200 Kila: Šta Zna Emigrant Šta je Korporacija

by Bojan Leković

Pratio me je i dalje onaj potmuli osećaj koji mi je zatreperio u stomaku još prvih dana – osećaj nepripadanja.

Baš kad pomislim da nastupa mirnije vreme, taman kad se prilagodim jednoj sredini, u jednom odeljenju, mene korporativna sila izmesti odatle.

Kako živeti?
Kad si prvi put na Zapadu.
Kad si prvi put u korporaciji.
Kad nakon tolikog čekanja na radnu dozvolu prvog dana na poslu dobiješ – otkaz.
Kad ti niko ne govori šta i zašto treba da radiš.
Kad posle deset godina vrhunske karijere dobiješ – otkaz.
Kad si sam.
I kad sve to vreme imaš jedinstvenu priliku – da budeš ono što zaista i jesi.

„Šta misliš, da li bih mogao da napredujem do pozicije menadžera nekog sektora?“
„Ti da si za menadžera“, kaže mi Jap, „ti bi to već postao.“
Nešto slično sam, na ručku, pitao jednu konsultantkinju, koju je bio angažovao KPN.
„Fariba“, „šta ti misliš, je l’ sam ja za preduzetnika?“
„Znaš šta, čim me pitaš – nisi“. I prasne u smeh.

Oko sebe nailazim na ljude koji u suštini ne veruju u mene. Niko od njih nije razmišljao o meni. Pa, i što bi. To je ipak moj posao.

342 pages, Paperback

First published June 7, 2024

Reviews

[Ivana Grujić]

Šta zna emigrant šta je hemijska olovka 🤣🤣😬

[Misa Lukic · Rating 5 out of 5]

Da se ne bi desilo da neko pomisli da je ovo još jedna autobiografska knjiga “obične težine”, neka ponovo pročita naslov, a što je još važnije, neka se raspita ko je autor.

Za one koji još ne znaju, Bojan je jedan od najuspešnijih preduzetnika u našem regionu. Kao osnivač i CEO kompanije KupujemProdajem, izgradio je najveću internet platformu u Srbiji i jednu od 100 najvećih na svetu u oblasti sajtova za oglašavanje. Pre toga je stekao ogromno višegodišnje iskustvo u korporativnom svetu, radeći kao menadžer za inovacije u Kraljevskom holandskom telekomu. Povrh toga, mogao je biti i naučnik, jer se na početku svoje karijere bavio naučnim istraživanjem, najpre u oblasti mikroračunarskih sistema na Univerzitetu u Nišu, gde je diplomirao elektroniku i telekomunikacije, a zatim na renomiranom Tehnološkom univerzitetu u Delftu (Holandija), u oblasti interneta.
Ovo je bio podsetnik da je Bojan svojih “200 kila” već podigao pre nego što je napisao ovu knjigu. Treba imati na umu da je ovo zapravo životno delo koje je autor proživeo i odlučio da ga podeli sa nama, ne da bi se hvalio, već da bi nam otkrio svoju tehniku savladavanja velikih izazova.

Autentičnost i životnost knjige je osigurana već time što je Bojan odlučio da sa publikom podeli svoju ličnu i karijernu priču. S druge strane, humor koji često prelazi u fini sarkazam, što je inače Bojanova karakterna osobina, daje knjizi na zanimljivosti i čitljivosti, bez obzira na mnoge tehničke detalje kojima knjiga obiluje. Zoran Stanojević (RTS) je rekao o ovoj knjizi da je to roman o nastanku i razvoju mobilne telefonije pisan u prvom licu, iz prve ruke, i to od nekoga ko je tu istoriju živeo i aktivno na nju uticao.

Kao neko ko je u svojoj karijeri imao iskustvo i kao preduzetnik i kao korporativac, posebno bih istakao sledeće aspekte knjige:
- Knjiga predstavlja “vodič za preživljavanje u korporativnom svetu” koji pruža praktične uvide i savete kako se nositi sa izazovima u korporativnom okruženju, posebno iz perspektive emigranta.
- Bojan deli svoja lična iskustva i anegdote iz korporativnog sveta, što čitaocima omogućava da se identifikuju sa njegovim situacijama i nauče kako da se nose sa sličnim problemima.
- Kroz narativ o prilagođavanju novoj sredini i korporativnoj kulturi, knjiga pruža praktične savete o tome kako se uspešno integrisati u novo radno okruženje.
- Bojan naglašava važnost emocionalne otpornosti i kako se nositi sa profesionalnim i ličnim turbulencijama, što je ključan aspekt preživljavanja u dinamičnom korporativnom svetu.
- Kroz sarkazam i ironiju, Bojan pruža kritičke uvide u korporativnu kulturu, što može pomoći čitaocima da bolje razumeju i navigiraju kroz složene strukture i očekivanja u korporacijama.

