What do you think?
Rate this book
Relational Database Writings #1981–1985
RELATIONAL DATABASE
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
January 21, 2018
Ово је књига која је стара преко 30 година, при чему представља колекцију текстова од којих су неки у вријеме објављивања били стари и десетак година. Не морате наравно бити Карл Фридрих Гаус да срачунате да, према томе, најстарији текстови одавде већ увелико гризу пету деценију живота. Зашто би ико нормалан читао нешто толико бајато, нарочито у тако брзопромјенљивој области као што су информационе технологије, питате се сигурно ви. Постоји неколико разлога:
1. Опсесивно-компулсивни поремећај. Ово је прва у серијалу Дејтових "Релатионал Њритингс" збирки. Мени су прије извјесног времена за нешто затребали текстови из једног од каснијих томова, али наравно то не може да се чита прије него што се прочитају сви претходни.
2. Ово је Крис Дејт! Он је данас ултраџангризави маторац који пише ултрадетаљне и ултракомпликоване реформулације и допуне релационог модела које наравно апсолутно нико живи не чита јер садашњи системи "функционишу", иако су његове критике тих система сасвим оправдане, тако да то никог и не занима, али можете да га замислите као једног од оних неколико хиљада година старих сједокосих гуруа из кинеских кунг-фу филмова код којих се иде по савјет кад ствари пођу наопако - међутим, факат је да је све што он пише занимљиво (бар у оној мјери у којој уопште имате интересовање за ову област) и да мало ко зна тако ефикасно да објашњава ствари као он, чак и кад те ствари постану поприлично комплексне. Стога није чудо што је управо он аутор вјероватно најбољег уџбеника било чега, а то је књига An Introduction to Database Systems у својим разноразним издањима.
3. Код Дејта је много забавно и то што се он уопште не устручава да промијени мишљење о нечему и да онда у некој сљедећој књизи или новом издању постојеће књиге искритикује све који мисле или су мислили другачије, укључујући ту и самог себе. Стога, иако признајем да нема много смисла читати ову књигу ако нисте баш фанатик за базе података (или имате баш широко поље интересовања и огромну количину слободног времена), ако спадате у ту групу, и ако сте још поред тога упознати са Дејтовим каснијим списима (и ставовима), нарочито оним од 2000. па надаље, врло је занимљиво поредити их са ставовима изнесеним у овој књизи. Јасно се виде доста велике разлике, али ту је такође и јасно посијано сјеме промјена које ће да услиједе касније.
4. Иако иначе нисам тип који воли времеплове (некад сам имао фобију од гледања старих филмова јер уопште нисам могао да замислим да су преда мном прави људи већ сам био врло свјестан да су тамо покретне слике снимљене прије ко зна колико деценија и да су сви који се ту појављују одавно мртви, што ме је испуњавало некаквом језом, отприлике као кад отворите споменар из основне школе и сретнете се поново са именима са којима одавно нисте у контакту - мада морам признати да ме је ово прилично попустило посљедњих година), има нешто магично у читању застарјелих ствари. Књига тврдих корица, са оном пресвлаком, па пожутјели рубови страница, а унутра разне одавно заборављене скраћенице и сл., има то неког свог шарма. Обашка факат што су овакве ствари непроцјењиви историјски документи.
Сад кад смо ово бар донекле разјаснили, да видимо шта се налази у овој књизи. Мислио сам да наведем комплетан списак свих текстова и да прозборим коју реченицу о сваком од њих, али сам одустао. Прво, то би захтијевало доста времена, друго, можда двије или три особе ће уопште прочитати овај текст, од тога једну или ниједну би занимали такви ситни детаљи, тако да сам одустао. Дакле, слиједи само неколико оквирних напомени.
