What do you think?
Rate this book
Atlas pseudomitologije
Srpska istorija se simbolično završila, tačnije — iscrpela, dvanaestog marta dve hilјade treće godine, na dan kada je — posle serije generalnih proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti — ritualno pogublјen Zoran Ðinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da savlada dvestagodišnju inerciju i da — kao što je to mnogo pre njega u Rusiji učinio Petar Veliki — otvori prozor, ne u Evropu, nego u realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe — sumornu koloniju višećelijskih organizama — usmeri ka stvaranju zajednice slobodnih lјudi — nacije. Život u Srbiji je, istina, i posle tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj smisao pronalaze isklјučivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.
Svetislav Basara
Svetislav Basara
103 pages, Paperback
Published January 1, 2018
About the author
Svetislav Basara
67 books144 followersSvetislav Basara (Serbian cyrillic: Светислав Басара) is a Serbian writer and columnist.
He is the author of more than forty literary works, including novels, story collections, and essays. For his novel Fuss about Cyclists (Fama o biciklistima) David Albahari said: "After the appearance of The Fuss about Cyclists, one can safely say, the Serbian prose has never been the same, just like Basara has never been the same author, just like I have never been the same reader again."
Basara received the NIN Prize, a prestigious Serbian literary award for the best novel, twice. In 2006 for 'Uspon i pad Parkinsonove bolesti' (The Rise and the Fall of Parkinson's Disease). and in 2020 for the novel Kontraendorfin (Counter-endorphin).
He was the ambassador of FR Yugoslavia (Serbia and Montenegro) in Cyprus from 2001 to 2005.
He is the author of more than forty literary works, including novels, story collections, and essays. For his novel Fuss about Cyclists (Fama o biciklistima) David Albahari said: "After the appearance of The Fuss about Cyclists, one can safely say, the Serbian prose has never been the same, just like Basara has never been the same author, just like I have never been the same reader again."
Basara received the NIN Prize, a prestigious Serbian literary award for the best novel, twice. In 2006 for 'Uspon i pad Parkinsonove bolesti' (The Rise and the Fall of Parkinson's Disease). and in 2020 for the novel Kontraendorfin (Counter-endorphin).
He was the ambassador of FR Yugoslavia (Serbia and Montenegro) in Cyprus from 2001 to 2005.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 9 of 9 reviews
May 13, 2019
Basara je ponekad toliko okoreo u cinizam da čitati ga nije uopšte lako – ali rekao bih da je uvek vredno pa, uostalom, i važno. Prosto, mora mu se odati izvesno priznanje; retorika mu je ubedljiva, argument eruditan, alkoholizam težak, humor (za mene) sjajan, a ličan pristup tzv. „problemu“ srpske istorije/mita i srpskog naroda uvek za krajnji cilj uzima istinu, ma koliko ona ružna/bolna/glupa bila.
Podeljeno u nekoliko delova, suštinski povezanih eseja, Basara počinje sa odgovorom na kritiku upućenu njegovom romanu, gde pomenuti kritičar prosto ne zna šta je književnost i fikcija i u sve trpa „naše istorijske veličanstvenosti“ – dakle nešto što po sadržini pomalo podseća na Čas anatomije – a zatim prelazi u raskrinkavanje Kosovskog mita, traženje paganstva u hrišćanstvu i kulminira sa surovim atakom (i po mom mišljenju, ako ne baš opravdanim, onda svakako izvrsno argumentovanim) na lik i delo Vuka Karadžića, samo da bi te još malo dotakao sa osvrtom na ’90-te i pucanje u lice budućnosti ’03-e.
Atlas Pseudomitologije je nešto što bih ja uveo u čitanke, u obaveznu lektiru za srednju školu – jer, kako već ide ona maksima za humor: da bi mogao da se šališ na račun drugih, moraš prvo da se šališ na svoj. Takva logika ne sme izostati kada je reč o pristupu istoriji jedne nacije. Samo što, nažalost, ne samo što izostaje, već uglavnom sva logika „u nas Srba“ i prestaje da postoji.