Knjiga “200 kila” nije samo autobiografsko delo, već vodič, inspiracija i lekcija za sve koji se suočavaju sa izazovima korporativnog sveta.

[Petar · Rating 4 out of 5]

Ispod ću, u maniru same knjige, poput (pravog) partibrejker(s)a, da "KupujemProdajem, Oduzimam(i)Dodajem". :)

In medias res: nema šta, Bojan i te kako ume da napiše korisnu, zanimljivu, pitku - "zaraznu" knjigu, kao što je to uradio i sa prvencem ("Medvedi na putu") - i na tome - svaka čast!

Ono što nedostaje obema jeste ozbiljan urednik i lektor. Što se "200 kila" tiče, iako mi je "bliža srcu" od "Medveda", moram da primetim da pored očiglednih stilskih, pravopisnih i interpunkcijskih grešaka, barem u prvom delu, obiluje i ponekom materijalnom greškom (*), kao i pogrešnim i/ili inkoherentnim transkripcijama imena i naziva (**), što pomalo kvari utisak. Konkretno, dajem nekoliko "blic" primera:

1.1 (*) Autor piše: "Brzo sam došao do spiska od devetnaest univerziteta i onda sam ih proučavao, jedan po jedan. Na moje iznenađenje, samo tri su bila tehnološka: Delft, Tvente i Enshede" [p. 41]. Pošto se odlučio za Delft, mora da mu je "promakao" npr. glavni "konkurent": Tehnički univerzitet u Ajndhovenu (TU/e), drugi po "snazi" u Holandiji (a ima ih još barem dva - Amsterdam i Utreht, npr.). TU/e je, inače, naširoko poznat, izmeđuostalog, po vrhunskom matematičaru Edsger(u) Dajkstri (Edsger Dijkstra), "ocu" možda najpoznatijeg optimizacionog algoritma za pronalaženje najkraćeg puta na grafu/mreži (što je itekako imalo veze sa temom Bojanovog doktorata); pored toga što iz njega, kao osnivači, čuveni giganti "Filips" i "DAF" regrutuju kadrove (kasnije se pridružio i npr. "ASML" i mnogi drugi). Da stvar bude još zanimljivija, Bojan je kasnije, svedoči u knjizi, posetio "KPN"-ov kampus u Ajndhovenu koji se nalazi bukvalno "preko puta" gigantskog kampusa ajndhovenskog tehničkog univerziteta, a da to nije ni primetio :)

1.2. (*) Ono što jeste (pogrešno) primetio, najverovatnije nenamerno, ne upotrebivši navodnike, i kao rođeni Nišlija, "kubureći" s "padeži" :), jeste: "...grad koji se nalazi u neposrednoj blizini Haga, prestonici Holandije". [p.61] Striktno uzev, opštepoznato je da je de iure prestonica (sinonim: glavni grad) Holandije - Amsterdam (ujedno i ekonomska "prestonica"); iako je Hag de facto "prestonica", kao najznačajniji administrativni centar sa sedištem Kralja, Vlade i drugih važnih pravosudnih tela - nama najpoznatiji po Međunarodnom krivičnom sudu. Hag je, ujedno i prestonica pokrajine Južna Holandija, po kojoj, nepravilno, zovemo celu zemlju, pa je možda i to unelo zabunu... Što se padeža tiče - trebalo je da stoji: "...u blizini Haga, 'prestonicE' Holandije.".

2. (**) Holandsko slovo "g" se najčešće čita kao naše "h", stoga se treba odlučiti ili za potpunu transkripciju (Gijs -> Hajs/Hejs) ili za "posrbljivanje" (Gijs -> Gajs/Gejs) kao što to radimo s germanizmima (Tischler -> Tišler, a ne "Tišla'" ili Müller -> Miler, a ne "Mjula'"), a što je Bojan uradio kada je Groningen tako i transkribovao: "Imala je intervju u Groningenu" [p. 79]; prema prethodnom pravilu, a koje je zastupljeno u večem delu knjige, trebalo da bi da bude 'Hroninhe(n)', kako se izvorno izgovara, itd...

