Zlatno runo 4

Zlatno runo #4

by Borislav Pekić

„Zlatno runo obelezava citavu jednu istorijsku epohu i stoji u samom vrhu knjizevnosti napisane na srpskom jeziku u drugoj polovini XX veka. (...) Roman je ostvaren kao ciklus od sedam velikih samostalnih delova, koji su iznutra povezani porodicnom sudbinom balkanskih Cincara, pomesanih sa srpskim stanovnistvom i srpskom gradjanskom klasom u njenom usponu u raspadanju.” Predrag Palavestra „Zlatno runo je klasik nase knjizevne epohe i udzbenik za mnoge pisce, alem-kamen jedne knjizevnosti.” Andjelka Cvijic

605 pages, Paperback

First published January 1, 1980

About the author

Borislav Pekić was a Serbian/Montenegrin political activist and writer. He was born in 1930, to a prominent family in Montenegro, at that time part of the Kingdom of Yugoslavia. From 1945 until his immigration to London in 1971, he lived in Belgrade. A staunch anti-communist throughout his life, he was the founding member of the Democratic Party during the post-Tito era and is considered one of the greats of 20th century literature.

Reviews

[Milan]

U četvrtom delu serije romana „Zlatno runo“ Borislava Pekića pratimo izbegličke godine Simeona Lupusa koje je proveo u Beču družeći se sa izvesnim Milošem Obrenovićem. Takođe, pratimo i kako se firma Simeon & Sin (sa akcentom na unuka Simeona Gazdu) izvukla ispod butina cirkuske konjostroiteljke Juliane Tolnay tokom varljivog leta 1848. godine kada se cela Evropa digla na noge i kada se pucalo i šenlučilo na sve strane. Ovde je akcenat priče na Simeonu Lupusu koji, kao predstavnik racionalne trgovačke misli, mora da spase Srbiju od Karađorđevića, Firmu od Juliane (kao i od svog filozofski nastrojenog sina i (ne)srećno zaljubljenog unuka), reši Istočno pitanje i razreši dilemu da li je on čovek ili vampir, kao i da na samom koncu i na rubu Zlatnog runa ne postane čovek-konj, odnosno, u njegovom slučaju, vampir-konj.

Kroz život još jednog člana porodice Njegovan „Zlatno runo“ nam na pronicljiv i duhovit način pripoveda o nastavku izgradnje srpskog građanskog društva u turbulentno doba sredine 19. veka, o dilemama između Istoka i Zapada, racionalnog i iracionalnog, materijalnog i duhovnog, o smislu i njegovom naličju, o mitovima, zabludama, besmislicama, lažnim nacionalizmima…

Sjajna knjiga. Svaka rečenica pričinjava mi neizmerno zadovoljstvo i slast. Kako zamišljam idealno društvo? Društvo u kome ljudi čitaju ovakve serijale, a ne neke tamo besmislene i šuplje pripovesti u nastavcima o dečacima na metlama i princezama na zmajevima. Znam da ponekad poželim previše, ali, kako to kažu u onom filmu, „Savršenstvu treba težiti, kolega… Devet!“

[Dusan Jolovic · Rating 5 out of 5]

Pekic nastavlja da pravi jako temeljnu pricu. Ovde uvodi pisane korespodencije izmedju nekoliko likova, pise monologe, dijaloge, fantazmicna osecanja pojedinih likova koji nisu ni na nebu ni na zemlji. Pise o Milosu Obrenovicu, njegovom izbeglistvu u Becu, o Njegosu njegovim delima, o pokusaju zajmljenja para od uglednijih Srba ili Srpske drzave kako bi se finansirao rat Crne Gore protiv Turaka; pa o dogadjajima tokom 1848, bunama po Vojvodini i Becu i Budimu i Pesti; o dogadjajima 1862 i Cukur Cesmi i Turcima na Kalemegdanu; o igranju Velikih Sila sa Srbijom i guranju na onu stranu koja njima odgovara, a pritom obecavanja kula i gradova ako Srbija odluci da ode na tu stranu... i kojecemu sve ne. Verovatno cu se ponavljati, ali on tako dobro uspeva da uplete istorijske dogadjaju u njegovu mastu i celu pricu porodice Njegovan. Veoma precizni opisi, mesanje starog sprskog i novog srpskog, problemi sa prihvatanjem Vukovog jezika i recnika i jos mnogo istorije je upleteno u ovih 600 strana. Ceo ovaj serijal od 7 knjiga bi mogao da se procita nekoliko puta i svaki put bi citalac mogao da otkrije nesto novo. Pekic je klasa pisca za sebe.

[Danijela Lopar · Rating 5 out of 5]

Jedva čekam dalje, ali ovaj deo mi se čini vrhuncem.
Smrt Simeona Lupusa, nesreća, sve oko njegovog kreveta...je možda najbolje nešto na srpskom jeziku napisano.

[Danijela · Rating 5 out of 5]

~ Porodičnim istinama ne potrebuju dokazi da bi im se verovalo. One se osećaju kao što se ćuti Bog. ~

~ Kakvog smisla ima pravo izvesnog gospodina na naslednu krunu izvesne zemlje? Kakvog smisla ima nasleđivanje novca, imanja, uspomena? Jedinog smisla ima nasledno pravo na življenje. Dikeoma ja eoniotita - pravo na večnost! ~

~ Vlasnik umire, to je istina, ali Firma nastavlja da se bogati. Umire i Vladalac, ali narod preživljava da se njime i dalje vlada. Nestaje čovek, JEDNO, ostaje čovečanstvo, ostaje SVE. Možda će i sama zemlja jednom propasti, šta mari ako ima i drugih planeta? Drugih planeta s firmama Vlasnicima, čovečanstvom, ili šta već bude. ~

[Zorka Zamfirova · Rating 5 out of 5]

Genijalni Pekić!

[Jelena Radović · Rating 5 out of 5]

Пре пар година у Звездара театру је на репертоару била Корешподенција, комад рађен управо по четвртом делу Златног руна. Најупечатљивији ми је био изузетни Славко Штимац у улози Хаџије, мада су и остали одлично изнели своје улоге.
Судећи по претходна три дела, која сам већ прочитала, као и по поменутој представи, не сумњам да ће и овај заслужити у најмању руку највишу оцену. У ствари Златно руно је по мом мишљењу роман ван конкуренције, у сваком смислу нешто најбоље што сам икада читала.