5
Podeljeno u nekoliko delova, suštinski povezanih eseja, Basara počinje sa odgovorom na kritiku upućenu njegovom romanu, gde pomenuti kritičar prosto ne zna šta je književnost i fikcija i u sve trpa „naše istorijske veličanstvenosti“ – dakle nešto što po sadržini pomalo podseća na Čas anatomije – a zatim prelazi u raskrinkavanje Kosovskog mita, traženje paganstva u hrišćanstvu i kulminira sa surovim atakom (i po mom mišljenju, ako ne baš opravdanim, onda svakako izvrsno argumentovanim) na lik i delo Vuka Karadžića, samo da bi te još malo dotakao sa osvrtom na ’90-te i pucanje u lice budućnosti ’03-e.
Atlas Pseudomitologije je nešto što bih ja uveo u čitanke, u obaveznu lektiru za srednju školu – jer, kako već ide ona maksima za humor: da bi mogao da se šališ na račun drugih, moraš prvo da se šališ na svoj. Takva logika ne sme izostati kada je reč o pristupu istoriji jedne nacije. Samo što, nažalost, ne samo što izostaje, već uglavnom sva logika „u nas Srba“ i prestaje da postoji.
5
July 12, 2019
"Ni Dositej - kao ni Vuk - nije shvatao da oslobođenje Srbije od Osmanlija nije bilo oslobođenje Srba, da je tiraniju turskih aga i dahija zamenila tiranija srpskih knezova i gospodara, a da su u tiranijama sva srca po sili nužde pokvarena, a sve naravi razbluđene i na zlo pokrenute. Pojam slobode u onovremenoj Srbije - a bogme i u današnjoj - bio je krajnje uprošćen, poistovećen s odsustvom strane okupacione sile, ali narod je istinski slobodan samo onda kada su slobodni svi njegovi pripadnici."
Read
June 23, 2019Imao sam dve bojazni vezane za Basarinu zbirku eseja „Atlas pseudomitologije“. Zato sam i ovoliko odugovlačio sa čitanjem. Prvo, bojao sam se da to nije opet ista knjiga koju Basara piše još od „Početak bune protiv dahija“. Drugo, strahovao sam da to nije Basara kolumnista lista „Danas“ koji sa svojim igrama rečima i frazama, posle nekog vremena, postaje naporan za čitanje.
Moje bojazni su bile nepotrebne. „Atlas pseudomitologije“ je pisan klasičnim stilom, bez prevelikog lamentiranja nad ubijenim Zoranom Đinđićem (mada sve napisano vodi do tog kobnog 12. marta, ali, makar, posredno i između redova), pisan je jasnim i razumljivim jezikom, uz pojedine genijalne dosetke, o temi koja je onima koji prate rad ekipe okupljene oko „Peščanika“ već poznata pod nazivom zavera elita.
Lep, jasan i pitko napisan uvod u dela Latinke Perović, Dubravke Stojanović, Radomira Konstantinovića… Više o knjizi možete pročitati u ovom tekstu: http://www.bookvar.rs/atlas-pseudomit...
Moje bojazni su bile nepotrebne. „Atlas pseudomitologije“ je pisan klasičnim stilom, bez prevelikog lamentiranja nad ubijenim Zoranom Đinđićem (mada sve napisano vodi do tog kobnog 12. marta, ali, makar, posredno i između redova), pisan je jasnim i razumljivim jezikom, uz pojedine genijalne dosetke, o temi koja je onima koji prate rad ekipe okupljene oko „Peščanika“ već poznata pod nazivom zavera elita.
Lep, jasan i pitko napisan uvod u dela Latinke Perović, Dubravke Stojanović, Radomira Konstantinovića… Više o knjizi možete pročitati u ovom tekstu: http://www.bookvar.rs/atlas-pseudomit...
Read
March 4, 2019Skripta iz basarologije. Za obnavljanje i primenu naučenog videti Basarinu kolumnu u “Danasu”.