3. Bespotrebne pozajmljenice (npr. "dipartment" umesto "odeljenje", "ofisu" umesto "kancelariji" [p. 94], "company card" [p. 23] umesto "kompanijska kartica" ili "identifikaciona (kompanijska) kartica" - posebno zbunjujuće s obzirom da se kasnije govori o poslovnim kreditnim karticama za namirivanje troškova putovanja! te, npr: "Šefova kancelarija se nalazila na obodu open ofisa" [p. 23]: "Open space", tj. "kancelarija 'otvorenog' tipa" postoji, a za "Open office" još nisam čuo, osim ako se ne misli na kancelariju koja nije zaključana ili na "Apache"-ov softverski paket. :)

4. "Uskakanje" s neobjašnjenim stranim pojmovima koji se koriste kao legitimne reči u tekstu: "... ja sam napisao prvi 'beli papir'..." [p. 123]. Misli se na dokument, vrstu izveštaja/publikacije "white paper" koji se na srpskom zove "bela knjiga", i sl.


Što se sadržaja tiče, iako većina komentatora ističe biznis stranu knjige ("naučene lekcije" i uvid u korporativni "život"), meni je lično bila najzanimljivija u aspektu koji se tiče holandske (poslovne) "kulture", koju sam i sam imao prilike da osetim na sopstvenoj koži tokom doktorskih studija (kako u akademskom, tako i u biznis/korporativnom okruženju), a čiji se "sudar" sa srpskom može objasniti jedino onom čuvenom Kerolovom: "Zašto su gavran i pisaći sto slični?". Na tom planu je Bojan maestralno prikazao kako stvari stoje u "Zemlji lala", razrešivši mi neke lične dileme, a pritom, razbivši iluzije da je moj utisak, kao i ono što sam proživeo, striktno lična, odnosno, subjektivna stvar; na kraju, potvrdio mi je sumnje da je "krivica" za nerazumevanje koliko do jedne, toliko i do druge strane. Bojanove lekcije biće dragocene svakome ko reši da krene njegovim stopama.

S obzirom na to da sam uvek više naginjao akademskom nego biznis okruženju - mada sam školovanjem baš u toj oblasti, za razliku od Bojana, imao "bogato" predzanje - u startu sam bio svestan šta je korporacija i zašto je, u suštini, treba izbegavati; ma koliko da je i ona sama "kriva" za to što je autor postao, koristeći njene pozitivne strane i benefite koje sa sobom (do)nosi. Nažalost, i (holandska) akademija, u skladu s Bojanovim (lošim) iskustvom, pokazala se podjednako odbojnom - čast divnim izuzecima! - upravo stoga što je poprimila najgore oblike korporacije. Ali, nije li to sad već globalni trend?

Ono što me je, s druge strane, prijatno iznenadilo jeste koliko je holandska država za 15 godina unapredila imigracione i druge birokratske procese, maksimalno ih olakšavši useljeniku, u odnosu na ono što je autor morao da preživi. S druge strane, uprkos progresu, nisu uspeli da eleminišu ljudsku "brljivost", te sam "podelio" sudbinu "žrtve" tokom par veoma stresnih, kafkijanskih birokratskih zavrzlama (izmeđuostalog, dobih "kompliment" da se u istoriji rada dve velike institucije nije dogodilo da zamene identite ni jednom od silnih hiljada Kineza s kojima su se susreli, a baš dvaput uzastopno im se to "strefilo" s dvojicom Srba). :)

Sve u svemu, hvala Bojanu za jedno lepo "druženje" i vraćanje u neka, s "postojanošću sećanja" sve više slatka nego kisela vremena, te kasne dvadesete, prebogate životno važnim, oblikujućim "lekcijama".

Koga (još) više zanima holandska kultura, obavezno preporučujem "bibliju": Colleen Geske - "Stuff Dutch People Like" (ili istoimeni blog).