Ово су, као што сам рекао, текстови Криса Дејта објављени по разноразним стручним часописима у периоду од, ако се не варам, 1974. до 1984., дакле у ембрионском периоду релационог модела. Као што знамо, теоретске основе истог поставио је Едгар Код у својим радовима из 1969. и 1970., али прве комерцијалне апликације су почеле да се појављују тек нешто мало прије издавања књиге. Самим тим, логично је да су у то вријеме још били присутни данас потпуно заборављени хијерархијски и мрежни системи, које су касније релациони потиснули у обливион. Није занемарљив број текстова у којима се Дејт бави тим старим системима, што би наравно данас било потпуно незамисливо. Између осталог, ту је и Дејтов покушај да се направи нека врста релационог интерфејса за хијерархијске и мрежне системе, од чега наравно није било ништа. Ја о овим системима не знам скоро ништа, тако да су ми поенте тих дијелова књиге углавном прешишале преко главе.
Кад је ријеч о самом релационом моделу, ту су усуал суспецтс као што су услови интегритета, нулл "вриједности", нормализација, ажурирање погледа и сл. ствари с којима се Дејт ударнички бори већ скоро 40 година. Вјерујем да би он сам на поједине изјаве у књизи гледао са не малим црвенилом у лицу, при чему првенствено мислим на третман поменутих НУЛЛова. Као што знамо, он их данас (да додам, с пуним правом) у потпуности одбацује као концепт, али овде као да још увијек није спознао њихову праву суштину, тако да ствари приступа са прилично великим опрезом. Он објашњава поштено тај концепт, али назире се повремено да постоји одређена количина нелагоде, па тако у једном од текстова савјетује да тај проблем треба добро да се истражи прије него што се имплементира у комерцијалним системима. Наравно, од тога такође није било ништа. Елем, мислим да је он вјероватно једини који се прихватио такве анализе, док су сви остали нуллове прихватили као сасвим нормалан метод обрачуна са недостајућим вриједностима, али без обзира на то увјерен сам да би се на поједине своје изјаве згрозио. Нпр. кад мртав ладан каже "нулл валуе" (иако данас знамо да нулл није вриједност већ управо недостатак вриједности) и то на неколико мјеста. Па онда дода како су нуллови у неким случајевима НЕОПХОДНИ (гасп!), нпр. за поједине стране кључеве у неким релацијама. Па онда детаљан третман операције спољашњег спајања, коју је касније (опет, потпуно оправдано) скроз одбацио и сл. Наравно, оно што рјешава све ове проблеме јесте управо откриће факта да нулл није вриједност и да према томе не може да буде присутно као компонента торке у релацији. Дејт овде још није дошао до те спознаје, али претпостављам да је то провалио већ у сљедећој књизи.
Од других ствари споменуо сам ажурирање (илити, српски, апдејтовање) погледа, што морам признати да нисам пажљиво читао јер ме то не занима толико, наиме Дејт мисли да погледи морају да буду што је могуће "апдејтабилнији" и онда се много бави условима под којима је то могуће, док се мени чини да нема ништа лоше у томе да се они користе само за читање података. У сваком случају, у овој књизи су његови ембрионски покушаји борбе са погледима, коју је мислим, уз многе промјене, привео крају тамо негдје 2005. или 2006. Ваљда. Има ту још неких ситнијих ствари, као нпр. примарни кључ. Овде он сматра да свака релација обавезно мора да има примарни кључ (што мислим да је касније модификовао), а поред тога има и нешто против примарних кључева који заузимају више атрибута, што такође мислим да је модификовао. У те ситније ствари могле би да се уброје и оне чисто терминолошке, нпр. вјерујем да данас ни под пријетњом смртне казне не би користио појмове као што је "унијска компатибилност" или "селекција" (умјесто "рестрикција").
