What do you think?
Rate this book
Recent Issues on Fuzzy Databases
First of all, I would like to congratulate Gabriella Pasi and Gloria Bordogna for the work they accomplished in preparing this new book in the series "Study in Fuzziness and Soft Computing". "Recent Issues on the Management of Fuzziness in Databases" is undoubtedly a token of their long-lasting and active involvement in the area of Fuzzy Information Retrieval and Fuzzy Database Systems. This book is really welcome in the area of fuzzy databases where they are not numerous although the first works at the crossroads of fuzzy sets and databases were initiated about twenty years ago by L. Zadeh. Only five books have been published since 1995, when the first volume dedicated to fuzzy databases published in the series "Study in Fuzziness and Soft Computing" edited by J. Kacprzyk and myself appeared. Going beyond books strictly speaking, let us also mention the existence of review papers that are part of a couple of handbooks related to fuzzy sets published since 1998. The area known as fuzzy databases covers a bunch of topics among -flexible queries addressed to regular databases, -the extension of the notion of a functional dependency, -data mining and fuzzy summarization, -querying databases containing imperfect attribute values represented thanks to possibility distributions.
250 pages, Paperback
First published December 15, 2010
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
August 4, 2017
Да цитирам саме едиторе из предговора: "This book focuses on the recent research issues on the application of the fuzzy set theory to extend the functionalities of data base management systems." Књига садржи укупно десет радова, који су подијељени у 4 области.
Прва област односи се на фази упите над базама података и садржи два рада. Први су писали аутори из Француске, међу њима Патрик Боск и Оливије Пивер (заједно са још једним мени непознатим ликом) и генерално он се бави новим начином постављања упита над фази базом података, наиме упити се не баве директно самим вриједностима већ њиховим репрезентацијама у бази. Шта ово тачно дођавола значи не бих објашњавао (иако сам за дивно чудо успио да разумијем), пошто ово ионако никог живог не занима. Други рад је писао неки Јапанац и он се бави проширењем операције релационог дијељења (иначе најгњаваторскија операција релационе алгебре), што је можда врло занимљива тема за часописе који се баве теоретисањем, али примјенљивост јој је негдје око нула посто.
Сљедеће двије области су претрага података (бар тако Гугл Транслејт преводи "data mining", а ко смо ми да се супротстављамо Гугл Транслејту?) заснована на фази скуповима и географски информациони системи са несигурностима, гдје сам скоро све радове преспавао јер ми тематика није баш блиска. Чини ми се да је један Ченов* рад са уопштењем некаквих стабала у рударењу података теоретски занимљив, али у принципу вјерујем да ће прије да наступи зомби апокалипса него што ће се појавити комерцијални систем који имплементира ову и остале идеје из ових радова у пракси.
Посљедња област се зове Фази модели база података: дефиниција и имплементација и односи се скоро искључиво на објектни модел (умјесто на супериорни релациони), што је врло разочаравајуће, јер све везано за објектну технологију, укључујући дакле и фази објектни модел база података, треба спалити огњем и пепео просути у Жељезницу са оног моста на Илиџи код општине. Једном кад човјечанство сазри (хахаха!), објектна парадигма спомињаће се са једнаким "уважавањем" као теорија шупљег Мјесеца или равне Земље или расне теорије или филмски серијал Сумрак. Али док се то не деси, морамо то да трпимо и да се тиме повремено бавимо. Углавном, овде су смјештена три рада. Први су писали неки Белгијанци и појма немам о чему се ту ради јер сам заборавио. Други је дјело извјесних Шпанаца, од којих су неки коаутори књиге о имплементацији фази база података и овај рад дијели доста заједничког с том књигом. Рад се зове "An Implementation for Fuzzy Deductive Relational Databases" и тај наслов је малчице преварантски, пошто говори како у базу могу да се утрпају репрезентација и управљање дедуктивним правилима, као и како да се она прошири фази моделом, али то двоје није повезано, тј. не говори се о томе како се спроводи дедукција над правилима који у себи садрже некакав фазинес. Прилично велики недостатак, али аутори су најавили тај дио као будуће истраживање. Узгред, у предговору пише "new data can be deduced from both precise and imprecise data", што је сасвим тачно, осим што није тачно. Трећи рад је дјело италијанске екипе аутора, међу којима су и едиторке ове књиге (има их два комада, али Гудридс по добром старом обичају наводи само првог аутора/едитора). Они су направили прототип имплементације извјесног фази објектног модела са секси именом ФООД и велику пажњу посветили имплементацији и описивању графичког корисничког система. Међутим, ово је велика грешка, пошто су дијаграми једна велика глупост и нервирају ме. Али ако се изузме тај дијаграмски дио, ово изгледа као симпатична имплементација (нисам наравно имао прилику да је пробам, па ћемо ауторима да вјерујемо на ријеч). У посљедњем поглављу рада, оном који се односи на рекапитулацију и опис будућих истраживања, аутори врло скромно и искрено наводе недостатке и недовршености своје апликације, што је стварно освјежавајуће и похвално, јер људи кад пишу научне и стручне радове, то је углавном у фазону "Видите како је генијална моја апликација и шта све може!" или "Видите како је генијалан мој теоретски проналазак, милион пута бољи од будалаштина које су смишљали они идиоти прије мене!".