Za kraj, da ne kažu kako "kritičari" sami ne umeju da pišu, poklanjam (najupornijim) čitaocima ove recenzije jednu pesmu, nastalu u Ajndhovenu, krajem septembra 2017, u mojim prvim "iseljeničkim" danima, a s kojom sam, kako reče Benjamin, "pravovremeno naučio da se maskiram u reči, koje su, u stvari, bile oblaci":


Alice in Nederland

Na putu ka Surčinu,
Alisa je propala kroz zečju rupu.

Sa druge strane,
Van Gog se počeškao po uhu
i upitao je
šta joj je to tako plavo u očima?

Nebo,
odraz duge sa svoda iznad,
ili možda zvezdana, zvezdana noć
sa staze kojom je pošla Doroti
svojim crvenim biciklom?

Ne popivši kafu u Berlinu
sa Tomom Šilingom,
ovde i sada,
sa druge strane ogledala,
sedi na De Bergenu
sa Petrom Panom
i ostalom decom Nedođije
dok smireno srče čaj
sa Ludim Šeširdžijom.

[Marko Ilic · Rating 4 out of 5]

Veoma interesantna knjiga, doduse vise me je odusevila prva knjiga “Medvedi na putu”. Razlog je zato sto je meni licno interesantnije bilo citati kako je nastao KupujemProdajem i koji sve izazovi cekaju predizetnika sa IT proizvodom.

“200 kila” je drugacija knjiga, autobiografija koja prica o radu u korporaciji, izazovima i lekcijama koje je Bojan naucio. Takodje je jako interesantno procitati kako se covek snalazi u sasvim novoj sredini i kulturi sa svim lepim i ruznim stvarima koja nova sredima donosi.

Meni je jako interesantno i poucno bilo poglavlje 17.

Knjigu preporucujem i definitivno cu je ponovo procitati ako budem imao priliku da radim u korporaciji.

[Reader Maja Ivanovic Djuki · Rating 5 out of 5]

“200 kila” je interesantna i inspirativna knjiga koja drži pažnju čitaoca od prve do poslednje stranice. Može poslužiti kao vodič za izgradnju uspešne karijere u korporativnom sektoru i kao snažna motivacija, posebno mladima na početku karijere. Ključna poruka autora — „Tvoj karakter, tvoja je sudbina“ — podseća da, gde god da se nalazimo i čime god da se bavimo, uspeh zavisi pre svega od nas samih. Knjiga je podjednako relevantna i za starije čitaoce jer kroz priču mladog emigranta osvetljava univerzalne životne i radne izazove – od odlaska u Holandiju i rada u KPN-u, do suočavanja s različitim kulturama i učestvovanja u razvoju inovacija.
Autor na koricama ističe važnu lekciju: možeš dobiti otkaz već prvog dana na poslu, čak i ako ništa nisi pogrešio – a možeš i posle deset godina briljantne karijere. Padovi su sastavni deo života, ali upravo oni pružaju priliku za rast. Autor, Bojan Leković, potpuno iskreno deli svoje profesionalne poraze i pokazuje kako je svaki pretvorio u stepenik ka novom uspehu. Izgradio je karijeru jednog od najuspešnijih preduzetnika u regionu osnivanjem platforme KupujemProdajem, iako mu je koleginica jednom rekla da „nije za preduzetnika“. Ironično, ali motivišuće – uprkos sličnim „etiketama“, uspeo je da stvori najveću internet platformu u Srbiji, među top 1600 sajtova na svetu, i to uz komentar iz HR sektora da „ne može biti uspešan menadžer“.
Knjiga nudi i vredan uvid u razvoj mobilne telefonije u Holandiji, gde je autor bio deo timova u kompanijama kao što su KPN i Dutch Telecom. Radio je na inovacijama u oblasti mobilnih usluga u vreme kada je prelazak sa klasične telefonije na mobilnu predstavljao ogroman tehnološki i tržišni pomak. Posebno ističe svoj rad na uvođenju mobilnog interneta, razvoju tarifnih modela i analizi korisničkog ponašanja, kao i testiranju tada pionirskih mobilnih aplikacija i servisa. Ova poglavlja će biti posebno zanimljiva stručnjacima iz tehničkih oblasti, dok će ekonomisti i menadžeri prepoznati vrednost njegovih uvida u birokratiju i tromost velikih korporacija, gde čak i najbolje ideje mogu biti „zaglavljene“ u procedurama i hijerarhiji.
Bojan ne piše samo o tehnološkom razvoju, već i o ličnoj borbi — o pokušajima da se pronađe balans između različitih kultura, poslovnih očekivanja i unutrašnjih vrednosti. Njegov stil je jednostavan, neposredan i lako čitljiv, što čini knjigu pristupačnom širokom krugu čitalaca.
Iskreno je preporučujem mladima na početku karijere, ali i svima koji žele da pročitaju autentičnu priču o ličnom i profesionalnom sazrevanju, upornosti i prepoznavanju sopstvene vrednosti.