На крају књиге је његов интервју за неки часопис, у коме су укратко сумиране многе од ствари којима се детаљно бавио у одговарајућим текстовима. Оно што ме је изнервирало, и што ме нервира код сваке његове књиге која садржи интервју, је да слободно признаје да је одређене одговоре модификовао да би их "учинио јаснијим". Па немој љеба ти то да ми радиш! Ако оћеш нешто да разјасниш, стави фусноту, немој да фалсификујеш! Осим ове замјерке, за базноподатне професионалце ово је муст реад штиво.
1. Опсесивно-компулсивни поремећај. Ово је прва у серијалу Дејтових "Релатионал Њритингс" збирки. Мени су прије извјесног времена за нешто затребали текстови из једног од каснијих томова, али наравно то не може да се чита прије него што се прочитају сви претходни.
2. Ово је Крис Дејт! Он је данас ултраџангризави маторац који пише ултрадетаљне и ултракомпликоване реформулације и допуне релационог модела које наравно апсолутно нико живи не чита јер садашњи системи "функционишу", иако су његове критике тих система сасвим оправдане, тако да то никог и не занима, али можете да га замислите као једног од оних неколико хиљада година старих сједокосих гуруа из кинеских кунг-фу филмова код којих се иде по савјет кад ствари пођу наопако - међутим, факат је да је све што он пише занимљиво (бар у оној мјери у којој уопште имате интересовање за ову област) и да мало ко зна тако ефикасно да објашњава ствари као он, чак и кад те ствари постану поприлично комплексне. Стога није чудо што је управо он аутор вјероватно најбољег уџбеника било чега, а то је књига An Introduction to Database Systems у својим разноразним издањима.
3. Код Дејта је много забавно и то што се он уопште не устручава да промијени мишљење о нечему и да онда у некој сљедећој књизи или новом издању постојеће књиге искритикује све који мисле или су мислили другачије, укључујући ту и самог себе. Стога, иако признајем да нема много смисла читати ову књигу ако нисте баш фанатик за базе података (или имате баш широко поље интересовања и огромну количину слободног времена), ако спадате у ту групу, и ако сте још поред тога упознати са Дејтовим каснијим списима (и ставовима), нарочито оним од 2000. па надаље, врло је занимљиво поредити их са ставовима изнесеним у овој књизи. Јасно се виде доста велике разлике, али ту је такође и јасно посијано сјеме промјена које ће да услиједе касније.
4. Иако иначе нисам тип који воли времеплове (некад сам имао фобију од гледања старих филмова јер уопште нисам могао да замислим да су преда мном прави људи већ сам био врло свјестан да су тамо покретне слике снимљене прије ко зна колико деценија и да су сви који се ту појављују одавно мртви, што ме је испуњавало некаквом језом, отприлике као кад отворите споменар из основне школе и сретнете се поново са именима са којима одавно нисте у контакту - мада морам признати да ме је ово прилично попустило посљедњих година), има нешто магично у читању застарјелих ствари. Књига тврдих корица, са оном пресвлаком, па пожутјели рубови страница, а унутра разне одавно заборављене скраћенице и сл., има то неког свог шарма. Обашка факат што су овакве ствари непроцјењиви историјски документи.
Сад кад смо ово бар донекле разјаснили, да видимо шта се налази у овој књизи. Мислио сам да наведем комплетан списак свих текстова и да прозборим коју реченицу о сваком од њих, али сам одустао. Прво, то би захтијевало доста времена, друго, можда двије или три особе ће уопште прочитати овај текст, од тога једну или ниједну би занимали такви ситни детаљи, тако да сам одустао. Дакле, слиједи само неколико оквирних напомени.
Ово су, као што сам рекао, текстови Криса Дејта објављени по разноразним стручним часописима у периоду од, ако се не варам, 1974. до 1984., дакле у ембрионском периоду релационог модела. Као што знамо, теоретске основе истог поставио је Едгар Код у својим радовима из 1969. и 1970., али прве комерцијалне апликације су почеле да се појављују тек нешто мало прије издавања књиге. Самим тим, логично је да су у то вријеме још били присутни данас потпуно заборављени хијерархијски и мрежни системи, које су касније релациони потиснули у обливион. Није занемарљив број текстова у којима се Дејт бави тим старим системима, што би наравно данас било потпуно незамисливо. Између осталог, ту је и Дејтов покушај да се направи нека врста релационог интерфејса за хијерархијске и мрежне системе, од чега наравно није било ништа. Ја о овим системима не знам скоро ништа, тако да су ми поенте тих дијелова књиге углавном прешишале преко главе.
