Песме у прози, условно назване поджанром у књижевности, од сада ће код нас заслужено бити установљене као - жанр. Јер, после "Српских прозаида", прве наше антологије песама у прози које је приредила и богатим, стручним и аналитичким предговором пропратила Бојана Стојановић-Пантовић, више дилема око овога не би требало да буде. Антологију "отварају" песме Васе Живковића и Јована Јовановића Змаја, да би се, преко Лазе Костића, Јована Дучића, Петра Кочића, потом песника поратних времена дошло до новијих, Душка Новаковића, Драгиње Урошевић, Здравка Крстановића, Данице Вукићевић, Драгана Јовановића Данилова, Војислава Карановића, Дубравке Ђурић и најмлађе, Дивне Вуксановић.
Бојана Стојановић Пантовић (30. март 1960, Београд) је српска књижевна историчарка и компаратисткиња, критичарка и песникиња. Бави се преводилачким, приређивачким и уредничким радом.
Пету београдску гимназију завршила је у Београду 1978, а групу за јужнословенске књижевности са теоријом књижевности 1983. године на Филолошком факултету у Београду. Магистрирала је 1985. године, а докторирала 1992. на истом факултету са темом о краткој експресионистичкој прози у словеначкој и јужнословенским књижевностима. Њене научне области интересовања су модерна српска и словеначка књижевност у европском контексту, експресионизам и авангарда, кратке прозне врсте (песма у прози), критика поезије, родне студије. Била је на специјализацији на Филозофском факултету у Љубљани (1984) и DAAD стипендиста на Институту за општу и упоредну науку о књижевности у Минхену (Institut für Allgemeine und Vergleichende Literaturwissenschaft, 1990/1991).
Од 1985. године запослена је најпре у Институту за југословенске књижевности Филозофског факултета у Новом Саду најпре као асистент, а од 1993. и као доцент на Одсеку за српску и компаративну књижевност истог факултета (за ванредног професора изабрана 1999. године). Од 2000. године ради на Одсеку за компаративну књижевност истог факултета, од 2004. у звању редовног професора. Хонорарно је предавала на Одсеку за српску и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Београду од 1995. до 2001. године, била стални сарадник листа Политика за савремену српску поезију (1998 –2008). Од 2007. године повремено пише за амерички часопис World Literature Today (University of Oclahoma). Као професор држала је предавања на универзитетима у Љубљани, Халеу, Берлину, Хамбургу и Вроцлаву. Била је чланица Комисије за научна звања при Министарству за просвету и науку Републике Србије (2010 – 2014), председница Стручног већа хуманистичких наука и уметности Универзитета у Новом Саду (2012 – 2015) и чланица Сената УНС. Такође је радила у Комисији за акредитацију и проверу квалитета високог школства КАПК (2013 – 2015) за Друштвено-хуманистичко поље. Била је и дугогодишња заменица шефа Одсека за компаративну књижевност (2005 – 2012), од 2013. и његова управница.
Њени научни радови, критика и поезија превођени су на енглески, француски, немачки, шпански, словеначки, грчки, македонски и пољски језик. Приредила је двадесетак издања српских и словеначких песника и писаца 20. века и савремене књижевности. Објавила је преко 400 научних радова у свим научним категоријама.