Ne znam da li za jednu knjigu poput ove se može reći dobra.. teška riječ za događaje koji su u njoj opisani. Ali je dobra. Zbog Mateja, zbog Jasmine, zbog Amre, zbog svake osobe koja je na bilo koji način pokušala da usadi trunku razuma usijanim glavama zavedenih lažnim obećanjima još lažnije države.
Teška je ovo knjiga, boli. Beskrajno boli. Jasmina nekako od svih najviše. Ona koja je trebala biti zjenica oka brata svoga..
Boli svaka kost, polomljena, zapaljena, iskopana, prebijena.
Boli svaki šamar, svako nedjelo koje je jedan insan, jedno živo biće zamislio, a kamoli uradilo dojučerašnjem komšiji.
Одмах да кажем да ово није књига за оне са слабијим желудцем, али са друге стране требали би и они да је прочитају. Зашто? Па разлог је једноставан, да се више не понови! Уосталом сви би требало да читамо књиге овакве тематике, можда сваких пар мјесеци можда би се онда дошло до памети. А ова књига одлично описује и показује какво зло се на овим просторима дешавало. Штета што из историје нисмо доста тога научили, додуше систем у којем се живјело бранио је то али опет историју не смијемо олако схватити. Јесте досадна је она већини али веома поучна. Морам одмах рећи да је књига одлична, и поред своје тежине држи вам пажњу, једноставно не дозвољава да је испустите, везује вас за ликове и оно најбитније тјера да се након сваке ријечи, реченице, странице добро замислите. Милић је у овом дијелу одлично представио судбину како једног града тако и његових грађана и обухватио је доста битних догађаја који су се на том простору одвијали. Такође мислим да је кроз ову књигу одлично приказао како су и прије зла које се надвило над нама сви знали да систем у којем се живјело није могао да опстане. Сигурно је много тога још остало неиспричано, сакривени како у једном дијелу књиге неки па рецимо споредни лик каже: "Открићу ти једну тајну а многе од њих одлазе самном". Да више не дужим, ову књигу треба не само једном него више пута да прочитате. Такође оваквих књига нам треба што више. А зашто нам их треба? Па када ову прочитате биће вам јасније пуно зашто. Током Кубанске кризе када су Хрушчова питали да ли ће избити рат његов одговор је био: " Ја сам један пакао прошао и преживјео више за свога живота не планирам". Читајте Милкића и на крају како и аутор каже у овој књизи: "Је ли вриједило?"
Kosti je teška i potresna knjiga pre svega o tome kako mržnja može da zaslepi čoveka i razori sve što mu je najbliže. Kroz priču o jednoj porodici, roman pokazuje kako rat ne počinje na frontu, već u mislima i srcu. Rat počinje tamo gde prestaje razum, a rađa se bezumlje.
Ovo nije knjiga o veri, već o njenoj zloupotrebi. O tome kako se u njeno ime razdvajaju porodice, kako brat i sestra mogu postati neprijatelji, a prijatelj i komšije stranci i krvnici. Mržnja ovde ne bira strane, ona briše sećanja i ostavlja prazninu!
„Kosti“ ne nude utehu niti laka objašnjenja. One podsećaju da vera, ako izgubi smisao-ljubav postaje opasno oružje u rukama onih koji na tome profitiraju.