What do you think?
Rate this book
Banović Strahinja
Banović Srahinja: drama u tri čina
Biblioteka Sterijinog pozorja
Savremena jugoslovenska drama
Biblioteka Sterijinog pozorja
Savremena jugoslovenska drama
122 pages, Hardcover
First published January 1, 1963
61 people want to read
About the author
Borislav Mihajlović Mihiz
11 books4 followersBorislav Mihajlović Mihiz bio je srpski književnik, književni kritičar, dramski pisac i polemičar.
Bio je asistent u Muzeju Vuka i Dositeja od osnivanja, stalni književni kritičar NIN-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, umetnički direktor Avala filma, urednik izdavačkog preduzeća Prosveta, umetnički savetnik i jedan od osnivača Ateljea 212.
Bio je asistent u Muzeju Vuka i Dositeja od osnivanja, stalni književni kritičar NIN-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, umetnički direktor Avala filma, urednik izdavačkog preduzeća Prosveta, umetnički savetnik i jedan od osnivača Ateljea 212.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 3 of 3 reviews
April 28, 2020
Mihiz je bio glavni i odgovorni urednik srpske književnosti druge polovine XX veka – krivac procvata i prosperiteta te književnosti, poseban karakter i još posebniji čitalac. Neko ko je znao sa rečima i ko je znao šta su reči. Neko ko je imao kontrolu i autoritet. Verovatno niko drugi nije mogao da radi sa (besnim) Pekićem na famoznom skraćivanju 200 stranica drugog toma Zlatnog runa. (Iako se često pogrešno ističe, to nije bila njegova direktiva, već odluka izvršnih urednika Prosvete.)
Ali uz svoju briljantnu kritičku stranu, Mihiz je bio izuzetan dramatizator, ako ne i naš najveći. „Banović Strahinja” je školski primer odličnog (dramskog) pisanja. Sve je kako treba i gde treba da bude – ne samo besprekoran dramaturški tok već veoma retka potpuna kontrola nad tekstom oličena u svežoj gnomičnosti. U nekoliko reči imate čitav otvoreni horizont. Tako Strahinjina žena može biti opisana kao „Rođena za žrtvu, zločinca i saučesnika u isti mah.”, a odaje dvora opisane kao „solidno siromašno gospodstvo”. Ili jednostavnost onog – „Ljubav je nešto što se mora ili ne može.” I samo da dodam momenat kad Vojin Jugović kaže za svoju sestru kojoj sude – „prosto sam čuo kako joj škripi srce”. Škripi. Srce.
Mihiz je uspeo da junake narodne epike preobuče u likove filozofskog teatra – dao im je neočekvanu ironiju (fenomenalne Jugove replike!), plastičnost i pristupačnost. A pre svega, u svojoj preciznosti, pregršt podsticajnog materijala za nove inscenacije. Mogu da zamislim sasvim drukčija ishodišta istog teksta – (istorijski) dobitnici ili gubitnici bili bi oni koji dobiju odgovarajući režijski tretman.
I što bi Strahnja rekao – „Vremena su mutna i preokretna.”
Gratis Jug (x4):
JUG: (...) A što ti je cilj viši, to ti je čovek niži. I što više u daljinu gledaš, to sve manje oko sebe vidiš.
JUG: (...) Ironija je, moj Strahinja, spasonosno sredstvo za održavanje kondicije zdrave inteligencije. Čuva glavu da se ne usija i srce da mnogo ne omekša. (...) Uči se, zete, životu, trebaće ti.
JUG: (...) I pravo da ti kažem, neće biti veliko čudo ako se jednoga dana, posle mnogo godina, počne o meni govoriti i pisati da sam bio, recimo, starac sa sedom bradom, ili još gore, da sam junak, ja koji nikad nisam ratovao. (...) Čim čovek počne da piše o sebi, odnekud i protiv svoje volje kao da postane zograf. Stane da deformiše, krivi stilizuje.
JUG: (..) Junaštvo je najjednostavnije od svih vrlina. Čak se i recept zna. Uzmeš tri drama čvrste vere u nešto, tri drama neobaziranja na posledice, i dobru oku jake volje. Sve to izmešaj i, gotovo.
I da, kad spomene Jug drame, ne mogu da odolim a da se ne setim čuvenih vodeničara: my link text
Drma nas drama drama.
