Kvadratni koren iz života

by Muharem Bazdulj

Bilans jednog davnog putovanja i jedne nestale zemlje nakon što hiljade kilometara prohuje i godine se slegnu.

182 pages, Paperback

First published January 1, 2018

About the author

Muharem Bazdulj is a prominent Bosnian writer, journalist, and translator known for his novels, short stories, and essays exploring Balkan identity, history, and post-Yugoslav life. He studied English Literature at Sarajevo University. He is currently based in Belgrade, Serbia.

Bazdulj is celebrated for his versatile style, blending fiction with journalistic insights.

Reviews

[Nikola Jankovic · Rating 4 out of 5]

Paralelne priče o dva putovanja 53-godišnjeg Beograđanina u Tuzlu - prvo se desilo 1994. godine, za vreme rata, a drugo se dešava 20 godina kasnije. Priča je ispričana iz prvog lica, brzo se čita i osvrće se na ljubav, roditeljstvo, novinarstvo, ali nije najbitnija u romanu. Više služi kao pozadina.

Kao prvo, pozadina na koju stavlja osećanja glavnog lika, njegove emocije vezane za "krizu srednjih godina", ali najviše na ono što smo svi kolektivno preživeli u ovom vremenu. Možda sam drugačiji od većine, ali s obzirom da sam raspad Jugoslavije dočekao kao tinejdžer, čini mi se da devedesete nisu imale toliko razoran uticaj na nas. Teže je bilo onima malo starijima. Ti događaji su im isekli živote na dva dela, ponekad je bilo teško povezati živote pre i posle, promenili su se na više nivoa - promena države, ekonomskog sistema, velike krize, velika očekivanja i kako to sa velikim očekivanjima često biva - i razočarenja nakon toga. Zzbog toga mi je interesantno razmišljanje Sergeja Babića, koji je u to vreme bio na početku tridesetih, uveliko je do tada počeo graditi svoj život.

Ali, ono drugo što Bazdulj postavlja na tu pozadinsku priču, je ustvari ono gde zbog svoje načitanosti blista. To su razmišljanja, ideje i citati koje podvaljuje naratoru. To mogu biti njegove vlastite zanimljive dosetke, ali često je to pamet nekoga drugoga. Ne mogu da se setim romana sa tolikim brojem citata. Kvadratni koren je roman gomile ideja, i meni je to potpuno odgovaralo. Eno ga sad, stoji tamo na polici, sa poplavelim stranicama od podvlačenja.

[Nataša]

Drago mi je što, uprkos svojim predrasudama u vezi sa savremenom literaturom, ipak povremeno sebi dozvolim izlet u ove vode. Drago mi je što sam pročitala nešto od gospodina Bazdulja - prisustvovala sam jednoj njegovoj književnoj večeri i učinio mi se kao skroz kul tip. Drago mi je što želim i dalje da ga čitam.

Zvezdičanje i ovaj put izostaje - moja nedovoljna opšta informisanost i nepoznavanje ne tako davne nam istorije učiniše da, nažalost, ne propratim adekvatno svaku stranicu.. Što, ipak, nije umanjilo zadovoljstvo čitanja. I to mi je drago :)

[Amorfna · Rating 4 out of 5]

Eksplozija ideja.

Nisam nešto inspirisana za pisanje u poslednje vreme ali tu su
Nikola
Nataša
Dragan

Koji srećom nisu bili beskorisni mrgudi kao ja trenutno :D

Ono što ja mogu da dodam jeste da sam uživala u knjizi i da ću svakako uzeti još nešto od autora.

[Draganf · Rating 4 out of 5]

Posljednja Bazduljeva knjiga, Lagunino izdanje.

Daleko od toga da mi se nije svidjela, ali mislim da Bazdulj može više. Zapravo, imam osjećaj kao da mu je pisanje knjige bilo na petom mjestu po važnosti, kao da je odlučio da napiše knjigu po narudžbi ili knjigu kojom bi podsjetio čitalačku javnost da je on i pisac, a ne samo javna ličnost.

Lijepo iskustvo, čitljiva knjiga, slikovita, duhovita, drži pažnju, ali kao da joj nešto nedostaje. Ili samo imam malo veća očekivanja nego što bi trebalo.

[Srđan Strajnić · Rating 3 out of 5]

Možete pročitati a možete i propustiti. Knjiga koja ne budi strasti, bar ih kod mene nije probudila. Lako se čita, ali će se lako i zaboraviti. Politička agenda, ako je uopše ima, nije mi najjasnija. Mršava trojka!

[Damir Bećirbašić · Rating 3 out of 5]

Huh, ne znam kako da ocenim. Uvek mi je zanimljiv Bazdulj zbog zajedničke i (neupitno) iskrene ljubavi prema Džoniju Štuliću, al' nekako ne znam šta da kažem o ovoj knjizi. Mlako, odveć ispričano, kao da sam već čitao istu knjigu.