Кад је ријеч о самом релационом моделу, ту су усуал суспецтс као што су услови интегритета, нулл "вриједности", нормализација, ажурирање погледа и сл. ствари с којима се Дејт ударнички бори већ скоро 40 година. Вјерујем да би он сам на поједине изјаве у књизи гледао са не малим црвенилом у лицу, при чему првенствено мислим на третман поменутих НУЛЛова. Као што знамо, он их данас (да додам, с пуним правом) у потпуности одбацује као концепт, али овде као да још увијек није спознао њихову праву суштину, тако да ствари приступа са прилично великим опрезом. Он објашњава поштено тај концепт, али назире се повремено да постоји одређена количина нелагоде, па тако у једном од текстова савјетује да тај проблем треба добро да се истражи прије него што се имплементира у комерцијалним системима. Наравно, од тога такође није било ништа. Елем, мислим да је он вјероватно једини који се прихватио такве анализе, док су сви остали нуллове прихватили као сасвим нормалан метод обрачуна са недостајућим вриједностима, али без обзира на то увјерен сам да би се на поједине своје изјаве згрозио. Нпр. кад мртав ладан каже "нулл валуе" (иако данас знамо да нулл није вриједност већ управо недостатак вриједности) и то на неколико мјеста. Па онда дода како су нуллови у неким случајевима НЕОПХОДНИ (гасп!), нпр. за поједине стране кључеве у неким релацијама. Па онда детаљан третман операције спољашњег спајања, коју је касније (опет, потпуно оправдано) скроз одбацио и сл. Наравно, оно што рјешава све ове проблеме јесте управо откриће факта да нулл није вриједност и да према томе не може да буде присутно као компонента торке у релацији. Дејт овде још није дошао до те спознаје, али претпостављам да је то провалио већ у сљедећој књизи.
Од других ствари споменуо сам ажурирање (илити, српски, апдејтовање) погледа, што морам признати да нисам пажљиво читао јер ме то не занима толико, наиме Дејт мисли да погледи морају да буду што је могуће "апдејтабилнији" и онда се много бави условима под којима је то могуће, док се мени чини да нема ништа лоше у томе да се они користе само за читање података. У сваком случају, у овој књизи су његови ембрионски покушаји борбе са погледима, коју је мислим, уз многе промјене, привео крају тамо негдје 2005. или 2006. Ваљда. Има ту још неких ситнијих ствари, као нпр. примарни кључ. Овде он сматра да свака релација обавезно мора да има примарни кључ (што мислим да је касније модификовао), а поред тога има и нешто против примарних кључева који заузимају више атрибута, што такође мислим да је модификовао. У те ситније ствари могле би да се уброје и оне чисто терминолошке, нпр. вјерујем да данас ни под пријетњом смртне казне не би користио појмове као што је "унијска компатибилност" или "селекција" (умјесто "рестрикција").
На крају књиге је његов интервју за неки часопис, у коме су укратко сумиране многе од ствари којима се детаљно бавио у одговарајућим текстовима. Оно што ме је изнервирало, и што ме нервира код сваке његове књиге која садржи интервју, је да слободно признаје да је одређене одговоре модификовао да би их "учинио јаснијим". Па немој љеба ти то да ми радиш! Ако оћеш нешто да разјасниш, стави фусноту, немој да фалсификујеш! Осим ове замјерке, за базноподатне професионалце ово је муст реад штиво.
Displaying 1 of 1 review