓻𝓪?"
🌹 Roman je nesvakidašnji, kao da nije pisan za ovo vreme, već za večnost. U njemu se ogleda princip i moralna načela kojih se čovek treba držati. Današnje vreme je površno, izopačeno, duhovna praznina zjapi, čovek ostaje prazna ljuštura. Čitajući roman, osetio sam potpuni mir u srcu. Poželeo sam da postanem bolji, čovečniji i plemenitiji.
Hvala Vam Nataša na izuzetnom književnom delu koje ste nam nesebično darovali, da ostane u amanet budućim pokolenjima, i da svi zajedno postanemo bolji ljudi.
Displaying 1 - 2 of 2 reviews