U ime naroda i nove priče

by Miodrag Majić

Zbirka priča „U ime naroda“ prvi put je ugledala svetlost dana 2019. godine. U njoj su objedinjeni tekstovi koje je Miodrag Majić pisao i objavljivao na svom internet portalu Blog sudije Majića. Već tada je njegova proza privukla pažnju čitalačke publike, te se može reći da je ova knjiga uvertira za sve ono što će potom uslediti – romani Miodraga Majića danas su među najčitanijima u okviru savremene domaće književne produkcije.

Pred vama se nalazi dopunjeno izdanje knjige „U ime naroda“, u koju su uvrštene i priče koje su nastajale kasnije – one su objedinjene pod naslovom Nove priče. Prepoznaćete u njima istu poetičku nit kao u prvom izdanju ove knjige, što svedoči o piščevoj doslednosti u načinu literarizacije, odnosno transponovanju stvarnosti u tekst, ali i o ličnoj istrajnosti u ideji da se istina izgovori glasno – u ime naroda.

~

„U romanima Miodraga Majića odigrava se slična poetička bitka kao i u ovim prozama, vodi se spor između sudskog i pravničkog iskustva, javnog i političkog delovanja, popularne literature i književnosti. Gospodin Miodrag Majić, sudija, doktor pravnih nauka i pisac, tu gde njegova proza doseže književnost može da izdrži strog sud književne kritike, a čitanje njegovih knjiga je i mimo toga za preporuku.“

Iz predgovora Aleksandra Jerkova

171 pages, Paperback

Published January 1, 2023

About the author

Miodrag Majić (Beograd, 1969) sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu, objavio je deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava, i učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Predsednik je Upravnog odbora i jedan od osnivača Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Već desetak godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu (www.misamajic.com), u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu. Roman Deca zlanjegov je prvi roman. Živi sa suprugom, dva sina i šnaucerom u Beogradu.

Reviews

[Marko Kovač · Rating 4 out of 5]

⚖️ "U ime naroda" je zbirka satiričnih priča koje govore o našoj zbilji na jedan šaljiv, ali prilično gorak način. Zbirka je ovoga puta obogaćena sa osam novih priča koje sadrže izvesnu dozu humora (uglavnom crnog). Pružaju dubok uvid u pravni sistem i sudsku praksu, dok istovremeno reflektuju šire društvene kontekste i izazove s kojima se kao društvo suočavamo.

⚖️ Majićeva proza nije čista fikcija, već se kreće unutar granica stvarnog iskustva, otkrivajući mentalitet i sistem koji stoje iza pravosudnog sistema. To je pravosudni ostrakizam- taj pogled iznutra, koji ne samo da razotkriva pojedinačne slučajeve i groteskne situacije u sudnici, već i pokušava razumeti šire društvene i političke faktore koji utiču na pravdu.

⚖️ Neke priče su zaista na tragu Nušića i Domanovića. Imaju tu satiričnu crtu koja se provlači između redova.
Ukoliko pogledamo malo bolje oko sebe shvatićemo da su Nušić i Domanović ovde večni. Oni ne prolaze nikada, svakog dana imamo deža vi. Svakog jutra se budimo sa Vođom, Dangom, Stradijom. Stalno se budimo sa Rodoljupcima. Ovde je konstantno Dan mrmota, ne napredujemo, već idemo unazad.

⚖️ One sa instančanim ukusom, obradovaće činjenica da se u jednu priču upleo miks andrićevskog i orvelovskog pripovedanja. Tamo gde se čovek nalazi između tvrde, gole, sive i ugažene zemlje, i parčeta neba koje se pomalja između visokih zidina. Na tom istom mestu se Andrić i Orvel prepliću- usred velike "Latifove avlije."
Dopala mi se suptilnost i lukavost sa kojom se jedan običan kmet obraća Latif-agi. Kao i njegova nesposobnost da prepozna lukavost sagovornika. Po mnogo čemu, slika i prilika današnjice.

⚖️ Upoznaćete i plašljivog sudiju Zeca kojem je jedina briga da s vremena na vreme osluškuje šta će reći Vođa. Njegovo je samo da sudi u skladu sa smernicama koje dolaze sa vrha. Ništa za njim ne zaostaje i državni tužilac Gvozden Sekira, večni junak besmisla društveno-političke svakodnevice. Njih dvojica, takvi kakvi su nadmeću se u marifetluku, naklonosti velikog Vođe, degradaciji svega čega se dotaknu. Oni nesumnjivo predstavljaju karikaturalne likove našeg zgasnulog pravosudnog sistema.

