Касијана: Стослов љубави

by Nikolaj Velimirović

Књижица коју држиш у рукама, читаоче, потиче из пера великама српске богословске књижевности и светог пастира духовног стада Христовог, Владике Николаја, најпре охридског, а затим жичког епископа.
Њена „фабула“ није измишљена: то је колико истинита толико и потресна повест ο духовном преображају несрећне „грбаве Јуле“ у смерну и добру монахињу Касијану. Суштински пак, то је повест ο победи духовне лепоте над духовном ругобом, светлости над тамом, добра над злим, врлине над грехом, живота над смрћу, Бога над сатаном.
To је, заиста, сјајно изложена и премудро објашњена „наука ο хришћанском поимању љубави“, како гласи њен поднаслов. Тешко је проценити где љубав величанственије блиста - у продуховљеном лику подвижнице Касијане или у благодатним речима духовника Калистрата.
Стога овом делу не треба ни предговор ни препорука. Читајући га, брате и сестро у Христу, осетићеш светињу, истину и лепоту наше православне хришћанске вере. Осетићеш шта значе речи Светога Писма Бог је љубав.
Ова књижица биће ти драгоцени духовни дap. И животни путоказ. И позив на подвиг. Као што је писцу ових скромних редака била при првом читању, пре више деценија, и сада, при једном од читања - надам се, не последњем.
Епископ бачки Иринеј (из предговора)

94 pages, Paperback

First published January 1, 1995

About the author

Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički (svetovno Nikola Velimirović; selo Lelić kod Valjeva, Kneževina Srbija, 23. decembar 1880/4. januar 1881 — Libertivil, SAD, 18. mart 1956) bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj.

Njegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom. U međuratnom periodu postao je predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okrenuo se antievropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom Ljotićeve organizacije ZBOR. Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova. Kada su u Drugom svetskom ratu Nemci okupirali Jugoslaviju, Velimirović je stavljen u kućni pritvor i na kraju odveden u logor Dahau, gde je proveo tri meseca pre nego što su ga Nemci oslobodili da bi pomogao u obrazovanju objedinjavanju jugoslovenskih kvislinga protiv nadiruće NOVJ i Crvene armije. Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. otišao je za Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956.