Књигу једноставног жанровског одређења Мале прозе Стеван Раичковић (1928-2007), један од највећих српских песника XX века, компоновао је од оних целина из својих прозних књига Интимне мапе, Један могућни живот, Фасцикла 1999/2000, Дневник о поезији, Кинеска прича и других, које поседују изразиту наративну основу. Њима је додато неколико слично интонираних нових текстова, док су неки међу раније написаним прерађени и допуњени другачијим нијансама и детаљима. Циклуси су сада распоређени према новој тематској и развојној линији књиге са наглашеном аутобиографском основом и нотом. Колико о себи, Стеван Раичковић у књизи још више говори о другима.
Srpski pesnik i akademik, gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta“ Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Spisak dela na: http://sr.wikipedia.org/wiki/Stevan_R...
Минималистичка бравура - маестралност у једноставности. Реминисценције, импресионистичке цртице, хватање споне мисли и предметности, односа према природи, људима, појавности, у крокију који дира у жицу. Стална свест о протоку времена/трајности садржине, а истовремено лако и брзо ишчитавање провејавају сетни тон. Дозирана рефлексивност са психолошким. За фанове хаику поезије. Емил Сиоран: "Суштинска вредност неке књиге (...) зависи од (...) начина на који се приступа случајном и безначајном, од начина на који се господари трицама и кучинама."