What do you think?
Rate this book
INTRODUCTION TO CONTROL SYSTEMS, AN (2ND EDITION)
This significantly revised edition presents a broad introduction to Control Systems and balances new, modern methods with the more classical. It is an excellent text for use as a first course in Control Systems by undergraduate students in all branches of engineering and applied mathematics. The book A comprehensive coverage of automatic control, integrating digital and computer control techniques and their implementations, the practical issues and problems in Control System design; the three-term PID controller, the most widely used controller in industry today; numerous in-chapter worked examples and end-of-chapter exercises. This second edition also includes an introductory guide to some more recent developments, namely fuzzy logic control and neural networks.
376 pages, Paperback
First published January 31, 1996
1 person want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
December 12, 2017
Нисам наравно планирао да постанем експерт за контролне системе (и у том не-плану сам потпуно успио!), но сам почео да читам ову књигу јер сам мислио да ће ми требати за нешто. Онда се наравно испоставило да је то била потпуно погрешна процјена с моје стране, но мој опсесивно-компулсивни поремећај није ми дозволио да оставим књигу док је не прочитам до краја, макар се и не трудио да у њој разумијем све (или било шта).
Све у свему, ово је једна врло врло врло добра књижица коју бих препоручио као почетни корак свима које интересује ова инжењерска област. Наћи ћете лијепо објашњене све usual suspecte као што су функција преноса, геометријско мјесто коријена, Бодеов дијаграм, ПИД контролери и сва друга чудеса која су вам неопходна да добијете солидну оцјену на поменутом испиту. Аутор показује врло лијепу одлику људи који знају о чему говоре, а то је да не покушава да тупи у бесконачност, већ лијепо објасни концепт о којем говори, а поред тога га илуструје и илустративним урађеним примјерима који све то илуструју са рачунске стране. Поред тога, на крају сваког поглавља налази се буквално обиље задатака из те области, тако да ово може да прође и као врло солидна збирка задатака, ако можете да сварите немање резултата задатака.
Е сад, да мало цјепидлачим јер какав би то ривју књиге био ако бих о њој имао само лијепе ријечи? Па то је вријеме начисто изгубљено. У сваком случају, моја главна (и вјероватно једина) примједба је педагошка и прилично субјективне природе, наиме пошто ја нисам инжењер могуће је да сам само глуп и да не знам неке ствари које инжењери иначе знају, те стога имам ову примједбу. Наиме, у контролним системима све се врти око некаквих функција преноса, које се иначе добијају Лапласовим трансформацијама одређених линеарних диференцијалних једначина вишег реда са константним коефицијентима (што је, успут, једна од мојих омиљених области за гњављење студената Машинства у математици 2). Прво, аутор је одмах претпоставио да његов читалац зна све о Лапласовој трансформацији, те је чак није ни дефинисао, чак ни у Апендиксу (!!!), него је само навео табелу основних трансформација. Ја иначе не подносим апендиксе и не разумијем ког ће они клинца у било којој књизи. Ако се већ позиваш на нешто, онда то лијепо објасни прије него што га искористиш, ако уопште планираш да га објашњаваш. Шта имаш да га мећеш у апендикс, па да ја морам да листам до краја књиге и тражим објашњење за нешто што ми треба на самом почетку? Још да читам књигу на Киндлу или тако нечему, то би била права катастрофа. Но добро, информације о Лапласовој трансформацији могу да се нађу свугдје, нпр. у одличној књизи The Laplace Transform: Theory and Applications. Та књига је, додуше, написана послије ове, тако да аутор није могао да зна за њу осим ако је користио времеплов, но сигурно је и у његово вријеме било књига о Лапласовој трансформацији, јер како би он уопште знао за Лапласову трансформацију? Немогуће да је блефирао комплетну књигу. У сваком случају, иако овако лапрдам и закерам ко какво женско, пошто ја знам шта је Лапласова трансформација, ово аутору уопште нисам узео за зло. Међутим, друга ствар је мало битнија. Споменуо сам те функције преноса. Значи кад Лаплас атакује својом трансформацијом некакву диференцијалну једначину (јесте ли запамтили коју тачно?) настаје некакав разломак који у бројнику и називнику има некакве полиноме по комплексној промјенљивој s. Тај разломак је врло битан, јер он уфати улазни сигнал и преведе га у, је ли, излазни сигнал, који представља понашање система за дати улаз. На примјер, ако имате систем у виду телевизора и шутнете га ногом, то је улаз, а његово одлијетање с полице и падање на под је излаз. Слично важи и за мање занимљиве радње као што је нормално функционисање неког апарата. Оно што још нисам видио ни у једној књизи, па ни у овој (или сам видио па ми је промакло јер сам био гладан и деконцентрисан) је да се неко мало детаљније позабави конкретним дејством коефицијената тих полинома у бројнику и називнику на конкретно понашање система. Наравно, аутор се бави врло детаљно тим коефицијентима (и наравно степеном полинома), али саме функције преноса се углавном посматрају као неки прилично апстрактни ентитети врло ријетко повезани са конкретним справама. Ја бих на примјер волио да видим нешто типа "за функцију преноса s/(s(s+1)) овај електрични млин за кафу ће да функционише нормално, а ако у називнику умјесто s+1 узмемо s+50, онда ће да експлодира из тог-и-тог разлога".
