Савремени јерменски песник и преводилац Гагик Давтјан (1947), плодан и награђиван широм Европе, представљен је у овом избору песама у ширем тематском опсегу – од егзистенцијалних и личних до поетских и љубавних мотива. По наслову „Тајна живљењаˮ могла би се одредити заједничка нит овог песника. Мали огледи суптилне лирске мудрости.
"Било, не било, прича се да је у некој земљи живео праведни Јов и да је имао тако чисту душу да никад није мислио зло ни човеку, ни Богу. Чврсто је веровао Јов: Творац има толико велико срце, колико је силно мудар, колико сија Његов лик. Длановима може планине да смрви, као ломни пергамент, може море да претвори у копно под ногама, може сунцу да каже "замри", и оно се неће појавити на хоризонту... Један-два-три! Од камена поста дрво, од дрвета сазда се камен, све може творац својим рукама! Чак и стадо оваца може у ваздух да дигне, тихим уздахом, просто! Зар да се у то сумња? Безазлени Јов поверова да Свевишњи вуче конце неразумног живота. Страшно је – одједном чути роптање. Шта те, блажени, брине, ако Господ може, може све! Опрости ми, дозволи, питао се не знајући одговор: зашто, због чега је тако?! Зар ти није ни на крај памети, како нам такав бол прориче који се никада не може избећи.