[Aleksej Janićijević · Rating 5 out of 5]

Pre nekoliko godina sam čitao Bojanov prvenac, Medvede na putu. Medvedi su konkretan, praktičan priručnik i opis preduzetničkog puta u kontekstu razvoja KupujemProdajem, i na osnovu te knjige sam imao određena očekivanja i od 200 kila.

Kada sam se upustio u čitanje, shvatio sam da ova knjiga ima potpuno različitu svrhu, a mnogo važnije uvide. Dok je u "medvedima" reč o konkretnim preprekama, razvoju poslovanja i učenju kroz biznis, 200 kila je priča o težim izazovima, onima koje teže racionalizujemo, na koje nema crno belih odgovora i koji mnogo više muče mladog čoveka - to su životni izazovi, međuljudski odnosi, pronalazak sebe i stvaranje osnove za karijeru i život.

Bojan je kroz 200 kila dao potpuno transparentan pogled na svoj put, a smatram da je to nešto što najviše fali kada govorimo o poslovnim autoritetima na našim prostorima, ukazao je na svoje nedostatke, nedostatak razumevanja u situacijama koje su ga tada pogađale, a što je najvažnije i na to kako je prepreke prevazilazio, a za one koje su tada bile "nerešive" kako na njih gleda danas, retroaktivno sa mnogo većim iskustvom.

Knjiga je potvrda da veliki uspeh preko noći ne postoji, ali i da je proces sazrevanja jednog čoveka, lično i poslovno pun prekretnica, a da je karakter i volja ključna u odabiru puta. Mnogo je prilika u Bojanovom putu da se neko optuži, da se stvari pripišu nepravdi, ali ta inženjerska crta koju Bojan nosi nije to dozvolila i tim pristupom je uspeo da racionalizuje izazove kojih nije bilo malo.

Za mlade ljude na početku karijere, ali i za vreme u kojem živimo gde se biznis, sazrevanje i prirodni proces koji je neminovan diskontuju, ova knjiga je blago. Posebno je važna Bojanova sposobnost da analizira iz koliko je to moguće neutralnog ugla i negativne, komplikovane karijerne trenutke bez sujete i optužbe - šta više sa razumevanjem za ljude koji su tada "krojili" njegovu sudbinu.

[Novembar Stojanovic · Rating 5 out of 5]

Neposredno pred dugo čekani odmor (na samom kraju ovog neobično tropskog leta), kao rodjendanski poklon od kolege dobijam ovu knjigu uz napomenu da ću “prepoznati” dosta toga i iz naših poslovnih izazova i situacija.
Prvih par stranica knjige su me osvojile neposrednošću kojom Bojan opisuje dogadjaje iz svoje karijere i života u inostranstvu.

Glad za znanjem i želja za dokazivanjem, hijerarhijske i administrativne procedure u korporacijama, mogućnost ili nemogućnost napredovanja, izazovi samopouzdanja i motivacije, uklapanja u multinacionalna i multikulturna okruženja, uz stalno preispitivanje svoje uloge i doprinosa je ono sa čime se na poseban način nosila generacija stasala u vremenu raspada države ali i sistema vrednosti.

Knjiga obuhvata jedan dinamičan period tehnoloških promena i digitalizacije koji se nužno odražava i na tržište rada kao i promenu potrebnih veština i znanja (globalni fenomen koji sigurno ne zaobilazi ni naše prostore), ali ono što mi se posebno svidelo u knjizi jeste poruka da se uvek radi o ljudima i o izborima.

Ljudima koji su kroz posao deo naših života i koji donose ispravne ali i pogrešne odluke, o dobrim i “manje dobrim” rukovodiocima, sa manje ili više talenta i sposobnosti.
Izbori, koje donosimo u različitim situacijama i okolnostima, su uvek izbori nas samih i odgovornost pojedinca, ako je vodilja dobra - i pogrešan izbor je dobar i na kraju će nas odvesti tamo gde treba.

