U Srbiji je mali broj ljudi upoznat s delom hercegovačkog esejiste i pesnika, a potonjeg filozofa Dimitrija Mitrinovića. Nekadašnji „mladobosanac“ napustio je tokom julske krize 1914. rodno tle i svoj život propagatora jugoslovenskog jedinstva zamenio za život duhovnog vođe u Londonu. Tamo je tridesetih godina grupi sledbenika držao predavanja o ličnom razvoju i o tome kako mogu da daju konstruktivan doprinos društvu u destruktivna vremena. Do današnjeg dana u Londonu postoji organizacija koja širi eho Mitrinovićevog misterioznog života i eklektičnog filozofskog dela. Holandski pisac Gvido van Hengel posetio je tu organizaciju u Londonu i krenuo tragom Dimitrija Mitrinovića po Engleskoj.
Ова књига се бави једним опскурним кругом људи који су се у периоду између два велика рата залуђивали неким инфантилним идејама о имагинарној новој Европи. Нама би најзанимљивије требало да буде што је један од тих пар људи тог утопистичког генга Србин из Херцеговине Димитрије Митриновић.
Поред њега ми пратимо и животни пут једнпг холандског писца и психијатра као и једног списатеља из Немачке. Нико од њих не представља баш светски битно име у својој бранши али захваљујући својим хаслерским способностима успели су да се домунђавају и са веома успешним људима свог времена (Кандински, Фројд, Шо,…).
Укратко у питању је група које је одговор на свеопшту декаденцију Европе покушала да нађе у некој врсти духовне изузетност нафиловану некаквом квазиисточњачком духовношћу. Ово јесте занимљиво зато што у вечикој мери подсећа на clulessness данашњих европских паламудичара.
На жалост у књизи није претерано јасно ко је заправо Митриновић. Ми изузетно ретко можемо да прочитамо шта су његове мисли или дела. Најчешће ми пратимо реакције других људи на очигледно осебујан карактер овог Херцеговца. Нејасно је чиме се он бави као и од чега живи. Међутим и данас постоји Foundation Mitrinovic. По оном мало што можемо да прочитамо у питању су булажњења човека који очигледно продаје оријентално емотивно лудаштво за два динара.
Иако је књига по мало конфузна у њој може врло лепо да се разуме сва духовна беда европског континента која траје већ неколико векова. Такође утешно је знати да хипстерски хасл за два динара постоји доста дуже од доба миленијалаца, у том смислу Димитрије you go gurl, отми им све паре!
Hoewel een fascinerend onderwerp (utopisme en idealen aan het begin van de twintigste eeuw), lijdt het boek wat mij betreft aan iets te weinig afstand tot het gezwollen taalgebruik en de symbolistische vaagheid die bij die tijd hoort. Ook de keuze van de drie protagonisten wordt niet uitgewerkt, waardoor je je afvraagt waarom deze drie en niet andere (wel van Eeden en Verwey, niet Henriette Roland Holst en Gorter en de Fransen komen er ook bekaaid af, terwijl die toch zeker geen verwaarloosbare rol speelden (Verlaine etc). De Nederlandse schrijver Frederik van Eeden,Erich Gutkind en Dimitrije Mitrinović maken onderdeel uit van het wijdvertakte netwerk van intellectuelen in Europa voor de eerste wereldoorlog. Niet uit het boek, maar wel de reden om het te gaan lezen is een mooie samenvatting van J.C. Bloem, die weemoed heeft om: 'de tijd [voor de oorlog] toen geestelijke stromingen een belang hadden, waarvan men zich nu gewoonweg geen voorstelling meer kan maken. Destijds heb ik vaak gespot en mij zelfs geërgerd aan al die dwaze idealisten van toen, de pacifisten, vegetariërs, theosofen en andere wereldverbeteraars, maar wanneer men ziet naar de wereld, die wij in plaats van de hunne hebben gekregen, wordt men vervuld van een oneindige heimwee naar deze dromers’.