⚖️ Na mene je ubedljivo najjači utisak ostavila priča "Rođendan." Sve vreme mi je stajala ogromna knedla u grlu. Romski dečak bizarnog imena- Kupus, koji je na meti lokalne bande iz kraja. Takođe, on je žrtva nasilja i u svojoj porodici, od strane oca koji će ga prebiti gajtanom od pegle kada shvati da se vratio bez novca. Taj dečak svima nama treba da posluži kao jedna vrsta ogledala u kome se reflektuje naše društvo. Gde radnici doživljavaju mobing na poslu, gde građane siluje birokratija, gde su novinski stupci puni vesti o porodičnom nasilju, gde je internet preplavljen snimcima vršnjačkog nasilja. Živimo u društvu gde postoji bezbroj načina da ponizite drugo ljudsko biće. Mnogo je agresije na ovim prostorima. To su gejziri mržnje. Ta spirala nasilja sve više buja, i konačno dostiže svoj vrhunac. Nakon pročitane priče samo sam poželeo da zagrlim malog dečaka, i kažem mu da će sve biti dobro. Neka makar taj jedan dan živi u nadi da mora svanuti jutro koje će sve promeniti.

⚖️ Gospodin Majić je jedan od nas. Čovek sa integritetom, stavom, kičmom. Čovek koji ima stiskavac, i koji se ne libi da istupa javno, pritom čineći to veoma hrabro. Dužni smo da čuvamo takve ljude, kojih na našu žalost nema mnogo.

[Jelena Savic · Rating 4 out of 5]

Duhovito i, na našu žalost, istinito.

[Aleksandar · Rating 3 out of 5]

Trebalo mi je mnogo vremena da pročitam ovu zbirku. Jedini razlog je zato što mi je bilo previše da pored svakodnevnih loših vesti i svega onoga što se dešava dodatno sebe opterećujem ovim kratkim pričama koje upravo govore ono u čemu živimo.

Poštujem rad sudije Majića ali ne smatram da je maestralan ili poseban. Sudija koji radi ono što bi svaki sudija i trebao da radi - sprovodi zakon onako kako je ispravno i etički. Pohvalno je reći da on i još nekolicina sudija idalje veruju u pravdu i trude se da štite sudsku vlast ali na kraju dana, tako bi i trebalo da izgleda sudsijaki poziv, zar ne ? To što živimo u korumpriarnom patrijahalnom društvu upravo pojedinci koji ne daju da se takvo društvo širi i koreni, donosi promene i zato ih treba pohvaliti ali nikako smatrati posebnim, jer na kraju dana i oni žele da žive u zdravom društvu a mnogo hvale može da donese kontra efekat !

[Svetlana · Rating 4 out of 5]

Rani i neki noviji radovi sudije i pisca, Miodraga Majića, koji dokumentuju vreme u kome živimo i ljude sa kojima se srećemo, sa kojima živimo i radimo...
Neke od ovih priča su mračne kao "Rudnik", neke su surovo realne i angažovane, a neke duhovite i ozbiljno dobre, a sve njih vredi pročitati.
U jedno verujem - još je mnogo toga što će nam Majić dati, navodeći nas na razmišljanje, unoseći brigu i ponekd strah, ali često nam izmamljujući i osmeh i uvek nam dajući nadu...

[Boginjica · Rating 3 out of 5]

Ovu zbirku satiričnih priča svako treba da ima na polici. Teška i konfuzna za čitanje i analizu, zato se i čita malo duže iako ima oko 150 strana. Verujem da je i razumem na drugačiji način nego neko od 40-50 godina, zato joj se i treba vraćati u različitim periodima. Po sarkazmu me podseća na Orvelovu Životinjsku farmu

[knjigapodruku · Rating 5 out of 5]

Obožavam Majićev stil pisanja, i priče koje piše. Ova knjiga mi je legla teže, duže sam je čitala. Drugačija je. A opet u duhu Miodraga Majića.

[Tamara Mitov · Rating 3 out of 5]

3,5⭐ i to samo iz razloga što sam nekako od Majića očekivala više uzimajući u obzir "Deca zla" i "Ostrvo pelikana" koje su maestralno i frapantno napisane!