A da li inženjer može biti dobar menadžer i može li od nekog ko je godinama u stranoj korporaciji postati uspešan preduzetnik u svojoj zemlji, da li preduzetnik moze biti dobar pisac - ostaje čitaocu da sam sazna a Bojanu hvala na nesebično podeljenom iskustvu i ličnim emocijama.

[Aleksandra · Rating 4 out of 5]

Iako ne toliko detaljna lična priča koliko sam očekivala, ovo je jedinstveni pogled u život jednog preduzetnika iz Srbije, koji je kao emigrant započeo svoju karijeru u Holandiji.

Sadrži mnogo detalja o tadašnjem stanju tržišta mobilnih telefona i zanimljivo je čitati to sa aspekta današnjih digitalnih rešenja, gde su servisi kao What's App deo svakodnevne upotrebe. A ovde je opisan period kada su se takva rešenja tek razvijala kao potencijalne ideje.

Mada, očekivala sam više detalja, više osećanja i više podeljenih razmišljanja. Valjda to jednom preduzetniku nije prirodno, kao što je nekom piscu prirodno da svoj um ostavi na papiru.
Na primer, neki sastanak je opisan na više paragrafa ili stranica (što po sebi svakako ima određenu vrednost); a momenti nostalgije za prethodnim životom, momenti tuge zbog ratom zahvaćene domovine, ili komentari upućeni Bojanu zbog toga što je imigrant, skraćeni su na svega dve rečenice.

Svakako, kako je govor o višegodišnjoj karijeri u korporaciji, samo prepričavanje takve karijere daje slušaocu/čitaocu mnogo tema za istraživanje. Jedna od njih jeste razlika u kulturama i kako se ona preslikava na poslovni život. Zanimljivost koja mi se istakla jeste da Japanci, u znak poštovanja prema sagovorniku, zastanu na nekoliko sekundi pre nego što mu odgovore.

4⭐

[Milan · Rating 4 out of 5]

Ovo su neka moja zapazanja zapisana kroz knjigu, koje objavljujem kad vec autor pita za to na samom kraju knjige :)
U sustini je ovo dnevnik njegovog rada u KPN, kompletan fokus je na ovom delu karijere, malo o medjuljudskim odnosima, malo o ljudima, mnogo vise o tehnologijama.
Svidja mi se stil i kako pise, knjiga je "page turner", lagano stivo. Mozda sam ocekivao nesto drugacije nakon citanja njegove prve knjige, koju sam mnogo vise podvlacio od ove.
Svidja mi se sto ide u detalje, ne preza da "oplete" po ljudima, kao sto ih i hvali i to sve po imenu. To sto ljude pominje po imenu je i dobro (jer mozes da ih izguglas i vidis kako im je tekla karijera), ali je ponekad tesko za pracenje (ko je bese Marko).
Ne preza da kaze da je pogresio i prizna greske, sto se ne vidja cesto kod poslovnih ljudi!
Lepo uvodi nove termine i ljude. Daje dosta informacija, kao npr. svoju platu, sto takodje nije cesto. Voleo bih da imaju sve godine kroz knjigu kako bi se napravio kompletan timeline.
Sve u svemu - zanimljiva knjiga o zanimljivoj osobi, ali moze i bolje.

[Reader · Rating 5 out of 5]

“200 Kila” by Bojan Lekovic offers an engaging and insightful exploration of personal development throughout his career abroad. It nicely describes that success is reachable, however knowledge, expertise and determination are the key factors on this journey.

Lekovic’s story is compelling, and his determination is inspiring. He dives deep into the struggles of being a foreigner in a big corporation who wants success based on knowledge.

Strong recommendation for this read.

[Marko Smiljanić · Rating 5 out of 5]

Knjiga obiluje životno-poslovnim informacijama do kojih se teško dolazi "tek tako" - pretpostavljam da su istekli svi autorovi NDA-ovi. Može biti jako korisna za svakoga ko ide putem korporativne karijere.

Dovoljno mali chapteri, dovoljno velika slova (za nas sa naočarima), pitak narativ, interesantne informacije. Kao paket, odličan prilog teoriji da "ništa nije slučajno" i da se "do uspeha preko noći stiže posle oko 10-15 godina".