Све у свему, има интересантних ствари у овој књижици, није да нема. Е сад, ти "рисент ишјуз" више нису тако рисент, пошто је прошло већ 17 година, али ја ионако играм игре с почетка осамдесетих, а и музика коју слушам је ту негдје или још бајатија, а филмове сад тренутно гледам само нове, али то је зато што се моја мама мршти на старе филмове (а мршти се вјероватно зато што је женско), а иначе више волим старе, све у свему, хоћу да кажем да за једног врло ретро типа као што сам ја, ова књига не може да се сматра толико бајатом.
Ако читате ово, дакле ако сте издржали сву гњаважу горе, шаљем вам један виртуелни загрљај у знак захвалности. Осим наравно ако сте варали и прескочили комплетан текст да бисте видјели крај.
Прва област односи се на фази упите над базама података и садржи два рада. Први су писали аутори из Француске, међу њима Патрик Боск и Оливије Пивер (заједно са још једним мени непознатим ликом) и генерално он се бави новим начином постављања упита над фази базом података, наиме упити се не баве директно самим вриједностима већ њиховим репрезентацијама у бази. Шта ово тачно дођавола значи не бих објашњавао (иако сам за дивно чудо успио да разумијем), пошто ово ионако никог живог не занима. Други рад је писао неки Јапанац и он се бави проширењем операције релационог дијељења (иначе најгњаваторскија операција релационе алгебре), што је можда врло занимљива тема за часописе који се баве теоретисањем, али примјенљивост јој је негдје око нула посто.
Сљедеће двије области су претрага података (бар тако Гугл Транслејт преводи "data mining", а ко смо ми да се супротстављамо Гугл Транслејту?) заснована на фази скуповима и географски информациони системи са несигурностима, гдје сам скоро све радове преспавао јер ми тематика није баш блиска. Чини ми се да је један Ченов* рад са уопштењем некаквих стабала у рударењу података теоретски занимљив, али у принципу вјерујем да ће прије да наступи зомби апокалипса него што ће се појавити комерцијални систем који имплементира ову и остале идеје из ових радова у пракси.
Посљедња област се зове Фази модели база података: дефиниција и имплементација и односи се скоро искључиво на објектни модел (умјесто на супериорни релациони), што је врло разочаравајуће, јер све везано за објектну технологију, укључујући дакле и фази објектни модел база података, треба спалити огњем и пепео просути у Жељезницу са оног моста на Илиџи код општине. Једном кад човјечанство сазри (хахаха!), објектна парадигма спомињаће се са једнаким "уважавањем" као теорија шупљег Мјесеца или равне Земље или расне теорије или филмски серијал Сумрак. Али док се то не деси, морамо то да трпимо и да се тиме повремено бавимо. Углавном, овде су смјештена три рада. Први су писали неки Белгијанци и појма немам о чему се ту ради јер сам заборавио. Други је дјело извјесних Шпанаца, од којих су неки коаутори књиге о имплементацији фази база података и овај рад дијели доста заједничког с том књигом. Рад се зове "An Implementation for Fuzzy Deductive Relational Databases" и тај наслов је малчице преварантски, пошто говори како у базу могу да се утрпају репрезентација и управљање дедуктивним правилима, као и како да се она прошири фази моделом, али то двоје није повезано, тј. не говори се о томе како се спроводи дедукција над правилима који у себи садрже некакав фазинес. Прилично велики недостатак, али аутори су најавили тај дио као будуће истраживање. Узгред, у предговору пише "new data can be deduced from both precise and imprecise data", што је сасвим тачно, осим што није тачно. Трећи рад је дјело италијанске екипе аутора, међу којима су и едиторке ове књиге (има их два комада, али Гудридс по добром старом обичају наводи само првог аутора/едитора). Они су направили прототип имплементације извјесног фази објектног модела са секси именом ФООД и велику пажњу посветили имплементацији и описивању графичког корисничког система. Међутим, ово је велика грешка, пошто су дијаграми једна велика глупост и нервирају ме. Али ако се изузме тај дијаграмски дио, ово изгледа као симпатична имплементација (нисам наравно имао прилику да је пробам, па ћемо ауторима да вјерујемо на ријеч). У посљедњем поглављу рада, оном који се односи на рекапитулацију и опис будућих истраживања, аутори врло скромно и искрено наводе недостатке и недовршености своје апликације, што је стварно освјежавајуће и похвално, јер људи кад пишу научне и стручне радове, то је углавном у фазону "Видите како је генијална моја апликација и шта све може!" или "Видите како је генијалан мој теоретски проналазак, милион пута бољи од будалаштина које су смишљали они идиоти прије мене!".
Све у свему, има интересантних ствари у овој књижици, није да нема. Е сад, ти "рисент ишјуз" више нису тако рисент, пошто је прошло већ 17 година, али ја ионако играм игре с почетка осамдесетих, а и музика коју слушам је ту негдје или још бајатија, а филмове сад тренутно гледам само нове, али то је зато што се моја мама мршти на старе филмове (а мршти се вјероватно зато што је женско), а иначе више волим старе, све у свему, хоћу да кажем да за једног врло ретро типа као што сам ја, ова књига не може да се сматра толико бајатом.
Ако читате ово, дакле ако сте издржали сву гњаважу горе, шаљем вам један виртуелни загрљај у знак захвалности. Осим наравно ако сте варали и прескочили комплетан текст да бисте видјели крај.
Displaying 1 of 1 review