PRIPOVETKE-MILOVAN GLIŠIĆ
✒"Још онда кад су Зарожани затурили вилама орахе на таван; кад су појили врбу и сејали со; кад су ишли четомице у планину те секли чачкалице да ишчачкају зубе; кад су истезали греду, скакали у јарину, уносили прегрштима видело у кућу, и тако даље... била је у неког Живана душмана, кмета у Овчини, зачудо лепа кћи."
✒"Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!... Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! То начине да те бог сачува и саклони... Начине од здрава и читава човека накараду! Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла."
📖Kad god želim da idem na sigurno i da čitam nešto provereno dobro,tu su pripovetke naših pisaca.
📖Ovde su sakupljene najznačajnije Glišićeve priče. (Sadržaj na slici 2)
📖Uvek je dobro podsetiti se i uporediti tadašnji mentalitet s današnjim. Nije se mnogo promenilo.
📖Naravno,moji favoriti su Posle devedeset godina i Glava šećera,mada ni ostale ne zaostaju u slikanju karaktera i narodnih običaja.