[Natasa Mrdic · Rating 5 out of 5]

Iz srca napisana sa vrlo značajnim uvidima o korporaciji.
istovremeno na duhovit način predstavljeno suočavanje sa razočaranjima koje zapad i korporacija donose a sa druge strane balkanski duh sa neprestanom željom za napredovanjem.

Ko god želi da ohrabri unutrašnjim glasom svoj preduzetnički duh neka uvrsti obaveznu literaturu.

[Reader · Rating 5 out of 5]

Iako nisam inženjer, priča o razvoju mobilnih telefona drži pažnju kao da čitam Remarka. :)

Dok preduzetnik čita ovu knjigu, shvata koliko značajno za razvoj svog biznisa može biti prethodno iskustvo u radu u korporacijama.

Preporučujem ovu knjigu svima koji se bave biznisom ili planiraju da krenu :)

Milan Konzul

[Reader · Rating 5 out of 5]

Odlicna knjiga koja na jednostavan i objektivan nacin prikazuje korporaciju sa svim svojim prednostima i manama. Bojan je to uradio na odlican nacin, realisticno sa pozitivnim i negativnim stranama, ne isticuci sebe kao svemoguceg i najuspesnijeg. Takodje docaravajuci nacin na koji se uklapa jedan mlad i obrazovan covek iz Srbije u novu kulturu koja ne gleda uvek blagonaklono na strance.

[Ivan Todorovic · Rating 5 out of 5]

Odlicna i inspirativna knjiga. Nije cest slucaj da ljudi zele da podele sa drugima svoje znanje i iskustvo, medjutim znanje se deljenjem siri. Apsolutna preporuka za citanje, puno vrednih ideja i saveta za zivot i poslovanje.

[Reader · Rating 5 out of 5]

Za jednog mladog korporativca i novajliju u zapadnoevropskom društvu ova knjiga je Biblija.

[Vladimir Maksimovic · Rating 5 out of 5]

Каква књига! Аутобиографија једне каријере, једне животне авантуре и професионалне самоспознаје која из ње произлази! Каква авантура! Чита се лако као добар роман. Браво!

[Silvana Milosavljevic · Rating 4 out of 5]

Pitko, zanimljivo napisano. Tema interesantna.
Ponekad preopsirno, opterećena mnogobrojnim likovima, ali ne umanjuje držanje pažnje.

[Petar Koljensic · Rating 5 out of 5]

"200 Kila" je druga knjiga koju sam pročitao od Bojana, nakon njegovog prvenca, i lično mi je bila daleko interesantnija jer sam mogao da se poistovetim sa njegovim putem, problemima i razmišljanjima. Knjiga prati Bojanov dolazak u Holandiju na doktorske studije i rad na Tehničkom univerzitetu u Delftu. Kroz živopisne opise, Bojan nas vodi kroz svoju odluku da napusti nauku i rad pri fakultetu i pređe da radi u korporativnom svetu, zapošljavajući se u poznatoj holandskoj telekomunikacionoj kompaniji. Tu gradi karijeru, upoznaje se sa poslovnom kulturom, menja pozicije i projekte, i raste kao stručnjak i osoba.

Bojanu sam se privatno zahvalio na knjizi, koju sam pročitao u svega nekoliko dana – baš u trenutku kada sam i sam prolazio kroz preispitivanje sopstvenog poslovnog puta. I meni je, kao i Bojanu, Delft postao mesto profesionalnog razvoja, ali i mesto gde konstantno tragam za izazovima i mogućnostima da primenim svoje znanje u praksi. Zbog ovih sličnosti, knjiga mi je poslužila kao vodič i motivacija da izađem iz zone komfora, pokazujući kako se trud, rad i snalažljivost mogu isplatiti, pogotvo za jednog "emigranta".

Ova priča o jednoj karijeri, životu, inostranstvu, tehnologiji napisana je kao inspiracija, ali i kao koristan i praktičan vodič. Bojan ju je verovatno prvenstveno namenio mladima, ali ona može biti zanimljiva osobama svih uzrasta koje se nalaze u različitim životnim fazama. Preporučujem!

[Gile · Rating 2 out of 5]

Као сведок једног периода Бојановог развоја, не осећам да сам у стању да дам објективан суд. Могу само да кажем да се исувише тога нашло написано између редова ове књиге.

[Enzo · Rating 5 out of 5]

Zanimljivo, pitko, informativno i inspirativno!