И то је ваљда то што сам хтио да кажем, откуд знам. Књига је писана још 1989 (са другим издањем из деведесет шесте), тако да аутор о неким данас потпуно нормалним стварима (као што је присуство компјутера у СВЕМУ) пише као да су потпуна новина. Што су тада ваљда и биле.
Све у свему, ово је једна врло врло врло добра књижица коју бих препоручио као почетни корак свима које интересује ова инжењерска област. Наћи ћете лијепо објашњене све usual suspecte као што су функција преноса, геометријско мјесто коријена, Бодеов дијаграм, ПИД контролери и сва друга чудеса која су вам неопходна да добијете солидну оцјену на поменутом испиту. Аутор показује врло лијепу одлику људи који знају о чему говоре, а то је да не покушава да тупи у бесконачност, већ лијепо објасни концепт о којем говори, а поред тога га илуструје и илустративним урађеним примјерима који све то илуструју са рачунске стране. Поред тога, на крају сваког поглавља налази се буквално обиље задатака из те области, тако да ово може да прође и као врло солидна збирка задатака, ако можете да сварите немање резултата задатака.
Е сад, да мало цјепидлачим јер какав би то ривју књиге био ако бих о њој имао само лијепе ријечи? Па то је вријеме начисто изгубљено. У сваком случају, моја главна (и вјероватно једина) примједба је педагошка и прилично субјективне природе, наиме пошто ја нисам инжењер могуће је да сам само глуп и да не знам неке ствари које инжењери иначе знају, те стога имам ову примједбу. Наиме, у контролним системима све се врти око некаквих функција преноса, које се иначе добијају Лапласовим трансформацијама одређених линеарних диференцијалних једначина вишег реда са константним коефицијентима (што је, успут, једна од мојих омиљених области за гњављење студената Машинства у математици 2). Прво, аутор је одмах претпоставио да његов читалац зна све о Лапласовој трансформацији, те је чак није ни дефинисао, чак ни у Апендиксу (!!!), него је само навео табелу основних трансформација. Ја иначе не подносим апендиксе и не разумијем ког ће они клинца у било којој књизи. Ако се већ позиваш на нешто, онда то лијепо објасни прије него што га искористиш, ако уопште планираш да га објашњаваш. Шта имаш да га мећеш у апендикс, па да ја морам да листам до краја књиге и тражим објашњење за нешто што ми треба на самом почетку? Још да читам књигу на Киндлу или тако нечему, то би била права катастрофа. Но добро, информације о Лапласовој трансформацији могу да се нађу свугдје, нпр. у одличној књизи The Laplace Transform: Theory and Applications. Та књига је, додуше, написана послије ове, тако да аутор није могао да зна за њу осим ако је користио времеплов, но сигурно је и у његово вријеме било књига о Лапласовој трансформацији, јер како би он уопште знао за Лапласову трансформацију? Немогуће да је блефирао комплетну књигу. У сваком случају, иако овако лапрдам и закерам ко какво женско, пошто ја знам шта је Лапласова трансформација, ово аутору уопште нисам узео за зло. Међутим, друга ствар је мало битнија. Споменуо сам те функције преноса. Значи кад Лаплас атакује својом трансформацијом некакву диференцијалну једначину (јесте ли запамтили коју тачно?) настаје некакав разломак који у бројнику и називнику има некакве полиноме по комплексној промјенљивој s. Тај разломак је врло битан, јер он уфати улазни сигнал и преведе га у, је ли, излазни сигнал, који представља понашање система за дати улаз. На примјер, ако имате систем у виду телевизора и шутнете га ногом, то је улаз, а његово одлијетање с полице и падање на под је излаз. Слично важи и за мање занимљиве радње као што је нормално функционисање неког апарата. Оно што још нисам видио ни у једној књизи, па ни у овој (или сам видио па ми је промакло јер сам био гладан и деконцентрисан) је да се неко мало детаљније позабави конкретним дејством коефицијената тих полинома у бројнику и називнику на конкретно понашање система. Наравно, аутор се бави врло детаљно тим коефицијентима (и наравно степеном полинома), али саме функције преноса се углавном посматрају као неки прилично апстрактни ентитети врло ријетко повезани са конкретним справама. Ја бих на примјер волио да видим нешто типа "за функцију преноса s/(s(s+1)) овај електрични млин за кафу ће да функционише нормално, а ако у називнику умјесто s+1 узмемо s+50, онда ће да експлодира из тог-и-тог разлога".
И то је ваљда то што сам хтио да кажем, откуд знам. Књига је писана још 1989 (са другим издањем из деведесет шесте), тако да аутор о неким данас потпуно нормалним стварима (као што је присуство компјутера у СВЕМУ) пише као да су потпуна новина. Што су тада ваљда и биле.
Displaying 1 of 1 review