Ali uz svoju briljantnu kritičku stranu, Mihiz je bio izuzetan dramatizator, ako ne i naš najveći. „Banović Strahinja” je školski primer odličnog (dramskog) pisanja. Sve je kako treba i gde treba da bude – ne samo besprekoran dramaturški tok već veoma retka potpuna kontrola nad tekstom oličena u svežoj gnomičnosti. U nekoliko reči imate čitav otvoreni horizont. Tako Strahinjina žena može biti opisana kao „Rođena za žrtvu, zločinca i saučesnika u isti mah.”, a odaje dvora opisane kao „solidno siromašno gospodstvo”. Ili jednostavnost onog – „Ljubav je nešto što se mora ili ne može.” I samo da dodam momenat kad Vojin Jugović kaže za svoju sestru kojoj sude – „prosto sam čuo kako joj škripi srce”. Škripi. Srce.
Mihiz je uspeo da junake narodne epike preobuče u likove filozofskog teatra – dao im je neočekvanu ironiju (fenomenalne Jugove replike!), plastičnost i pristupačnost. A pre svega, u svojoj preciznosti, pregršt podsticajnog materijala za nove inscenacije. Mogu da zamislim sasvim drukčija ishodišta istog teksta – (istorijski) dobitnici ili gubitnici bili bi oni koji dobiju odgovarajući režijski tretman.
I što bi Strahnja rekao – „Vremena su mutna i preokretna.”
Gratis Jug (x4):
JUG: (...) A što ti je cilj viši, to ti je čovek niži. I što više u daljinu gledaš, to sve manje oko sebe vidiš.
JUG: (...) Ironija je, moj Strahinja, spasonosno sredstvo za održavanje kondicije zdrave inteligencije. Čuva glavu da se ne usija i srce da mnogo ne omekša. (...) Uči se, zete, životu, trebaće ti.
JUG: (...) I pravo da ti kažem, neće biti veliko čudo ako se jednoga dana, posle mnogo godina, počne o meni govoriti i pisati da sam bio, recimo, starac sa sedom bradom, ili još gore, da sam junak, ja koji nikad nisam ratovao. (...) Čim čovek počne da piše o sebi, odnekud i protiv svoje volje kao da postane zograf. Stane da deformiše, krivi stilizuje.
JUG: (..) Junaštvo je najjednostavnije od svih vrlina. Čak se i recept zna. Uzmeš tri drama čvrste vere u nešto, tri drama neobaziranja na posledice, i dobru oku jake volje. Sve to izmešaj i, gotovo.
I da, kad spomene Jug drame, ne mogu da odolim a da se ne setim čuvenih vodeničara: my link text
Drma nas drama drama.
September 25, 2021
Михизова бриљантна драматизација вероватно највећег књижевног дела написаног на српском језику.
Нема ништа револуционарно ново када је у питању фабула, Михиз се држи оног сижеа који постоји у песми али уводи неколико кључних разрада које додатно дефинишу Страхињу, (поготову) његову жену али и Југовиће. Ово чини да та слободарска мушко-женска прича добија још једну јачу димензију. Штета је што Мимицин филм није мало више пио воде са овог извора.
Друга ствар која плени је стил. Сви ликови се беспрекорно изражавају у складу са својим карактером. Југ Богдана можемо да замислимо као Алана Рикмана који опуштено меандрира из ироније у озбиљност. Страхиња са друге стране врло животно приказује човека који је у озбиљном проблему без да упада у неке херојске клишее.
Иако се бави епском тематиком, и то још написаном пре више од 50 година, овај текст има далеко више свежине, хумора и животности него већина данашњег издаваштва списатеља у прајм тајму угушених потребом да буду ерудите.
Нема ништа револуционарно ново када је у питању фабула, Михиз се држи оног сижеа који постоји у песми али уводи неколико кључних разрада које додатно дефинишу Страхињу, (поготову) његову жену али и Југовиће. Ово чини да та слободарска мушко-женска прича добија још једну јачу димензију. Штета је што Мимицин филм није мало више пио воде са овог извора.
Друга ствар која плени је стил. Сви ликови се беспрекорно изражавају у складу са својим карактером. Југ Богдана можемо да замислимо као Алана Рикмана који опуштено меандрира из ироније у озбиљност. Страхиња са друге стране врло животно приказује човека који је у озбиљном проблему без да упада у неке херојске клишее.
Иако се бави епском тематиком, и то још написаном пре више од 50 година, овај текст има далеко више свежине, хумора и животности него већина данашњег издаваштва списатеља у прајм тајму угушених потребом да буду ерудите.
October 30, 2025
jaoj moj sastav iz 1. godine
Displaying 1 - 3 of 3 reviews