„Ништо веќе по „Мојот непријател Итар Пејо“ на Калина Малеска нема да биде како што беше со нејзините раскази, но и со приказните на Итар Пејо, зашто, кога и да ги слушнеме – ќе знаеме дека еден фиктивен книжевен лик со заборавено име стои како глас и зад неа, но и зад Пејо, како негова заумна мисла, како сенка и како идеја за општа правда и праведност. Како осовременета книжевна вистина за фолклорното наследство. Оваа одлична раскажувачка јас-точка на измислен лик сопoстaвен на Итар Пејо, целосно ги освојува читателските симпатии и на распнатото јаже помеѓу измислениот лик и неговиот „непријател“ - фолклорниот херој, еквилибристички вешто го движи исписот на новата можна книжевна вистина. Или тајна...“ - Оливера Ќорвезироска
Пријатно сум изненаден од расказите на Калина кои се исполнети со тага и смеа, од нив би ги извоил истоимениот расказ Мојот непријател Итар Пејо, Господарот на маалото, Костими за капење, Училницата под скалите, Новиот услов на принцезата , Македонка во Брно. Добриот впечаток можеби го упропастуваат еден-два исполитизирани раскази и лошиот обид за кратка драма како последно четиво од оваа збирка.
An interesting approach to story-telling not usually found in contemporary (post)Yugoslav literature. The author has staid relevant to both her past and present, and well-connected to the reader. She has managed to be creative and imaginative, while still grounded in the firm realities of the post-communist Information Wall.