Ostaviću vam ovde podnaslove poglavlja čisto da znate šta vas čeka u knjizi:
- Istorik na steroidima (obračun sa Radošem Ljušićem)
- Istorija na hemoroidima (Basarino viđenje srpske istoriografije)
- Etničko čišćenje i srpski stub srama
- Sindrom Pavla Isakoviča (izlet u srpsko zavetno mesto, tzv. Marićevića jarugu)
- Totalno pomračenje sunca ili Crnobog protiv Svetovida (reminiscencija na 11. avgust 1999. godine, dan pomračenja “uma” u Srbiji)
- Sindrom Nikolaja Vasiljevića
- Nesavršenstva najsavršenije azbuke na svetu (poigravanja na temu Vukove reforme u cilju detekcije uzroka zakočenog refleksa modernizacije u Srba)
- Nesveto svetosavlje
- Francuska revolucija ološa
Ostaviću vam ovde podnaslove poglavlja čisto da znate šta vas čeka u knjizi:
- Istorik na steroidima (obračun sa Radošem Ljušićem)
- Istorija na hemoroidima (Basarino viđenje srpske istoriografije)
- Etničko čišćenje i srpski stub srama
- Sindrom Pavla Isakoviča (izlet u srpsko zavetno mesto, tzv. Marićevića jarugu)
- Totalno pomračenje sunca ili Crnobog protiv Svetovida (reminiscencija na 11. avgust 1999. godine, dan pomračenja “uma” u Srbiji)
- Sindrom Nikolaja Vasiljevića
- Nesavršenstva najsavršenije azbuke na svetu (poigravanja na temu Vukove reforme u cilju detekcije uzroka zakočenog refleksa modernizacije u Srba)
- Nesveto svetosavlje
- Francuska revolucija ološa
January 29, 2020
Počevši odgovorom Radošu Ljušiću, završivši komentarom o Amfilohiju Radoviću, Basara je na cele 103 strane dekomponovao sve srpske mitove na sastavne delove. Kosovski boj, Svetosavlje, Vukove reforme jezika, NATO bombardovanje, doprinos srpskih umnih glava nacionalnoj katastrofi - za Basaru nijedna tema nije nedodirljiva. Ali, kako većinska Srbija živi u tim mitovima (i od tih mitova), neće se ovo Svetislavljevo delo svideti ogoromnoj većini Srbalja. Svideće se samo onima koje pravoverni Srbi u poslednje vreme nazivaju "autošovinistima", to jest onima koji bi da Srbi budu poput svih drugih naroda, onima koji nisu zagovornici "nebeske Srbije". Takvima će se svideti i Basarine duhovitosti kojima obiluje ovaj tekst. Meni se, kao što se vidi po oceni, sviđa.
February 25, 2021
Sjajna knjiga. Svi odgovori na Srpsku svakodnevnicu na jednom mestu. Pitanje je samo kako ljude naterati da je procitaju i da se suoce sa svojim zabludama 🤔
September 5, 2019
Pošto nas Basara u ovoj knjizi, a povodom već zaboravljene nazovi afere – beslovesnog napada Radoša Ljušića koji ne shvata ili ne prihvata razliku između fikcije i stvarnosti – podseća kako je fikcionalni tekst polje slobode koja je možda najbliža onoj limesoidnoj, nedostižnoj, apsolutnoj, onda ću i ja iskoristiti ovo što pišem ovde (smatrajmo to fikcijom, ili bar književnom praksom) da pokrenem temu koja nije u užem smislu tema Basarinog Atlasa, ali u širem jeste i mora biti tema svake knjige koja ima ambiciju da bude polemička u Dobrici Ćosiću tuđemu veku.
Konačno, u pitanju je tekst, uloga teksta, njegova moć, uticaj, njegov značaj i budućnost. Budućnost – kako to gordo zvuči.
Ako niste bili u prilici da sretnete omladinu – kad to kažem mislim na one između 22 i 35 godina starosti koji se po radnom zadatku moraju oblačiti i ponašati daleko infantilnije nego što se zaista osećaju – koja radi na kreiranju i održavanju društvenih mreža (SM mhmmhhm), ja ću vam sada prepričati šta oni uvek kažu kada preporučuju „sadržaje“ svojim klijentima. Oni kažu „Video je majka svih sadržaja.“ Dakle, statična slika – ništa. Tekst – nikako! Ako želimo da saopštimo nešto duže od tvita, onda je bolje da uključimo kameru i da snimimo sebe kako to izgovaramo ispred background-a koji s našom temom veze nema.
Koja je onda funkcija teksta u novonastalom svetu?