Delim neke stavove, neki mi nisu bliski. Sjajno je što je čovek zaista načitan i prati neku kulturu koju ja nazivam (jedna reč) *ja sam poseban i cool i sve znam od opšteg obrazovanja*, poput ljudi kao što su Sergej Trifunović i Milorad Milinković (najprepoznatljiviji kao tragač iz kviza). Sa prvim deli (izuzev Azre) stav da je on uvek u pravu i da je kul i da želi da miri ljude, a sa drugim želju da zna što više stvari (više od ostalih) iz kulture koja je prepoznata kao cool u našoj državi. Nekako mi je to u jednu ruku super, a sa druge strane izuzetno odbojno, jer i dalje ne mogu da shvatim da li je to foliranje ili je zaista nešto sjajno.

U svakom slučaju, ne sporim izuzetnu načitanost, i sjajan talenat da skače sa teme na temu, ali mi se ne sviđa što previše želi da ispriča sve svoje stavove i tome podređuje tok priče. Time mi se čini kao čovek koji ima želju da nametne svoj stav kao ispravan, ali na način da ti kao čitalac/slušalac misliš da si to sam smislio, a da kasnije u njemu pronađeš sagovornika i osobu sa kojom deliš stavove, i da počneš da se ugledaš na njega i kažeš mu: "Eh da je više ovakvih kao mi".

Cenim potrebu da spaja ljude, na nacionalnoj osnovi, ali mi se ne sviđa to što neće nikome da se zamera, bar ne 100%. Ipak mi je drago što nedvosmisleno osuđuje najočiglednije stvari, koje nisu svima očigledne.

Slatkorečiv je definitivno, dobar stil pisanja, drži pažnju, tera na razmišljanje, volim da čitam njegove knjige, ali ne volim da verujem u sve. Kako se kaže - Dela, a ne reči.

To je bilo više o Bazdulju, ali i knjiga je o njegovim razmišljanjima kroz likove, samo su promenjena imena. Volim što je iskren i piše šta zaista misli, ali mi se ne sviđa njegov način razmišljanja, i voleo bih da vidim promenu u njemu, da uradi nešto veliko i zatvori prolaz za trule moraliste, poput mene :)

[Љубомир Фатић · Rating 4 out of 5]

Занимљива књига која враћа наду у домаће писце!

[Nataša · Rating 2 out of 5]

Završila san knjigu iz jednog razloga: često putujem u Bosnu (ili RS, kako hoćete) i svaki put (bilo preko Hrvatske ili direktno) mi se misli motaju oko /bivše/ Jugoslavije. (good point) Druga smo generacija, pa su to drugačije misli sa različitim stepenom sentimentalnosti, ali se tema sama nameće. Samo, tuđe me baš i ne zanimaju. Naročito kada je veliki broj njih nabacan na gomilu: evo da ti ja kažem sve, čak i ako nema veze sa tom temom, čisto da vidiš koliko toga ja znam. Ili to zna neko koga znam, a on zna još nekoga koji zna još nešto. I tako unedogled. 🎶
Znate ono kad u vam u 10 sekundi prođe milion stvari kroz misli i onda izgovorite nešto na šta vas je poslednja misao asocirala i onda krenete da objašnjavate kako ste do toga došli? Naravno, to se radi samo sa najbližima, izabranima, jer većina nije zainteresovana za tuđa trabunjanja. Ova knjiga je niz asocijacija i njihovih pojašnjenja, a ja kao deo većine nisam zainteresovana za ta trabunjanja.
Vremenski tokovi su nelogično i bespotrebno ispresecani. Nije ih teško ispratiti, nego su nerealni i neuverljivi.

[Jelena Hiblović · Rating 3 out of 5]

*** Od cele te sage samo sam jednu stvar siguran da je necu zabraviti do smrtnog casa, to kad se budim go pored gole Monike, a alkohol je u medjuvremenu izvetrio iz krvi.
***Uvek sam voleo Dalmatinsku ulicu. U detinjstvu sam veoma voleo Botanicku bastu, volim da popijem kafu u basti Idiiotta , prosao sam tom ulicom na hiljade puta, ali nikad mi do te veceri nije palo na pamet da Dalmatinska poveyuje Ulicu Dzordza Vasingtona i Ruzveltovu...

[Slavica · Rating 3 out of 5]

Biće da sam imala prevelika očekivanja s obzirom da pisca baš cijenim iz javnih nastupa i kolumni. Na mjestima čak i nevješto pisano, škripe rečenice. Kulturne reference mi nekako show-offy, i nesimpatičan, fluidan glavni junak