Книгата на Томислав Османли „Светилка за Ханука“ претставува нова свеќа додадена во тој исклучителен свеќник. Ова дело трага по еврејскиот живот, со неговите мигови на радост и со миговите на тага, авторот не поканува на откривање на историјата на таа заедница, со надежта како нејзина позадина, онаа надеж која овозможува да се оди напред, надежта која, иако пројавена во последните мигови, секогаш не поттикнува да направиме уште еден чекор, да се надминеме. Авторовата нарација е огнена, неговиот стил запалив. Зборовите бележат слики во кои читателот навлегува и учествува. Томислав Османли восхитувачки ги доловува ситуациите, ликовите. Кога еднаш се отвора, оваа книга повеќе не се напушта. Таа светлива не осветлува, не просветлува и не тера да зрачиме.
Томислав Османли (Битола, 1956) е писател, колумнист, есеист, драматург и теоретичар на медиуми. Диломирал право на Правниот факултет во Скопје, четири децении работи како новинар, уредник во доменот на културата и уметностa, а уште подолго време се занимава со уметничко творештво.
Автор е на дваесет и четири книги: проза, теорија, публицистика, драмски текстови, сценарија. Неговата студија „Филмот и политичкото” (1981) е првата македонска теоретска книга посветена на Седмата уметност, a „Стрип, запис со човечки лик” (1987, 2002) првата македонска теоретска книга посветена на Деветтата уметност. Неговата прва збирка раскази, „Пеперутката на детството“ излезе во 1993 год., во издание на Мисла. Книгата јудео-балкански раскази и новели „Светилка за Ханука“ (2008) стана лауреат на наградата „Прозни мајстори“. Романот „Дваесет и првиот“ беше прогласен за Роман на годината за 2009, а потоа и избран за македонски претставник во книжевниот натпревар за наградата „Балканика“.
Играниот филм „Ангели на отпад” (Angels of the Dumps, 1995) работен според неговото оригинално сценарио, беше прикажуван на меѓународните фестивали во Каиро, Сан Диего, Белград, Пула, Подгорица, Рим; а, посебно, на специјална, дводневна програма на Американскиот филмски институт (AFI) во Националната кино сала на Кенеди центарот во Вашингтон, САД.
Неговата пиеса „Двајца во Еден“ (Тwo in Eden) 1998 беше поставена на сцената на театарот Јоhn W. Gainse во Њупорт, Вирџинија, а потоа селектирана и прикажана на театарскиот Blue Ridge Festival во Ричмонд, Вирџинија, САД.
Со книгата драмски текстови „Ѕвездите над Скопје” (The Stars over Skopje), заедно со 12 други балкански книжевници, беше воведен во Литературниот годишник на „Encyclopaedia Britannica“ за 2001. година.
Прозните текстoви му се објавувани во книги и списанија во странство, на англиски, француски, српски, руски, грчки, хрватски, полски, Ладино (јудео-шпански), Иврит (хебрејски), арапски, рoмaнски, бугарски…
Бил члан на редакциите на списанијата: „Ideje“ (Белград), „Погледи“, „Разгледи“, „Teatarski glasnik“, „Културен живот“, како и на ПЕН списанието „Macedоnian review“. Литературни, како и текстови од теоријата на филмот, стрипот и театарот, објавувал во речиси сите македонски и повеќе поранешни југословенски списанија.
Добитник на бројни награди во сите домени со кои се занимава.
Член е на Друштвото на писателите на Македонија.
Член на македонскиот ПЕН клуб, повеќе пати избиран во неговата Управа.
U martu, dok sam bila u sedmici, na putu od autobuske natrag kući, prošli smo stanicu "Staro Sajmište" i, nakon što je busplus razglas svima objavio stanicu, čula sam dete od ni pet godina kako pita "Tata, a šta je to Staro Sajmište?". I slušala sam, priznajem, bez ikakve ideje kako bih ja objasnila detetu tako nešto, dok je čovek ne mnogo stariji od mene u skoro potpuno praznom tramvaju objašnjavao horore koji su se odvili na našoj zemlji, tu u našem gradu, detetu koje je uporno pitalo "zašto" i "a šta znači" i "a kako" i-
Čitanje ove knjige je iskustvo slično slušanju tog razgovora. Bolno, a omekšano, ušuškano. Puno tragedije ali za stanicu, dve, tri... udaljeno. Nisam ni sama sigurna dal je to kompliment ili zamerka.
Priče su napisane vrlo lepo. Vrlo se jasno vidi inspiracija stvarnim događajima i iskustvima. Želela sam, možda, da me jače dotaknu. Da me udare. Da ih osetim, dubinski. Ali je sve ostalo na korak, možda dva, od dubine.