Ne pada mi na pamet da odgovorim na to pitanje. Ali mogu da pokušam da dam subjektivnu sliku stvari. Za mene, sve više, tekst je uteha. Ne u terapijskom smislu, mada čitanje knjiga može da ima svoju ulogu i u terapijama određenih poremećaja, između ostalog jer predstavlja vežbu iz protežnosti, temporalnosti i smisla: čitanje je proces koji zahteva vreme da se u čitaočevoj glavi od gomile crnih šara na beloj pozadini sklopi jedna slika književnog sveta koja će biti u korelaciji sa već postojećom slikom stvarnog sveta, pa će se onda slika književnog sveta menjati, poigravati se sa očekivanjima, jer ono što očekujemo od onoga što olako nazivamo stvarnim svetom ne treba da očekujemo i od književnog sveta, a opet, ne treba ni da ne očekujemo. Nikad se sa književnim svetom ne zna. Unekoliko je to kao igra šaha između književnog i stvarnog sveta, samo se ne igra da bi se pobedilo, već zbog lepote plesa figura, zbog iznenađenja koja nam priređuju, zbog… odoh predaleko. Dobar tekst je uteha, kao svojevrsna vera koja stoji po strani. Tu je za nas. Kad je ne želimo, ona ćuti i postoji. Tekst će biti tu kad sve propadne (osim našeg fizikusa), na polici. Neće nam pomoći da rešimo probleme. Neće smeniti vladu. Ali će razumeti i pomoći će nam da razumemo.
No, prekinimo s meandriranjem. Kakve sve to ima veze sa Atlasom psudomitologije?
Ima u polemikama, pogotovo u ovim našijenskima u kojima se piše u ekstatičnom besu, brzo, brže, najbrže, dok ne prođe nalet testosterona, u kojima je glavni cilj da se neko „oplajpiči“, pa da se nakon pojave tog teksta ima pokriti ušima i boraviti u blatu provincije do kraja svih svojih života, hoću reći, ima u polemikama nečeg mačističkog. S druge strane, ne odgovoriti na invektive koje su toliko besmislene i zlonamerne značilo bi ostaviti vremenu da samo sudi. A kad sudi samo vreme, a ne ljudi u njemu, onda dobro ostane zaboravljeno, a zlo postane dobro i sl.
Basara počinje ovu polemičku knjigu u svom urnebesnom tonu, a čitalac, iako veruje da je sve već demistifikovao, ne može a da ne padne u smehotres pred blasfemičnim detronizacijama. Zatim se prelazi na Basarinu omiljenu temu – preispitivanje tzv. srpske istorije, jer shvatimo već jednom, ništa od onoga što su nas učili nije tačno. Shvatimo, kažem još jednom, ako je istina da nema devet planeta i da procvetali suncokreti ne prate sunce, kako onda možemo da verujemo svim mitovima o kosovskom boju, srpskom srednjovekovlju i Vukovoj reformi kojoj je posvećen dobar deo knjige.
Da li svo zlo ovog društva leži u vukovskom narodnjaštvu kako Basara tvrdi ostaviću vremenu da sudi (vremenu, buahaha), ali reći ću da je Atlas pseudomitologije dobar podsetnik da Bodrijaru još nije istekao rok trajanja, iako odavno više nije moderan, te da je tekst polje slobode što mnogi postpostmoderni pisci i spisateljice lako zaboravljaju.
Konačno, u pitanju je tekst, uloga teksta, njegova moć, uticaj, njegov značaj i budućnost. Budućnost – kako to gordo zvuči.
Ako niste bili u prilici da sretnete omladinu – kad to kažem mislim na one između 22 i 35 godina starosti koji se po radnom zadatku moraju oblačiti i ponašati daleko infantilnije nego što se zaista osećaju – koja radi na kreiranju i održavanju društvenih mreža (SM mhmmhhm), ja ću vam sada prepričati šta oni uvek kažu kada preporučuju „sadržaje“ svojim klijentima. Oni kažu „Video je majka svih sadržaja.“ Dakle, statična slika – ništa. Tekst – nikako! Ako želimo da saopštimo nešto duže od tvita, onda je bolje da uključimo kameru i da snimimo sebe kako to izgovaramo ispred background-a koji s našom temom veze nema.
Koja je onda funkcija teksta u novonastalom svetu?
Ne pada mi na pamet da odgovorim na to pitanje. Ali mogu da pokušam da dam subjektivnu sliku stvari. Za mene, sve više, tekst je uteha. Ne u terapijskom smislu, mada čitanje knjiga može da ima svoju ulogu i u terapijama određenih poremećaja, između ostalog jer predstavlja vežbu iz protežnosti, temporalnosti i smisla: čitanje je proces koji zahteva vreme da se u čitaočevoj glavi od gomile crnih šara na beloj pozadini sklopi jedna slika književnog sveta koja će biti u korelaciji sa već postojećom slikom stvarnog sveta, pa će se onda slika književnog sveta menjati, poigravati se sa očekivanjima, jer ono što očekujemo od onoga što olako nazivamo stvarnim svetom ne treba da očekujemo i od književnog sveta, a opet, ne treba ni da ne očekujemo. Nikad se sa književnim svetom ne zna. Unekoliko je to kao igra šaha između književnog i stvarnog sveta, samo se ne igra da bi se pobedilo, već zbog lepote plesa figura, zbog iznenađenja koja nam priređuju, zbog… odoh predaleko. Dobar tekst je uteha, kao svojevrsna vera koja stoji po strani. Tu je za nas. Kad je ne želimo, ona ćuti i postoji. Tekst će biti tu kad sve propadne (osim našeg fizikusa), na polici. Neće nam pomoći da rešimo probleme. Neće smeniti vladu. Ali će razumeti i pomoći će nam da razumemo.
No, prekinimo s meandriranjem. Kakve sve to ima veze sa Atlasom psudomitologije?
Ima u polemikama, pogotovo u ovim našijenskima u kojima se piše u ekstatičnom besu, brzo, brže, najbrže, dok ne prođe nalet testosterona, u kojima je glavni cilj da se neko „oplajpiči“, pa da se nakon pojave tog teksta ima pokriti ušima i boraviti u blatu provincije do kraja svih svojih života, hoću reći, ima u polemikama nečeg mačističkog. S druge strane, ne odgovoriti na invektive koje su toliko besmislene i zlonamerne značilo bi ostaviti vremenu da samo sudi. A kad sudi samo vreme, a ne ljudi u njemu, onda dobro ostane zaboravljeno, a zlo postane dobro i sl.
Basara počinje ovu polemičku knjigu u svom urnebesnom tonu, a čitalac, iako veruje da je sve već demistifikovao, ne može a da ne padne u smehotres pred blasfemičnim detronizacijama. Zatim se prelazi na Basarinu omiljenu temu – preispitivanje tzv. srpske istorije, jer shvatimo već jednom, ništa od onoga što su nas učili nije tačno. Shvatimo, kažem još jednom, ako je istina da nema devet planeta i da procvetali suncokreti ne prate sunce, kako onda možemo da verujemo svim mitovima o kosovskom boju, srpskom srednjovekovlju i Vukovoj reformi kojoj je posvećen dobar deo knjige.
Da li svo zlo ovog društva leži u vukovskom narodnjaštvu kako Basara tvrdi ostaviću vremenu da sudi (vremenu, buahaha), ali reći ću da je Atlas pseudomitologije dobar podsetnik da Bodrijaru još nije istekao rok trajanja, iako odavno više nije moderan, te da je tekst polje slobode što mnogi postpostmoderni pisci i spisateljice lako zaboravljaju.
June 17, 2026
У центар, тачно међ' рогове!
П.С.
Ваљало би иновирати наредно издање са понеким редом о последњих 14 година под блефером коме је једини "успех" у претходном животу било враћање ноћног купање у Пинки.
И понека реч о актуелном тренутку у коме смо поново на корак од понављања истих грешака са Меморандумом о Косову и сличним "МилоЛомпаријама".
П.С.
Ваљало би иновирати наредно издање са понеким редом о последњих 14 година под блефером коме је једини "успех" у претходном животу било враћање ноћног купање у Пинки.
И понека реч о актуелном тренутку у коме смо поново на корак од понављања истих грешака са Меморандумом о Косову и сличним "МилоЛомпаријама".
May 4, 2021
Kritički uvod u "nacionalnu istoriografiju". Cinično, drsko, genijalno. Ukoliko imate kapaciteta da razumete ozbiljnost i duboku trulež "nacionalne" situacije - često ćete se smejati naglas.
Displaying 1 - 9 of 9 reviews